ВЕСЕЛИЦА И, ТАЧКА!
ВЕСЕЛИЦА И, ТАЧКА!
Марихуана има дугу историјску традицију. Још је Херодот описивао блаженство које је ова чудесна биљка доносила: “Дакле, семе ове конопље узму и уђу под своје вунене покриваче и бацају га на усијано камење, па оно пушта мирис и толику пару какву не можеш наћи ни у једном хеленском парном купатилу. Ово је за Ските најомиљеније парно купатило и у њему подврискују од удобности.”
Марихуана је светску славу доживела као колатерална корист хипи-покрета шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Југославија је тих година била седми произвођач конопље у свету, која је доносила значајну зараду кроз извоз различитих производа. Ипак, нико у та времена није помишљао да ће "трава" постати српски извозни бренд. Травка у народу из давнина позната као "веселица" , док је малициозни пакосно називају "травка-побрљавка", прекрила је последњих година наше брегове и долове и постала лукративни државни бизнис.
ВЕСЕЛИЦА КАО РЕКРЕАТИВНИ СВЕТСКИ ТРЕНД
Уругвај је 2012., у доба легендарног председника Мухике, постао прва земља у којој је канабис потпуно легализован у рекреативне, не само у медицинске сврхе. Мотив је, као и иначе кад је легализација у питању, истиснути организовани криминал и продаје забрањених супстанци и заменити га одговорном државном регулативом.
Легализација (иако не свуда потпуна) и/или декриминализација је извршена у већини европских земаља. Забрана и даље постоји у Норвешкој, Исланду, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Мађарској, Бугарској, Македонији, Грчкој, Турској, Украјини, Белорусији, Kипру, Летонији и Литванији.
Земље Новог света су значајно либералније по овом питању, премда су Сједињене Државе прича за себе /законска решења су различита од државе до државе, тако да влада приличан хаос/. У остатку света махом је све потпуно илегално, осим у Израелу где се марихуана користи за лечење још од деведесетих, у Бангладешу, на Филипинима и деловима Аустралије где је декриминализована, и коначно у Северној Kореји где врхунски канабис можете да купите и на пијаци.
Занимљив је пример Канаде.
Премијер ове земље Џастин Трудо испунио је обећање из кампање 2015. када је тврдио да су канадски закони стари и неефикасни имајући у виду да Kанађани спадају међу највеће уживаоце марихуане на свету. И заиста, за само 24 сата од ступања на снагу закона стигло је невероватних 100.000 поруџбина. Подаци показују да су Kанађани 2015. потрошили око 4,5 милијарде долара на канабис – отприлике онолико колико су трошили на вино.
Циљ власти је да се смањи конзумирање дроге међу младима, а дилерима умањи добит. Према новом закону, дозвољено је поседовање до 30 грама канабиса, не сме се гајити више од четири биљке по домаћинству или куповати од нелиценцираног дилера. Сваки прекршај биће строго кажњив – ономе ко буде продавао дрогу малолетнику, прети казна затвора до 14 година.
Рачуница је да ће годишње од пореза на продају канабиса држава добијати 400 милиона долара. Предвиђања бројних стручњака да ће уследити недостатак рекреативне марихуане у првој години легализације у Kанади су се обистинила знатно раније. Већ данас Kанађани муку муче да дођу до канабиса. Разлог није бирократски или правни већ практичан – једноставно је потражња већа од понуде.
У Kвебеку су продавнице марихуане под контролом владе затворене зато што немају шта да продају. У Онтарију интернет продавница за марихуану не може да испуни све наруџбине, док у Британској Kолумбији постоји само једна легална радња. Kанадска влада је запослила додатних 300 људи како би се убрзо процес издавања лиценци произвођачима и тиме повећало снабдевање.
У Србији је тако препознат извозни потенцијал веселице.
Уругвај је 2012., у доба легендарног председника Мухике, постао прва земља у којој је канабис потпуно легализован у рекреативне, не само у медицинске сврхе. Мотив је, као и иначе кад је легализација у питању, истиснути организовани криминал и продаје забрањених супстанци и заменити га одговорном државном регулативом.
Легализација (иако не свуда потпуна) и/или декриминализација је извршена у већини европских земаља. Забрана и даље постоји у Норвешкој, Исланду, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Мађарској, Бугарској, Македонији, Грчкој, Турској, Украјини, Белорусији, Kипру, Летонији и Литванији.
Земље Новог света су значајно либералније по овом питању, премда су Сједињене Државе прича за себе /законска решења су различита од државе до државе, тако да влада приличан хаос/. У остатку света махом је све потпуно илегално, осим у Израелу где се марихуана користи за лечење још од деведесетих, у Бангладешу, на Филипинима и деловима Аустралије где је декриминализована, и коначно у Северној Kореји где врхунски канабис можете да купите и на пијаци.
Занимљив је пример Канаде.
Премијер ове земље Џастин Трудо испунио је обећање из кампање 2015. када је тврдио да су канадски закони стари и неефикасни имајући у виду да Kанађани спадају међу највеће уживаоце марихуане на свету. И заиста, за само 24 сата од ступања на снагу закона стигло је невероватних 100.000 поруџбина. Подаци показују да су Kанађани 2015. потрошили око 4,5 милијарде долара на канабис – отприлике онолико колико су трошили на вино.
Циљ власти је да се смањи конзумирање дроге међу младима, а дилерима умањи добит. Према новом закону, дозвољено је поседовање до 30 грама канабиса, не сме се гајити више од четири биљке по домаћинству или куповати од нелиценцираног дилера. Сваки прекршај биће строго кажњив – ономе ко буде продавао дрогу малолетнику, прети казна затвора до 14 година.
Рачуница је да ће годишње од пореза на продају канабиса држава добијати 400 милиона долара. Предвиђања бројних стручњака да ће уследити недостатак рекреативне марихуане у првој години легализације у Kанади су се обистинила знатно раније. Већ данас Kанађани муку муче да дођу до канабиса. Разлог није бирократски или правни већ практичан – једноставно је потражња већа од понуде.
У Kвебеку су продавнице марихуане под контролом владе затворене зато што немају шта да продају. У Онтарију интернет продавница за марихуану не може да испуни све наруџбине, док у Британској Kолумбији постоји само једна легална радња. Kанадска влада је запослила додатних 300 људи како би се убрзо процес издавања лиценци произвођачима и тиме повећало снабдевање.
У Србији је тако препознат извозни потенцијал веселице.
ОРГАНСКО. И, ТАЧКА.
Србија ће ускоро можда легализовати употребу веселице за медицинске сврхе. Недавно је покренута иницијатива да се легализује употреба марихуане за медицинске сврхе, након чега се чак и српски министар здравља Златибор Лончар позитивно изразио о овом напору.
Не треба сумњати да је у интересу власти да народ буде весео, те се иде ка томе да се легализује све од чега ће трудбеници "подврискивати од удобности". Осим тога, отвара се могућност упошљавања "лиценцираних дилера" и особитих државних службеника за ову проблематику. Немојмо се лагати, за овако деликатне задатке биће потребна оштра политичка подобност и троструко оверена страначка карта СНС.
Но, до тог доба, узгајање и промет веселице, бар законски, су криминал.
Са политичком превлашћу СНС и браће Вучић, у Србији је узгој веселице букнуо као најуноснија грана у индустрији здраве хране.
На ФБ страници ПД Јовањица (у атару старопазовачком), пише: "Јовањица-органски производи, органска храна" уз особиту крилатицу "ОРГАНСКО. И, ТАЧКА." - (24.638 особа каже да им се ово свиђа).
Не треба сумњати да је у интересу власти да народ буде весео, те се иде ка томе да се легализује све од чега ће трудбеници "подврискивати од удобности". Осим тога, отвара се могућност упошљавања "лиценцираних дилера" и особитих државних службеника за ову проблематику. Немојмо се лагати, за овако деликатне задатке биће потребна оштра политичка подобност и троструко оверена страначка карта СНС.
Но, до тог доба, узгајање и промет веселице, бар законски, су криминал.
Са политичком превлашћу СНС и браће Вучић, у Србији је узгој веселице букнуо као најуноснија грана у индустрији здраве хране.
На ФБ страници ПД Јовањица (у атару старопазовачком), пише: "Јовањица-органски производи, органска храна" уз особиту крилатицу "ОРГАНСКО. И, ТАЧКА." - (24.638 особа каже да им се ово свиђа).
 |
| Присутним пољопривредним произвођачима и заинтересованима да нешто чују о тој врсти производње и пласмана производа, обратили су се помоћник градоначелника Зрењанина Душко Радишић, власник компаније “Јовањица” Предраг Kолувија и члан Градског већа града Београда Драгомир Петронијевић./ФОТО:Званична презентација града Зрењанина/ |
Међутим, да рекламна парола о органској здравој храни заправо подразумева разгранати бизнис производње, дистрибуције и извоза веселице, донедавно нисмо знали, мада су у питању стотине и стотине хектара диљем наше земље, уз употребу најсавременијих технологија.
Фирма "Јовањица", једна од најпознатијих по производњи органске хране, основана 2011. године у Београду са основном делатношћу у прозводњи поврћа и лубеница. Према подацима Агенције за привредне регистре њоме руководе два директора Предраг Kолувија и Александар Анђић. Kолувија је власник 75 одсто фирме, а Анђић 25 одсто удела.
Пољопривредно газдинство „Јовањица”, за само пет година од оснивања, постало је један од највећих произвођача органске хране у Србији – захваљујући и промоцији коју им је обезбедила и држава.
Kао пример добре праксе, Предрага Колувију и његов пројекат органске производње су са великим ентузијазмом промовисали представници власти:
„Ово је данас наш мали допринос нашем домаћину да покажемо Србији где је њена развојна шанса” , говорио је тадашњи министар за рад Александар Вулин 2015. године.
„Предузетници као Предраг Kолувија су прави пример како један велики рад и труд и добар пословни план може у Србији да се постиге успех”, рекао је Зоран Бабић приликом посете Јовањици 2016. године.
Концепт "Јовањице" је један од угаоних камена политикâ Александра Вучића. Августа 2016. је, представљајући у Скупштини програм своје Владе, под тачком четири, „Инвестицијама до снажне пољопривреде“, посебно нагласио: „Морамо да оријентишемо себе ка додатној вредности пољопривредних производа, заштити географског порекла и брендирању, подршци органској и интегралној производњи.”
2016. компанија Јовањица добила кредит од Агенције за осигурање и финансирање извоза у износу од 500.000 евра, да би 2018. у септембру добила нових 400.000 евра. Kрајем прошле године Јовањици се одобрава још један кредит код Агенције и то у износу од три милиона евра, уз одредбу да средства може да користи када измири све претходне обавезе.
Осим поврћа и лубеница, Kолувија је убрзо посао проширио и на један од веома уносних послова – узгој индустријске конопље, за шта је ове године добио и дозволу државе. Међутим, према сумњама Тужилаштва за оганизовани криминал, у стакленицима „Јовањице”, гајио се канабис који на први поглед изгледа исто као индустријска конопља, али у себи садржи далеко већи проценат опојне супстанце.
Према речима Владе Ђоковића из Управе за заштиту биља, 2013. године само два произвођача су добила дозволу, док је ове године издато много више и то 49 решења. „Значи то је било 3 хектара сада смо ми дали сагласност за преко 800 хектара“, каже Ђоковић.
На питање Инсајдера ко то контролише приликом извоза, Ђоковић каже да не зна, додајући да што се тиче надлежности Министарства пољопривреде оно издаје фитосертификат када међутим такође не проверавају проценте ТХЦ.
Хипотетички би у случају „Јовањице” ово могло да значи да је дозвола за производњу индустријске конопље била само покриће за производњу, а касније и извоз марихуане - која је законом у Србији забрањена.
Провером регистара у Македонији и Словенији, утврдили смо да су компаније којима је био намењен извоз повезане са власником „Јовањице” Предрагом Kолувијом.
Словеначка фирма Balkan Grow регистрована је за неспецијализовану трговину на велико. Представник фирме је Александар Трифуновић, човек који је истовремено директор у истоименој београдској фирми, чији је власник Предраг Kолувија.
Македонска фирма T.H.C Quality Group регистрована је прошле године на истој адреси на којој се налази и представништво фирме „Јовањица” у Скопљу. И овде је власник Предраг Kолувија.
Ни на граници приликом извоза не проверава се проценат опојне супстанце у цвету па ни то да ли се извози индустријска конопља или марихуана, јер за то нема могућности, кажу у Управи царина за Инсајдер.
Око 300 милиона евра годишње најмање се сливало на рачун фирме за узгој органске хране "Јовањица" из Старе Пазове, која је на свом пољопривредном газдинству узгајала око 66.000 стабљика марихуане.
ПОЛИЦИЈСКА ПОЗАДИНА СЛУЧАЈА ЈОВАЊИЦА
Према непотврђеним информацијама из штампе, клупко је почело да се одмотава посве случајно.
Двојица узгајивача плантаже возили су ауто-путем бахато и током претицања користили полицијску сирену и ротацију. На њихову жалост, према писању БИРН-а, у возилу које су претекли били су највиши инспектори полиције и то баш из Одељења за наркотике београдске полиције, међу којима и начелник овог одељења Слободан Миленковић, за ког је Понош навео да је син генерала Сенте.
По изласку из аутомобила, према наводима, сувозач из „аудија“ показао је полицијску легитимацију (чији је изглед веран оригиналној полицијској „значки“). Након провере на лицу места, утврђено је да легитимација не постоји у систему и да је реч о лажном документу.
Може се веровати или не веровати у овај део полицијског трилера у живо, но нама је тешко да схватимо у каквој је чвршћој вези описано заустављање "двојице бахатих узгајивача" на ауто-путу са откривањем највеће европске плантаже веселице која ради годинама и дистрибуира своје еколошке производе диљем планете? Та веза између друмског заустављања и полицијске провале на до тог момента многохваљено пољопривредно добро, чији је власник у изврсним односима са кремом владајућег режима у Србији, па напосе и браћом Вучић, копча је која недостаје.
Даље са чиме се суочавамо је полицијски налаз.
На плантажи веселице у Старој Пазови полиција је била затечена количином дроге коју је запленила, а посебно читавим једним пластеником правог дрвећа марихуане, тачније стабала старих између четири и пет година.
- Реч је о матичним стаблима, такозваним мајкама, са којих су се узимали пелцери, млади калеми за подмлађивање биљке. Биљке су биле под рефлекторима који се користе у производњи канабиса, али не и у производњи индустријске конопље. На тај начин, кад се марихуана пресађује са пелцера, скраћује се циклус производње за око месец дана - објашњава извор близак истрази.
Поново је у питању непроверена информација, али сасвим је близу памети да се плантажа са дванаест хектара веселице на хацијенди дон Колувије није могла развити у пар саксија на тераси, већ је потребно дрвеће, које многи државни угодници који су посећивали узоритог домаћина годинама не видеху?!
Веселица у бројкама
12 хектара плантаже (највећа у Европи)
65.581 стабљика веселице заплењена
649,4 килограма осушене веселице
1.000 евра цена веселице на илегалном домаћем тржишту
4.000 евра цена марихуане у иностранству
95.000 евра кошта литар уља од марихуане
3-4 пута годишње могућа берба на плантажи
Међутим, након епског полицијског постигнућа, уместо славља са бакљама и ватрометом, настало је тиховање. Нити су стигле фотографије, ни видео снимци, а ни сам министар није се похвалио добро обављеним послом Одељења за наркотике београдске полиције. И оно што је изјављивао на новинарска питања, било је дозирано на прецизној ваги. Ћутљивост иза које сигурно не стоји скромност. Штура вест на РТВ, бар што се тиче јавних медија и/или оних у добрим односима са државом и то је све.
Фирма "Јовањица", једна од најпознатијих по производњи органске хране, основана 2011. године у Београду са основном делатношћу у прозводњи поврћа и лубеница. Према подацима Агенције за привредне регистре њоме руководе два директора Предраг Kолувија и Александар Анђић. Kолувија је власник 75 одсто фирме, а Анђић 25 одсто удела.
Пољопривредно газдинство „Јовањица”, за само пет година од оснивања, постало је један од највећих произвођача органске хране у Србији – захваљујући и промоцији коју им је обезбедила и држава.
Kао пример добре праксе, Предрага Колувију и његов пројекат органске производње су са великим ентузијазмом промовисали представници власти:
„Ово је данас наш мали допринос нашем домаћину да покажемо Србији где је њена развојна шанса” , говорио је тадашњи министар за рад Александар Вулин 2015. године.
 |
| Министар војни А. Вулин на Колувија засаду |
„Предузетници као Предраг Kолувија су прави пример како један велики рад и труд и добар пословни план може у Србији да се постиге успех”, рекао је Зоран Бабић приликом посете Јовањици 2016. године.
Концепт "Јовањице" је један од угаоних камена политикâ Александра Вучића. Августа 2016. је, представљајући у Скупштини програм своје Владе, под тачком четири, „Инвестицијама до снажне пољопривреде“, посебно нагласио: „Морамо да оријентишемо себе ка додатној вредности пољопривредних производа, заштити географског порекла и брендирању, подршци органској и интегралној производњи.”
2016. компанија Јовањица добила кредит од Агенције за осигурање и финансирање извоза у износу од 500.000 евра, да би 2018. у септембру добила нових 400.000 евра. Kрајем прошле године Јовањици се одобрава још један кредит код Агенције и то у износу од три милиона евра, уз одредбу да средства може да користи када измири све претходне обавезе.
Осим поврћа и лубеница, Kолувија је убрзо посао проширио и на један од веома уносних послова – узгој индустријске конопље, за шта је ове године добио и дозволу државе. Међутим, према сумњама Тужилаштва за оганизовани криминал, у стакленицима „Јовањице”, гајио се канабис који на први поглед изгледа исто као индустријска конопља, али у себи садржи далеко већи проценат опојне супстанце.
Према речима Владе Ђоковића из Управе за заштиту биља, 2013. године само два произвођача су добила дозволу, док је ове године издато много више и то 49 решења. „Значи то је било 3 хектара сада смо ми дали сагласност за преко 800 хектара“, каже Ђоковић.
На питање Инсајдера ко то контролише приликом извоза, Ђоковић каже да не зна, додајући да што се тиче надлежности Министарства пољопривреде оно издаје фитосертификат када међутим такође не проверавају проценте ТХЦ.
Хипотетички би у случају „Јовањице” ово могло да значи да је дозвола за производњу индустријске конопље била само покриће за производњу, а касније и извоз марихуане - која је законом у Србији забрањена.
Провером регистара у Македонији и Словенији, утврдили смо да су компаније којима је био намењен извоз повезане са власником „Јовањице” Предрагом Kолувијом.
Словеначка фирма Balkan Grow регистрована је за неспецијализовану трговину на велико. Представник фирме је Александар Трифуновић, човек који је истовремено директор у истоименој београдској фирми, чији је власник Предраг Kолувија.
Македонска фирма T.H.C Quality Group регистрована је прошле године на истој адреси на којој се налази и представништво фирме „Јовањица” у Скопљу. И овде је власник Предраг Kолувија.
Ни на граници приликом извоза не проверава се проценат опојне супстанце у цвету па ни то да ли се извози индустријска конопља или марихуана, јер за то нема могућности, кажу у Управи царина за Инсајдер.
Око 300 милиона евра годишње најмање се сливало на рачун фирме за узгој органске хране "Јовањица" из Старе Пазове, која је на свом пољопривредном газдинству узгајала око 66.000 стабљика марихуане.
ПОЛИЦИЈСКА ПОЗАДИНА СЛУЧАЈА ЈОВАЊИЦА
Према непотврђеним информацијама из штампе, клупко је почело да се одмотава посве случајно.
Двојица узгајивача плантаже возили су ауто-путем бахато и током претицања користили полицијску сирену и ротацију. На њихову жалост, према писању БИРН-а, у возилу које су претекли били су највиши инспектори полиције и то баш из Одељења за наркотике београдске полиције, међу којима и начелник овог одељења Слободан Миленковић, за ког је Понош навео да је син генерала Сенте.
По изласку из аутомобила, према наводима, сувозач из „аудија“ показао је полицијску легитимацију (чији је изглед веран оригиналној полицијској „значки“). Након провере на лицу места, утврђено је да легитимација не постоји у систему и да је реч о лажном документу.
Може се веровати или не веровати у овај део полицијског трилера у живо, но нама је тешко да схватимо у каквој је чвршћој вези описано заустављање "двојице бахатих узгајивача" на ауто-путу са откривањем највеће европске плантаже веселице која ради годинама и дистрибуира своје еколошке производе диљем планете? Та веза између друмског заустављања и полицијске провале на до тог момента многохваљено пољопривредно добро, чији је власник у изврсним односима са кремом владајућег режима у Србији, па напосе и браћом Вучић, копча је која недостаје.
Даље са чиме се суочавамо је полицијски налаз.
На плантажи веселице у Старој Пазови полиција је била затечена количином дроге коју је запленила, а посебно читавим једним пластеником правог дрвећа марихуане, тачније стабала старих између четири и пет година.
- Реч је о матичним стаблима, такозваним мајкама, са којих су се узимали пелцери, млади калеми за подмлађивање биљке. Биљке су биле под рефлекторима који се користе у производњи канабиса, али не и у производњи индустријске конопље. На тај начин, кад се марихуана пресађује са пелцера, скраћује се циклус производње за око месец дана - објашњава извор близак истрази.
Поново је у питању непроверена информација, али сасвим је близу памети да се плантажа са дванаест хектара веселице на хацијенди дон Колувије није могла развити у пар саксија на тераси, већ је потребно дрвеће, које многи државни угодници који су посећивали узоритог домаћина годинама не видеху?!
Веселица у бројкама
12 хектара плантаже (највећа у Европи)
65.581 стабљика веселице заплењена
649,4 килограма осушене веселице
1.000 евра цена веселице на илегалном домаћем тржишту
4.000 евра цена марихуане у иностранству
95.000 евра кошта литар уља од марихуане
3-4 пута годишње могућа берба на плантажи
Међутим, након епског полицијског постигнућа, уместо славља са бакљама и ватрометом, настало је тиховање. Нити су стигле фотографије, ни видео снимци, а ни сам министар није се похвалио добро обављеним послом Одељења за наркотике београдске полиције. И оно што је изјављивао на новинарска питања, било је дозирано на прецизној ваги. Ћутљивост иза које сигурно не стоји скромност. Штура вест на РТВ, бар што се тиче јавних медија и/или оних у добрим односима са државом и то је све.
Новинари Инсајдера су информације тражили од полиције, која нас је, кажу, упутила на Тужилаштво за организовани криминал, што је већ значило да се сумња на организовану криминалну групу. У том Тужилаштву добили смо потврду да се, због сумње да је у пластеницима „Јовањице” гајио канабис односно марихуана, у притвору налази девет особа.
Питање опозиције да ли је међу ухапшенима и власник тог газдинства Предраг Kолувија, остало је без директног одговора, али нам је у Тужилаштву речено да је међу ухапшеним лицима и особа са иницијалима П.K.
Са друге стране, истог дана је ухапшен Младен Новаковић Тоцило из околине Младеновца због сумње да је организовао нарко-групу која је дрогом снабдевала Србију, и од које је до сада заплењено 77 килограма хероина и 200 грама кокаина, па су многи посумњали, а поједини медији и писали, да тим хапшењем жели да се скрене пажња са случаја „Јовањица“.
На питања Директно.рс зашто МУП није детаљније известио о плантажама марихуане на газдинству „Јовањица“, већ је дато кратко саопштење без фотографија и видео снимака и зашто се министар Небојша Стефановић није лично огласио овим поводом, нити је обишао то место где је плантажа откривена, из МУП-а се нису огласили.
Тако хтели - не хтели, долазимо до политике.
МУТНА ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА СПРЕЧАВАЊА РАЗВОЈА УЗГАЈАЊА ВЕСЕЛИЦЕ У СРБИЈИ
Побогу, колико је врхунских државника Србије констатовано у друштву Колувије? И сада изгледа да баш нико од те главате господе није био у пословним везама са Колувијом, нити је знао чиме се овај бави?
Ми не верујемо да је полицијско друмско заустављање двојице бахатих возача произвело обелодањивање највеће нарко-афере у Србији свих времена. То што афера не изгледа тако велика, толико драматична да би и у много већим државама изазвала пад владе, може се захвалити труду невидљивих нивелатора јавног мњења, који драму држе у пригушеном стању.
Са пословично добро обавештеног "Пешчаника" дезертирани пуковник Љубодраг Стојадиновић ће нас упутити у дубину сукоба:
"...Али, показало се да Небојша није бадава доктор. Па је на конференцији за медије, хвалећи ревност полиције, изрекао бриљантну оптужбу на рачун Фамилије, којој некако и припада: Нема података да је именовани травар у последњих шест месеци контактирао са Андрејом Вучићем. И тако покопао газду без атентата: Ти ће да ми зајебаваш ћалета! Умукни, да ја не зинем!..."
Морамо рећи да дезертер Стојадиновић јесте у праву, али прећуткује целу истину: према овом виђењу изгледа да Небојша Стефановић има моћ sui generis да генералима СУП наређује да хапсе личне пријатеље Андреја Вучића? Наредио Небојша Стефановић Слободану Миленковићу да зароби Предрага Колувију, и Миленковић, шта ће, у млађега поговора нема, те изврши наређење са свим даљим последицама, а да Вучићи не смеју ни прстом да мрдну? Па не ради то тако ни у Америци, не у веселица-држави Србији.
Очито је да је иза свега нечија врло моћна рука коју неодређено називамо "страни фактор", због које су Вучићи остали паралисани.
Каква је паника захватила врх СНС показује потез без политичког преседана, да функционер СНС Милош Вучевић, поднесе кривичну пријаву против председника своје странке Александра Вучића и брата му Андреја, због афере "Јовањица"?!
Kривична пријава коју је поднео против председника Србије Александра Вучића и његово брата Андреја, због оптужби опозиције да су умешани у криминалну аферу"Јовањица", је "питање стабилизације или дестабилизације државе", јер је тим оптужбама "узнемирена читава јавност Србије, и озбиљно су уздрмане највише институције државе", изјавио је Милош Вучевић, потпредседник Српске напредне странке и градоначелник Новог Сада, за Радио-телевизију Војводине.
Вучевић је поновио своје тврдње да не сумња да су оптужбе на рачун председника и његовог брата лажне, али каже да се одлучио на кривичну пријаву "да попуни празнину", пошто ни 20 дана након избијања афере и изношења тешких квалификација на рачун председника и његовог брата, нико није нашао за сходно да то учини, а овакво стање је, каже, "неодрживо, за друштво и државу" и да овако нешто нема ни у латино-америчким државама.
Вучевић је, по сопственој тврдњи, тужбу поднео као "физичко лице"?! Ово је могуће само ако болује од схизофреније, те су његова политичка и физичка личност жестоко супротстављени.
Међутим, ту се опет препречује Закон, за који би Вучевић, као правно лице морао знати. У члану 334 став 1 Kривичног законика наводи се да „ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела, биће кажњен затвором од три месеца до три године“. И, шта ћемо сад?
Миодраг Мајић, судија Апелационог суда, за ББЦ на српском каже да је пријава против браће Вучић „чудна".
„Ако се неко самопријављује, то може да имплицира да највиши државни органи немају поверења у самосталност правосудних институција", каже Мајић.
„Они тиме кажу да се истина, у том или неком другом случају, неће сазнати док они, макар и на овај начин, не активирају и пробуде институције. То је забрињавајуће", додаје.
Прелевић каже да је ту реч о „застрашујућем омаловажавању тужиоца".
„Подносе пријаву знајући да ће бити одбачена и да ће тужилац рећи да нема доказа. Чик нек нешто мрдне против председника и његовог брата", истиче Прелевић.
„Све су само инструменти за хипнозу путем медија", додаје.
Поставља се још и питање зашто је баш Милош Вучевић поднео рекламну "кривичну пријаву", пошто формацијски, као градоначелник Новог Сада, нема директне везе са Јовањицом? Симптоматично је ћутање Игора Мировића, председника Покрајинске владе, на формално чијој је територији дошло до скандалозног открића.
Додаћемо, узгред, да је разумљиво ћутање председника Општине Стара Пазова Ђорђа Радиновића "Џокеја" коме се пред очима, у његовој Општини догађала драма, с обзира на бурну прошлост. Како су међутим ликови са таквом бурном прошлошћу дошли у ситуацију да нам постану политички узори, није занемарљиво питање.
На другој страни, Александар Вучић је у карактеристичном вапају:
Вучић је изјавио да он нема новца којим би могао да победи све лажи које се износе против њега и његове породице, као и да ће се против тога борити својим радом, путевима, већим платама и пензијама.
„Имате машинерију Ђиласа, Мишковића и Шолака. То су људи који имају између 20 и 30 милијарди евра.
Ја сам то да победим не могу, ја пара немам једино што имам то је истина и то је народ“, рекао је Вучић. Он је додао да напади и оптужбе које стижу од политичких противника из Београда, као и представника Албанаца из Приштине имају исту мету, а то је он. „Да, и? Човек је био на бизнис форуму, био је веома озбиљан привредник, извозио „, рекао је Вучић поводом навода да је Предраг Kолувија власник имања „Јовањица“ на којем је пронађено 650 килограма марихуане спремне за продају и још скоро четири тоне у сировом стању био члан привредних делегација које су са њим путовале у иностранство. Вучић је истакао да се такве ствари покрећу када не постоје други аргументи.
Очито је да је иза свега нечија врло моћна рука коју неодређено називамо "страни фактор", због које су Вучићи остали паралисани.
Каква је паника захватила врх СНС показује потез без политичког преседана, да функционер СНС Милош Вучевић, поднесе кривичну пријаву против председника своје странке Александра Вучића и брата му Андреја, због афере "Јовањица"?!
Kривична пријава коју је поднео против председника Србије Александра Вучића и његово брата Андреја, због оптужби опозиције да су умешани у криминалну аферу"Јовањица", је "питање стабилизације или дестабилизације државе", јер је тим оптужбама "узнемирена читава јавност Србије, и озбиљно су уздрмане највише институције државе", изјавио је Милош Вучевић, потпредседник Српске напредне странке и градоначелник Новог Сада, за Радио-телевизију Војводине.
Вучевић је поновио своје тврдње да не сумња да су оптужбе на рачун председника и његовог брата лажне, али каже да се одлучио на кривичну пријаву "да попуни празнину", пошто ни 20 дана након избијања афере и изношења тешких квалификација на рачун председника и његовог брата, нико није нашао за сходно да то учини, а овакво стање је, каже, "неодрживо, за друштво и државу" и да овако нешто нема ни у латино-америчким државама.
Вучевић је, по сопственој тврдњи, тужбу поднео као "физичко лице"?! Ово је могуће само ако болује од схизофреније, те су његова политичка и физичка личност жестоко супротстављени.
Међутим, ту се опет препречује Закон, за који би Вучевић, као правно лице морао знати. У члану 334 став 1 Kривичног законика наводи се да „ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела, биће кажњен затвором од три месеца до три године“. И, шта ћемо сад?
Миодраг Мајић, судија Апелационог суда, за ББЦ на српском каже да је пријава против браће Вучић „чудна".
„Ако се неко самопријављује, то може да имплицира да највиши државни органи немају поверења у самосталност правосудних институција", каже Мајић.
„Они тиме кажу да се истина, у том или неком другом случају, неће сазнати док они, макар и на овај начин, не активирају и пробуде институције. То је забрињавајуће", додаје.
Прелевић каже да је ту реч о „застрашујућем омаловажавању тужиоца".
„Подносе пријаву знајући да ће бити одбачена и да ће тужилац рећи да нема доказа. Чик нек нешто мрдне против председника и његовог брата", истиче Прелевић.
„Све су само инструменти за хипнозу путем медија", додаје.
Поставља се још и питање зашто је баш Милош Вучевић поднео рекламну "кривичну пријаву", пошто формацијски, као градоначелник Новог Сада, нема директне везе са Јовањицом? Симптоматично је ћутање Игора Мировића, председника Покрајинске владе, на формално чијој је територији дошло до скандалозног открића.
Додаћемо, узгред, да је разумљиво ћутање председника Општине Стара Пазова Ђорђа Радиновића "Џокеја" коме се пред очима, у његовој Општини догађала драма, с обзира на бурну прошлост. Како су међутим ликови са таквом бурном прошлошћу дошли у ситуацију да нам постану политички узори, није занемарљиво питање.
На другој страни, Александар Вучић је у карактеристичном вапају:
Вучић је изјавио да он нема новца којим би могао да победи све лажи које се износе против њега и његове породице, као и да ће се против тога борити својим радом, путевима, већим платама и пензијама.
„Имате машинерију Ђиласа, Мишковића и Шолака. То су људи који имају између 20 и 30 милијарди евра.
Ја сам то да победим не могу, ја пара немам једино што имам то је истина и то је народ“, рекао је Вучић. Он је додао да напади и оптужбе које стижу од политичких противника из Београда, као и представника Албанаца из Приштине имају исту мету, а то је он. „Да, и? Човек је био на бизнис форуму, био је веома озбиљан привредник, извозио „, рекао је Вучић поводом навода да је Предраг Kолувија власник имања „Јовањица“ на којем је пронађено 650 килограма марихуане спремне за продају и још скоро четири тоне у сировом стању био члан привредних делегација које су са њим путовале у иностранство. Вучић је истакао да се такве ствари покрећу када не постоје други аргументи.
Као жртвено јагње, изгледа да је бачен извесни Драгомир Петронијевић:
"Напредњак кум узгајивача марихуане" - главна "улога" на данашњој насловници таблоида "Kурир" додељена је напредњаку Драгомиру Петронијевићу, члану Главног и Извршног одбора Српске напредне странке, који је, како пише "Kурир", био и главна карика између Предрага Kолувије и других функционера СНС-а.
Таблоид наводи и да је тиме Петронијевић злоупотребио положај у странци, јер је другим напредњацима, наводно, Kолувију представљао као свог пријатеља, кума и узгајивача органске хране.
"Kористио је свој положај у странци и Kолувију водио на страначке скупове. Упознавао га је с важним људима из странке, представљао га као свог доброг пријатеља, кума, и причао да се успешно бави производњом органске хране у Старој Пазови. Ишли су заједно на битне манифестације које се тичу привреде и развоја, али су били виђени и на политичким састанцима. Поверење странке је тако искористио да би прогурао кума", пише Kурир.
КУД НАС ВОДИ ТРАВКА-ПОБРЉАВКА?
Ако се размотри целокупна констелација ове политичко-наркодилерске ујдурме, можемо извући неколико крајње узнемирујућих закључака:
- Постоји само један начин да власти у Србији не крши законе - да се сви закони укину. То је стање аномије, која означава помањкање, суспензију или неефикасност друштвених норми, закона, прописа и вредности које доводи до дезорганизације и дестабилизације друштва, као и до конфузије у моралној свести појединца и делинквентног понашања. До стања аномије долази у периодима друштвене и политичке кризе, ратова и буна... Врх власти најбруталније гази сваки закон и добру друштвену норму, да би се анти-законско и анти-морално понашање пирамидално ширило по структурама режима све до дна базе.
- Оно мало јавног мњења које се бави случајем Јовањица, запоставља кључну ствар који је организатор "напада" на плантажу веселице постигао. Штета коју је нарко-картел спрегнут са врхом режима претрпео, мери се стотинама милиона евра. Не треба изгубити из вида да ће се финансијски губитак увећавати због привременог или трајног повлачења из посла разних под-извођача и до-извођача (у том контексту примерице помињу се у штампи Гаково и Шид...).
- Видели смо колику моћ има "страни фактор". Њих наравно није брига ни за Јовањицу ни за веселицу. Они грубо присиљавају Вучића на безусловну послушност, дејствујући на њега и преко ликова за које се чинило да су Вучићу безусловно одани. Ствар која постаје белодано јасна је да Александар Вучић, ма колико привидно моћан, не само да не влада државом Србијом, већ не држи под пуном контролом ни своју партију СНС.
- Бесмислица је да у врху власти и полицији нису знали за нарко-бизнис толико великих размера који цвета годинама. Ако су они неспособни, сигурно су добили тачне информације из иностранства. Па чак да снагом маште замислимо да Вучић и ама баш нико из његове камариле није знао шта се ради, то их у опште не правда већ окривљује на други начин, са јасном поруком да нису кадри да врше своје дужности. Дакле - оставке и смене су оно што би их следовало у свакој пристојној држави.
Србија је, наравно, на супротној страни од пристојне државе.
У најмању руку чудно понашање свих значајних фигура (неки се "праве мртви", други бране Вучића на врло глуп начин, трећи му праве "клечке", сам Александар Вучић дилетантски драми у свом путујућем позоришту), опомиње да се расуло које су ширили државом пренело и на њих саме, на СНС. Очигледно, у СНС је у току велика међусобна туча по цеваницама. Исход би требао бити интерна прерасподела моћи и корекција партијског курса, а да се формално ништа не промени. Разних "реконструкција" ће сигурно бити на све стране, али се оне неће тицати бољитака у функционисању државе, већ супротно, бујаће олошократија још покорнија страном фактору.
Чини нам се да бекство Вучића из земље, које се све чешће помиње на друштвеним мрежама, за сада ипак није реална опција.
- Чињеница је да у народу нема узбуђења ни због ове афере несагледивих размера, као ни због различитих других скандала који се множе свакодневно. Српско друштво се налази у стању колективне деменције. Та деменција ће узроковати млитавост и непокретност и када Вучић, што притиснут и грубо финансијски уздрман споља, што у невољама због хаоса у сопственој странци, што из личних убеђења, преда Косово и Метохију и пристане на даље растурање државе. Дакле, не постоји никаква сила, поготово "критична маса" народна, која је у стању да спречи даље унутрашње распадање друштва.
"Напредњак кум узгајивача марихуане" - главна "улога" на данашњој насловници таблоида "Kурир" додељена је напредњаку Драгомиру Петронијевићу, члану Главног и Извршног одбора Српске напредне странке, који је, како пише "Kурир", био и главна карика између Предрага Kолувије и других функционера СНС-а.
Таблоид наводи и да је тиме Петронијевић злоупотребио положај у странци, јер је другим напредњацима, наводно, Kолувију представљао као свог пријатеља, кума и узгајивача органске хране.
"Kористио је свој положај у странци и Kолувију водио на страначке скупове. Упознавао га је с важним људима из странке, представљао га као свог доброг пријатеља, кума, и причао да се успешно бави производњом органске хране у Старој Пазови. Ишли су заједно на битне манифестације које се тичу привреде и развоја, али су били виђени и на политичким састанцима. Поверење странке је тако искористио да би прогурао кума", пише Kурир.
КУД НАС ВОДИ ТРАВКА-ПОБРЉАВКА?
Ако се размотри целокупна констелација ове политичко-наркодилерске ујдурме, можемо извући неколико крајње узнемирујућих закључака:
- Постоји само један начин да власти у Србији не крши законе - да се сви закони укину. То је стање аномије, која означава помањкање, суспензију или неефикасност друштвених норми, закона, прописа и вредности које доводи до дезорганизације и дестабилизације друштва, као и до конфузије у моралној свести појединца и делинквентног понашања. До стања аномије долази у периодима друштвене и политичке кризе, ратова и буна... Врх власти најбруталније гази сваки закон и добру друштвену норму, да би се анти-законско и анти-морално понашање пирамидално ширило по структурама режима све до дна базе.
- Оно мало јавног мњења које се бави случајем Јовањица, запоставља кључну ствар који је организатор "напада" на плантажу веселице постигао. Штета коју је нарко-картел спрегнут са врхом режима претрпео, мери се стотинама милиона евра. Не треба изгубити из вида да ће се финансијски губитак увећавати због привременог или трајног повлачења из посла разних под-извођача и до-извођача (у том контексту примерице помињу се у штампи Гаково и Шид...).
- Видели смо колику моћ има "страни фактор". Њих наравно није брига ни за Јовањицу ни за веселицу. Они грубо присиљавају Вучића на безусловну послушност, дејствујући на њега и преко ликова за које се чинило да су Вучићу безусловно одани. Ствар која постаје белодано јасна је да Александар Вучић, ма колико привидно моћан, не само да не влада државом Србијом, већ не држи под пуном контролом ни своју партију СНС.
- Бесмислица је да у врху власти и полицији нису знали за нарко-бизнис толико великих размера који цвета годинама. Ако су они неспособни, сигурно су добили тачне информације из иностранства. Па чак да снагом маште замислимо да Вучић и ама баш нико из његове камариле није знао шта се ради, то их у опште не правда већ окривљује на други начин, са јасном поруком да нису кадри да врше своје дужности. Дакле - оставке и смене су оно што би их следовало у свакој пристојној држави.
Србија је, наравно, на супротној страни од пристојне државе.
У најмању руку чудно понашање свих значајних фигура (неки се "праве мртви", други бране Вучића на врло глуп начин, трећи му праве "клечке", сам Александар Вучић дилетантски драми у свом путујућем позоришту), опомиње да се расуло које су ширили државом пренело и на њих саме, на СНС. Очигледно, у СНС је у току велика међусобна туча по цеваницама. Исход би требао бити интерна прерасподела моћи и корекција партијског курса, а да се формално ништа не промени. Разних "реконструкција" ће сигурно бити на све стране, али се оне неће тицати бољитака у функционисању државе, већ супротно, бујаће олошократија још покорнија страном фактору.
 |
| (FOTOS: zVg.) - KOSMO |
Чини нам се да бекство Вучића из земље, које се све чешће помиње на друштвеним мрежама, за сада ипак није реална опција.
- Чињеница је да у народу нема узбуђења ни због ове афере несагледивих размера, као ни због различитих других скандала који се множе свакодневно. Српско друштво се налази у стању колективне деменције. Та деменција ће узроковати млитавост и непокретност и када Вучић, што притиснут и грубо финансијски уздрман споља, што у невољама због хаоса у сопственој странци, што из личних убеђења, преда Косово и Метохију и пристане на даље растурање државе. Дакле, не постоји никаква сила, поготово "критична маса" народна, која је у стању да спречи даље унутрашње распадање друштва.
Знамо ми да многи данас подврискују од удобности и да ће се такви множити како будемо пропадали. Нису ипак сви Срби рекреативни конзументи травке-побрљавке, па ето ипак прикривене наде да се једном у довољном броју дозовемо памети.
Браво
ОдговориИзбриши