Пређи на главни садржај

МОЈ СИН, ИСТИ КНЕЛЕ!


Прва ракија

Одавно не бејах тако пијан.
Срамота за старца.
Негде, на крај пијаце, вукојебине, вашаришта,
где нема ништа и ништа и све је смрадно и прљаво ништа.
Е, ту сам слушао странца.

Друга ракија 

Странац је је носио оклоп скуп.
На оклопу је непристојно ландарао знак.
Тај знак опомиње да је оклоп лак,
и не носи га вилењак,
глуп.
Ни клецав ђак државне школе,
Ни фалсификовани Тупак,
већ то носе шмекери и лоле,
ш'о их Циганке воле.

Странац није частио, и није питао "Шта пије кафана", јер су та времена прошла,
И нису више сви Бафана, Бафана, 
што у преводу значи "наши момци".
И није то више тај шмек, требају да науче наши потомци.

Трећа ракија

Странац је рекао "Живели", и хвала му на томе.
Мада, онај знак робни што му се клати, око врата па до дроба, ето нервира.
Шта ће таква робна марка код господина који брљу преферира?
Да, Живели!
Он међутим шири као лабуд крила,
И буди веселост, што је некад била,
     кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају.
     У Теби нема црва, ни са гроба.
Он, са својим робним знаком роба.

Четврта ракија

Попили смо ћутећи, у размишљању. Погледао је странац у плафон. Непрестано о животу размишљајући.

Пета ракија

Причао ми је о свим људима које познаје.

Он зна људе. Може да објасни. Има везе. Био је с њима, све су то шмекери.
Носе одела. Фирмирана. Јер у њима међутим нема бесмисла.

Шеста ракија

Брате, ја те љубим, јер немам никог осим тебе. И, веруј, богат сам, на крај вашаришта.
Где нико нема ништа.

Седма ракија

Поносно говори странац, сад ћу да и покажем фотку, која све говори о мом
наследнику.

МОЈ СИН; ИСТИ КНЕЛЕ!!!
И, да, дечак од петнаест година, има кајлу око врата, Наг до појаса са нешто вретенастих младићких мишића  у развоју и две рибе од тринаест година. Са обе стране по једна.

С поносом жарким, слику показује.

Доњи део тренрке. Утоку не видимо и страх од мрака.

Осма ракија и девета ракија

Дечак заиста личи на Кнелета. И све личи. Ове ракије што пијемо. Добар си ти човек брате.

Десета ракија

Легло ми у кладионици. Шта пијеш, брате?

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА(2)
ЗОРАН ЂИНЋИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА„Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

И поред похвала кој…
45 ГОДИНА БЛОКА 45- ОД УТОПИЈЕ ДО ДИСТОПИЈЕ

Насеље Сунца

"Насељем Сунца" назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. - Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. - усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. - уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. - почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада …