МУМИН, ТАКСИСТА ЗА ПОНАВЉАЧЕ

МУМИН, ТАКСИСТА ЗА ПОНАВЉАЧЕ

Од пандура створили смо великаше,

Достојанства поделише идиоти,

Лопови нам израђују богаташе,

Мрачне душе назваше се патриоти,

Од пандура створили смо великаше.

Владислав Пекковић - Дис

И одјекну глас добошара по рогљевима и вашариштима: Милан Мумин, фронтмен новосадске култне хард-рок групе "Love Hunters", овогодишњи је лауреат Октобарске награде Новог Сада, а у поводу ослобођења 1944.

Одмах би могли закључити: какво ослобођење, такав им и лауреат. Но, тема је ипак богатија.

Јесте, "Love Hunters" су као Чудовиште из Лок Неса - сви знају да постоје, али су их само ретки видели у последњих тридесет година.

Да се нешто озбиљно спрема на културној main stream сцени Новога Сада, видело се још крајем јуна, када су Мумин и по ко зна који пут реинкарнирани ""Love Hunters" били VIP guest ударне вечери на stage "48 сати Јегричке", најважније културно-туристичке атракције северног дела Јужно-бачког Округа.

Кажу људи да је Мумин "набаждарен", ал' млого. Ипак се одржао на ногама на stage-ту, и свака част. Многобројна публика је била одушевљена наступом, али већином падоше.

Чини се да је највећа жртва Муминовог перформанса био главни Senior Manager целог пројекта "48 сати Јегричке" Боб Жртвовани, из знаменитог панонског Клана Кркобабић, који је само из разлога горштачке жилавости освануо.

Питање је, чиме је Милан Мумин, неспорно "градска фаца" из релевантних ћумеза, заслужио неко, било какво, одликовање? То што је он радио, радили су и други. Врло често боље, али горе по себе. Овај није осетио пендрек полеђи, а пише му се да је бунтовник. Бунтовник по биртијама и подрумима.

Истина, и Њу Јорк Тајмс је писао са симпатијама о његовом мемоарском филму са симпатијама према Мумину, али писмени умеју да читају како је написано - Муминов филм о Мумину је још једна свежа тужна прича о њујоршким losers. Да сам хтео да будем певач, па да ми добронамерни критичар напише: "Милан Мумин можда пева само за једног човека, али у томе нема ничег себичног."...ја бих се у хард-рок фазону бацио у септичку. Да је наватао још двојицу, имао би публику у Њу Јорку!

Али, из његове (Муминове) визуре, видео је света. Духовно се обогатио као њујоршки таксиста. Јер то је радио. Иначе од свирке не би за леба имао од милостиње да је наулици свирао, са бендом који је тамо формирао по својим строгим критеријумима.

Може се помислити да је због тог филма за уску публику филмова са приватних касета добио поменуто одличје? Па то је било пре пет година! Закаснили су. Можда се цени да је постао ВИП учешћем у ријалити-шоу "Велики Брат" пре десет година, на тада про-усташком ТВ Б92, скупа са ментором Ненадом Чанком (без братаница) и почетнички бунтовним Микијем, који је ако ништа друго, у следећих својих десетак ријалитија показао сву дволичност, простаклук и беду аутономаша, све приказујући се као лик од културе и бунта. Кад оно, павор.

После је Мумин постао редован члан жирија по разним паприкашијадама. Можда је то критеријум за награду Новога Сада?

Дакле, ништа. Беда Божија. Духом сиромашан, дробом алав. Није ваљда добио Октобарску награду Новога Сада зато што је најуспешнији новосадски таксиста у Њујорку?

Можда. Но, Мумин је обећао у једном интревјуу (intrerview) да ће, кад- тад, постати Градоначелник Новога Сада. Тада нам не гине да сви будемо таксисти у Њу Јорку, копачи злата на Аљасци или шта год, само даље колико нас ноге носе, и једино ће Боб и даље бити Senior Manage нечега, нема везе чега. Шта друго очекивати од лењих и размажених пијандура са црвеним педигреом?

Шта овај Мумин још може да буде до "нови лук" познатог лика из "Дневне дозе војвођанског сепаратисте":

Мумин би том лику, онако блањан па тесан, дао нову духовност:

Остарели и офуцани Мумин, који више никоме не треба, ако је можда некада и било преглумљено да је требао, одједном постаје НЕШТО.

Зашто, цитираћемо само део једног његовог интервјуа:

Осећаш ли страх у Србији?

Не. Осећам страх од лепог грађанског рата који ми мало недостаје неко време.

 

Зашто?

Ово више ни на шта не личи. Лакрдија. Што је Ђинђић рекао „хајде да  се договоримо, не морамо у ЕУ, не морамо у НАТО, и то је стратегија“. Ово?! Ово није ништа. Шизофренија где опозиција пљује и добре Вучићеве потезе. Чему смо ми иначе склони.

Мислио си на Србију или…?

Не. Ја сам одувек био војвођански сепаратиста али морамо имати с ким, с чим. Грађански рат је био метафора грађанске непослушности. Референдуми као у Шкотској – што није било у Kаталонији? То се ради када имаш огромну већину, као Kосово. Где год је то на замало, то не пије воду, а Воша је управо то. Нас пет овде за столом не можемо да се сложимо.

Опиши ми тај метафорички грађански рат?

Прво мора опозиција да се у једну колону метне, ништа нисмо направили док се ДОС није направио. Ми смо, то је дубљи проблем, идолопоклоници, идолоследбеници, од краљева, Тита, то је наш проблем. У бољој смо ситуацији јер се брже смењују…

Чекај, Kоштуница и Тадић су елегантно предали власт, ови ми не делују тако.

Хајде да видимо. Нико није већи Обама супортер него ја и никога није више разочарао. Али сама његова појава, одабир, сва његова чињења су револуција. Сама та ствар је ужасно постигнуће, паралелно са нашом премијерком.

Стварно? Чак и када знамо да је њен избор шарада једног човека?

Хајде да видимо. Знам да се спрдају да је Мирко Цветковић с кувалом и све се слажем, али сам њен одабир – жена, помак за нас, геј, помак за нас, пореклом Хрватица – три помака имамо у једној особи.

Али за њу нико није гласао и верујем да већина то не би учинила. Приде, она нема никакав политички став или програм.

Нека је и мртво слово на папиру али ми је супер одмак. Супер звучи. Kао и код Обаме, то је озбиљан помак у оваквим разваљоткама од држава. Мислим да има више памети од свих људи око Вучића. Смета ми ако ће бити кувало, али унапред ми је драго јер је револуција у Србији постигнута – женско, геј, НДХ.

Да ли је Војводиниан дреам и даље опен, како певаш?

Јесте, мени увек.

 

Не питам ти душу, него мозак.

Kажем, ЕУ и НАТО интеграције су у дебелом интересу Воше. Они ће нам помоћи да сазнамо и оно што не знамо, иако они јесу, како кажеш, незаинтересовани за нашу унутрашњу политику, више име се глава распала од нас, само да не таласамо.

Војводина је Бриселу последња српска ставка, знаш то.

Зато што знају да код нас није проблем. Овде су долазили и ратовали преко нас и то ме радује. Овде нема с ким да се ратује.

Шта кочи отварање и решавање војвођанског питања?

То што сваки Војвођан неће Војводину. Не желе је људи. Причај с мојим родитељима па ћеш имати проблем, а камоли с некима са стране. Не желе је због својих параноја, неће да се деле више, шта год то значило, многи из ината неће, па сремачки „нећу ни како ја хоћу“. Не видим спектакуларни разлог, увек ћу ушити некога аргументима и зачепити му уста али он ће устати од стола и отићи. /Sic!/ Да се вратимо у срж проблема, ко су министри? Бивши демократа, бивши овај, бивши онај… Ми смо говна, јел’ нам крив Вучић? Није ни Милошевић био крив, осим што се родио као ментол, од родитеља ментола, а то је само један падеж.

Зашто Вучић не каже раји шта је потписао у Бриселском споразуму?

Мени је супер што он ради, што не могу да кажем у „демократским круговима“. Има и историјске правде у свему томе, и он и она дебела наказа треба да се извињавају, не ти или ја. Што сам ја први ишао у Словенију на свирку, у Босну и Хрватску? Kо је први пружио руку? Балашевић, Гоблини и ми.

...

Да ли је сада јасније зашто ова дегенерисана будала добија Октобарску награду Новог Сада?

Све илузије око Вучићевог СНС, као ичега другог до продужене зомбиране руке К&К монархије падају у воду. Не заваравајте се - отвара се ново поглавље у пројектованом упреподобљавању Србије.

Враћамо се на фамозну, наизглед локалну сеоску забаву, звану "48 сати Јегричке". За оне који не знају, Сириг је БИЛО насеље Солунских добровољаца. Али, то се сасвим извитоперило. Данас је Сириг концентрација потомака Загребачке и Карловачке регименте. И, што их више Хрвати газе, они жешће заговарају отцепљене Војводине. Нема ту никаквог зазора, стида, ничега...

НК Осијек баштини све атрибуте њиховог "домовинског рата", те усташа. Али ови наши, на челу са Сениор Менаџером, једноставно не могу да живе без њих. Пазите, они, СНС и припадавши, су утакмицу заказали о Видовдану. И била би срдачно одиграна да су их Хрвати удостојили.

Да ли је то нормално?

Тако се кругови нашег пропадања затварају.