О СРПСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ

 

Да парафразирамо г. Палму: "Не сипа се бензин у стомаке!" 

ПРЕУЗЕТО СА ФБ СТРАНИЦЕ ЈОВАН РАНИСАВЉЕВ

Тренутно у Србији нема већег дебила од "српског" паора/сељака.

Реч-две о пољопривреди, креирању зомбија од стране властодржаца, комунизму, митовима, планској привреди, субвенцијама, пореској политици, кукумавчењу, и селу.

1) Села су нестајала од 1950-тих, нестају, нестајаће, и тај процес неће нико зауставити.

2) До 2030. 90% светске популације живеће у градовима.

3) Живот на селу је хуманији, бољи, природнији, али за младе људе недовољно привлачан. Преживеће само села до 100км од великих градова и то на главним путевима.

4) После сеобе народа из Источне Европе и Азије за бољим животом у Немачкој и ЕУ, чека нас велика сеоба народа из Подсахарске Африке, Нигерије која има већи број становника од Русије, интернет је приближио добар живот свима и пробудио жеље и онима у тешкој беди.

5) Цене житарица и пољопривредних производа у свету је изједначена и вештачки депресирана. Пољопривреда је грана којом се у Немачкој бави мање од 1% становништва. Дошло је до укрупњавања земљишта и производње, од 123.000 фарми свиња, за 19 година нестало је 102.000. Број самоубистава америчких фармера се за 20 година повећао за 700%.

6) Сељак у Србији све ово горе неће да види и то га смара, он живи још у 1986.и очекује да му "држава откупи производе", али по цени која њему одговара. Он још живи планску привреду, где не прихвата ризик производње, он ради и то је довољно, прихватање ризика и одговорности за њега је увреда. Он жели да држава "заштити њега" затвори границе и прекрши ССП и ЦЕФТУ, без обзира да на то сигурно добијамо контрамере где би забраном извоза само челика изазвали кризу и попустили за два дана. Помиње парадајз из Албаније, који је јефтинији од нашег и куповином истих јефтинијих сматра издајом. Он презире тржиште.

7) Саосећа са њим градски социјалистички тип који још живи у титоизму, али сутра неће од истог сељака да купи свињу од 200кг. за 30.000дин. и обезбеди месо за целу годину, и тако помогне сељаку, већ ће по потреби куповати од Матијевића па потрошити 70.000 дин. за индустријске прерађевине.

8) Паор се за 4 године субвенција од 10.000 и 12.000 дин./ха навукао на то као на хероин. Он хоће лову из буџета, и себе и Србију не упоређује са Бугарском и Румунијом, већ са Западом, њиховим буџетима и њиховим субвенцијама, заборављајући да те земље имају јаке економије и индустрије, из којих то све плаћају (и фондове ЕУ које троше деценијама).

9) Власт је због својих тајкуна (великих фарми) већину субвенција преусмерила из ратарства у сточарство, тако да смањујући субвенције по хектару са 12000 на 5200дин/ха, сточар поред тога добија и:

- 25000 по уматиченој крави,
- 15000 по уматиченом бику,
- 7000 по уматиченој овци,
- +7дин на цену млека,
- право прече куповине државне земље за 150-180€/ха иако је тржишна цена 400€/ха.

10) Ова давања из буџета су због тајкунских фарми, али се огребу и појединци сточари који се упусте у робију звану млечно говедарство са послом од 20сати дневно 365 дана у години, уз обраду земље и припрему хране, сламе и сена преко целе године. Они после таквог рада и уз те субвенције постају мини богаташи, и такви уз 50-100 крава за 10так година или улажу у куповину ораница, или у механизацију (300-500.000€), или у станове (2-4 за 10 година).
И поред тога - да држава овог момента понуди бесплатне краве, јавио би се један на 1000 паора, јер већини не пада на памет да ради и има обавезу да храни и музе, макар имали огромну подршку и зараду.

11) Суво ратарство је најлакше у пољопривреди, и поред оних 5200дин/ха, ратар као и сточар и воћар - има право на субвенционисање куповине механизације, где држава даје 50% од цене трактора/система за наводњавање/прикључних машина/приколица/противградних мрежа/садница/кошница за пчеле/хладњача итд. Плус постоји и надокнада од 40% за осигуране усеве од града - држава ти уплати 40% од суме коју си дао осигуравајућим друштвима.

12) У Бачкој Паланци на име субвенција из буџета за куповину пољо-механизације и трактора - дошло је у приватне руке фантастичних 4.1 милион €.

Буџет Бачке Паланке за 2018. је 11мил.€.

13) Сељаци из две општине у Србији су добили буџетских пара довољних за изградњу моста код Бачке Паланке од 12 мил.€ и заобилажење Илока, границе, поспешивање трговине, привреде пољопривреде и протока људи, који је онемогућен границом због чега сви правимо огромне губитке.

14) Власт таквом политиком код сељака буди осећај да је држава (од новца наплаћеног од пореза из индустрије и привреде), ДУЖНА да му дотира, даје, надокнади. Од њега ствара дебила, човека који се претвара у просјака "дај ми, дај ми, дај ми" - а не у домаћина.

15) У исто време власт великим акцизама на дизел од паора узима један део субвенција, иако пољопривредник трактором врло мало/никако користи асфалт и путеве, возећи трактор и комбајне по атарским путевима.

16) Најпоштеније би било да држава ништа не даје из буџета, да новац из буџета од пореза свих нас, користи за путеве, мостове, болнице, школе, инд.паркове, науку, полицију, судство, а да сељаку гориво продаје без акциза (рецимо 80-90дин/л), као и да на механизацију, ђубриво и пестициде - не узима ПДВ.

17) Тако сељак постаје свестан да се мора борити на тржишту, да нико није дужан да му надокнади ризик, да сви ризикују, да сви раде, да је сваки посао тежак, а да он због опстанка на селу има повластицу да не плаћа порез на куповину инпута у производњи, посебно горива.

18) Комунистичка свест наших људи је толико укорењена да на сваком кораку од било ког Србина/грађанина Србије можете чути да је њему држава нешто дужна, да мора да му обезбеди, да му да, понашајући се као да је буџет (који постоји само од пореза и задуживања) неко буре без дна из којег се узима како коме треба.

Та свест је најукорењенија код сељака.

19) Држава је ту да од пореза обезбеди инфраструктуру, болнице, улаже у науку и културу, чува наслеђе, брине о безбедности (полиција, судство), хвата лопове, уређује јавни простор, брине о јавном здрављу, а све преко тога је пут у пропаст.

Држава је лош послодавац, лош регулатор, и лош прерасподелилац.

То нас учи искуство и пала људска природа.