СРПСКИ ПЕТЕН

"Вишијевска Француска" из времена Другог светског рата била је бизарна маска самоиздаје већине Француза. Чудну позицију ове творевине могли би сместити у дефиницију "више од колаборације, мање од савезништва". Та тзв. "Слободна Француска" имала је на папиру све што формално чини суверену државу. Своју законодавну и судску власт, некакву (ограничену) војску и полицију. Била је чак и међународно призната. Не да су је признавале државе "Силе осовине" већ, бар неко време, и савезничке државе. Аустралија је дипломатски признавала вишијевску Француску до краја, а након 1944, аутоматски признала Слободну Француску. Канада до 1941, Британија до 1940, СССР до 1941, Америка до 1942...

И све то тако пише, али ми знамо да није било тако. Испод прозирне маске суверене државе, невешто се прикривала колаборација типичне квислиншке творевине. Французи су међутим снажно подржавали свог вођу, маршала Анри Филип Бенони Омер Жозеф Петена, који је уредно потписао капитулацију Француске. То сагласје је ишло дотле да су Французи са много више бодрости приступали Хитлеровим ЅЅ дивизијама него француским покретима отпора. Просечни Француз је катарзично просветљење доживео тек са примицањем савезничке армаде француским плажама.

Из тих и многих других разлога насилно је свако поређење Недићеве Србије и Петенове "Слободне Француске". Недић није потписао никакву капитулацију већ је организовао живот на окупираној територији. И, није слао никакве добровољце у ЅЅ.

Француско замешатељсво је било вишеструко контрадикторно у многим ситуацијама. Једна бизарност међу свим бизарностима ипак је врло поучна са српски случај. Наиме, вишијевско „судство“, односно Петенова влада, у тзв. "Риомским суђењима" оптужила и осудила појединце за пораз државе у рату са Немцима. Ванредно јединствен пример где колаборациониста сматра пораз војске у рату са оним којему сада служи - лошом ствари!

Ако је изједначавање Недићеве Србије и Петенове Француске насилно, поређење са Вучићевом Србијом није.

Вучић није потписао капитулацију јер се то сада зове "Бриселски споразум". Аутоматски, наш Устав је бачен у рециклажу као сувишна ствар.

Ми не знамо где се завршава Немачка а почиње Србија; чиме све командује НАТО, а шта нам је остављено за аутономно одлучивање.

Србија данас нема дефинисану територију. Не само да Вучићев квислиншки режим  тражи само начин да се и формално ратосиља Косова и Метохије, већ су и многи неписани али фактички "кантони" у Србији ван државне контроле. Формално су у Србији, али њоме владају локани Моћници отворено шовинистички одређени према Србима, и ту се пита НАТО.

Србија данас не сме да донесе ни један закон, ни школски програм без дозволе Брисела и Бона. 

Недавни инцидент на Златибору, када је читав одред жандарма послат да растури омладински скаутски камп, недвосмислено показује намеру да се застрашивањем бруталном силом угуши сваки пламичак патриотизма у младима. Шта је све дозвољено и рекламира се, не морамо подсећати.

На нашим границама, ако су нам у опште ту границе, могу се видети немачки полицајци. У Српским касарнама српски официри морају да салутирају америчким подофицирима. Што је горе, не видимо да српски официри бране своју официрску част.

И, гле коинциденције, Вучић данас, као и Петен јуче, суди својим претходницима због издаје државе, мада нико од њих није потписао оно што је он не трепнувши потписао.

Дакле, Вучићева сличност са Петеном је толика да би му могли придодати још које име: Александар Петен II Бакир Вучић.

Једино у чему се разликују Вучић и Петен је што је Француз изместио своју владу у лечилиште Виши. Вучић се не би преселио у Врњачку Бању из Београда по цену живота. И, тако га треба казнити за велеиздају, ако доживимо слободу: не треба га осуђивати на смрт, већ га доживотно интернирати у родне Чипуљиће. Не постоји тежа казна за њега.