ЗАСТАВЕ НАШИХ СИНОВА

Најновије што смо сазнали је да застава наше државе није наша застава. Држава има своју заставу, народ своју. Поштена подела, за сваког по нешто. 

"Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављању", рекао је хералдичар ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма за Новости.

"А закон је јасан. Државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције. Никако грађани", рекао је он.

- Не може обичан човек на својој кући да држи заставу са грбом, јер то није државна институција. Ни приватне фирме, на својим објектима не могу да окаче овакву тробојку. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани би требало да користе народну заставу. Јер, општенародна весеља нису државне церемоније! - истиче Јовановић.

У држави не постоји ниједно тело које би се бавило контролом и кажњавањем институција које не поштују закон и државне симболе. Ипак, Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије јасно прописује казне. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице које употреби заставу у облику који није утврђен Уставом и законом. Тако ће се казном од 40.000 до 400.000 динара казнити правно лице ако истакне оштећену заставу, а физичко - казном од 5.000 до 20.000 динара.

Колико је закон јасан и ко шта ту не разуме, мало касније.

Да се подсетимо, до пре неког времена имао си само једну заставу – тробојку са црвеном петокраком у средини, и ко то није случајно поштовао, брао је кожу на шиљак.

Тако је надрљао и познати аутор популарних ТВ-серија и режисер Драгослав Лазић. У серији „Докторка на селу“, емитоване 1982. У једној сцени свадбе појавила се српска застава без петокраке. Неки високи комунистички функционер прогласио је то за српски национализам. Серија је моментално скинута са програма,убрзо је уредник Миодраг Маринковић смењен и избачен из партије, а Лазић је протеран са тадашње Телевизије Београд да га више никада не врате, чак ни после "демократских промена", упркос бројним успешним серијама које је снимио за нашу националну кућу.

Ко се не сећа, и на Газиместану 1989. милиција је колико год је могла одузимала „заставе које нису по закону“.

И, гле сад, не смеш да носиш заставу своје државе јер ниси институција. Сви други могу, само је Србима забрањено. Пре је морала на свадби само државна застава, сад је строго забрањена.

„Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије“, може бити да је читљив, да су му реченице проходне, али је у сагласности са Уставом Републике Србије само ако се прихвати тумачење Милошевићевог уставолога и евет-ефендије Михаила Марковића: „Устав се састоји од речи, а речи се могу тумачити на различите начине.“ Питање је само шта ће ти устав ако можеш да га тумачиш на различите начине, по потреби?  Наш важећи устав каже:

Члан 7
Република Србија има свој грб, заставу и химну.
Грб Републике Србије се користи као Велики грб и као Мали грб.
Застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава.
Химна Републике Србије јесте свечана песма "Боже правде".
Изглед и употреба грба, заставе и химне, уређују се законом.

Ту, дакле, пише да је реч о једној застави која би управо требала изразити јединство народа и државе. Бар се мени тако чини.

Међутим, по „јасном закону“ спортисти наступају под једном заставом, а навијачи их не смеју подржавати махањем истом таквом заставом, већ неком другом, или ће бити законски кажњени. Добар дан, шизофренијо.

Закон даље одређује да се државна застава не сме користити у комерцијалне сврхе, не сме додиривати тло не сме се користити на какав други неприкладан начин, итд. Наравно, постоје изузеци, тако да државну заставу и грб могу користити и спортисти када репрезентују земљу.

Па, да видимо колико је закон ту јасан. Не може се државни симбол налепити уз неки комерцијални бренд. И то је јасно. Али, пошто увек има изузетака, може се прилепити бренд уз државни симбол. Примећујете разлику? Наравно, пошто се сваки закон састоји од речи...

У ствари, може све. И грб, и народна застава и рекламе...

...А може и да „Србија“ прикладно пише на стражњем делу гаћица, а грб стоји код препонског дела.

Ако, прихватимо да народ није обавештен да законски не сме да користи државну заставу, политичари ваљда требају да знају. Међутим, узданица ЛДП Џеј-Кеј (Јелена Карлеуша) нашла је инвентиван начин да подржи фудбалску репрезентацију Србије пред светско првенство у Русији.

Шта мислите, да ли би Џеј-Кеј смело пасти на памет да се овако трћи без гаћа са заставом за време рахметли „Старог“?

У „ријалити Србија“ дозвољено је још пуно тога, па и да ченгија на телевизији са националном фреквенцијом гологуза и раскречена гази државну заставу. Да је тако нешто урађено у бившој држави, дотична белог дана више не би видела. Шта би се десило да је исто овако у овој Србији газила хрватску заставу, не знамо, али лако прошли не би ни дотична ни телевизијска кућа која би јој то дозволила. Само је српска застава дозвољена за гажење.

Дошли смо и до владајуће максиме „Држава, то сам ја!“

Што није дозвољено обичном пуку, јесте Њему Великом ЈА, Александру Вучићу и његовим подвижницима. У закону су речи за њих друкчије сложене.

Што се око тзв. „куће цвећа“ мотају разни ђутуруми и лунатици са заставама државе која више не постоји, хајде да толерантно пренебрегнемо. Међутим, шта кажу речи Закона, смеју ли високи официри ЈА да салутирају таквим заставама? Ако то може, онда је уреду да салутирају и аустроугарској застави на Церу и Сувобору, јер су се многима преци под том заставом у тим бојевима борили.

Коначно, има крајева где се Закон ништа и не пита. Јесте у Србији, али није Србија. Тамо оџе владају.

Све може, и ништа кажњиво није. Само Србин заставу своје државе не сме истаћи кад жени сина. Рекао је хералдичар ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Народ мора имати свој идентитет, иначе се претвара у бесловесну руљу, подложну поробљавању. Сажето знаковље тог идентитета су Застава, Грб и Химна. Они служе за брзу и општу идентификацију.

Држава мора имати јаку војску, напредно школство и здравство, стабилну економију и полицију и судство који штите људе, држављане те државе, не само неке слојеве и повлашћене котерије између њих. Мора имати слободу збора и договора. И држава има своје јасне симболе које поменусмо – Заставу, Грб и Химну.

Све то мора да се сложи, да би цео систем био функционалан. Чим било шта од поменутог не ради како треба, држава се руши, народ пропада, све се спушта а нижи ниво, на коме ће се успоставити еквилибријум какав народ заслужује.

Чим народ има једне симболе а држава друге, видљиво је да постоји процеп. У трагичном случају Србије то је очито – ништа, ни војска, ни полиција, судство, школство и здравство, не раде са добром намером према народу. И циљ Закона којим се бавимо јесте само тај и један – да гуши преостали национални идентитет, да из народне свести полако уклони двоглавог белог орла и круну, да нашој деци застава постане драперија а драперија застава.