КАКО СЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА СВИРАЊА ПРЕТВОРИЛО У ДВАДЕСЕТПЕТ ГОДИНА ПУШЕЊА

КАКО СЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА СВИРАЊА ПРЕТВОРИЛО У ДВАДЕСЕТПЕТ ГОДИНА ПУШЕЊА

Боже мили, кад прође пет година?

Доња преписка је из, како се види, 2011. године.

У међувремену се променило да је мој друг Штреби напустио ујакову фирму јер је пропала, пошто је дошло до куцшлуса на политичко-личкој релацији ујак - Ненад Чанак. Сад ради у некој баш брутално-европској фирми. Ако. Једино што није променио је уверење стечено од родитеља, да Војводина треба свакако да се одцепи од Србије, по могућству нека "Дунавска федерација" ако Аустроугарска није могућа.

Ми остали смо спали од свирања кур*у до подвучићевског пушења к*рца.

*****
10-03-11, 23:26
#1
Ђорђе Ивковић

Двадесет година свирања ку*цу

Револуција једе своју децу са шведског стола



Истина, имао сам намеру да коментаром обележим јубиларну, двадесету годишњицу чувених деветомартовских демонстрација. Сматрао сам да на то имам право као првоборац деветог марта. План је био да прво прочитам све унапред припремљене блогове и интервјуе, са којима ће други актери и аналитичари искочити пред јавност и који ће ми, по ко зна који пут, објаснити шта сам хтео тога дана да урадим у Београду, па да ја онда дам коначну реч.

Kао и обично, нашао се неко да ме изритми. Раним јутром 9.3.2011. стигла ми је СМС порука.
Преписка је ишла овако:

    ШТРЕБИ: Сретан ти 9.март. 20 година свирања ку*ца

    БАТА:Kако `свирања ку*цу`? Зар ти не примећујеш како лепо живиш?

    ШТРЕБИ: Не баш

    БАТА: Па шта треба још? Да дигнем нову револуцију, да би ти имао џакузи?

    ШТРЕБИ: Не би било лоше!

Штреби је добар и интелигентан (ИQ 160) момак. (Између осталог, мој аватар је његово фотографско дело). `91 је тек кренуо у основну школу. Данас је бизнисмен у повоју. Спада у „вишу средњу класу“. Ради у ујаковој фирми.

Време почетка рада ујакове фирме се поклапа са почетком наше транзиције. На отварању фирме била је присутна елита ЈУЛ-а и СПС-а на челу са пок. Перошевићем. Домаћини су, не преко ноћи, већ преко поподнева, из радних одела ускочили у смокинге, а даме у свечане тоалете, како би свечаност протекла на нивоу.

Данас су фамилијарно блиски Чанку, ЛСВ-у, ЛДП-у и владајућој покрајинској номенклатури. Плате нису редовне, али, шта се може, светска је криза, а држава Србија не ваља.

Није живот шведски сто, па да бираш шта ти се свиђа. У ствари, на нашем столу је понуда скромна, стоји само оно из Штребијеве честитке с почетка. Ми можемо да полемишемо једино око нота.

Ђ.И
---

11-03-11, 11:49
#2
Werwolf 

Taj 9.mart je bio simbol otpora protiv komunizma a ne dan kada su ljudi hteli Evropsku uniju ili paradu pedera kao sto to danas podrzava Vuk Draskovic.

Onaj ko je bio tamo treba da bude ponosan a ne da se stidi zbog izdajnika Vuka.

Nekom je i 5.oktobar bio simbol borbe protiv komunista i SPS.

I ti ljudi a medju njima i ja danas se stide a mozda ne bi trebalo.

Od danas ce 10.oktobar 2010. biti jedan od simbola borbe protiv komunjara i tiranije.

A bice u buducnosti jos takvih dana dok konacno ne skinemo komuniste sa vlasti.
---

11-03-11, 12:12
#3
Ђорђе Ивковић

Werwolf: "Taj 9.mart je bio simbol otpora protiv komunizma a ne dan kada su ljudi hteli Evropsku uniju ili paradu pedera kao sto to danas podrzava Vuk Draskovic."

Управо тако. У то време, најчешће пароле биле су "Дајте нам оружје" и "Бандо црвена!".

Вук, кад лаже, лаже за све паре. Kао да он није организовао "Српску гарду".

Kомунисти су, на жалост, преживели све ломове, само су се префарбали у жуто. И опет лажу и паразитирају.

Не вреди пуно описивати оно што нам је савршено јасно, него, упрво како си написао, треба створити нову историју. 
---