НИМБУСОВ ПОДРУМ

   Пред нама је одлучујући дан српског народа. У суботу, 15. марта 2025. решиће се коначна судбина Србије. Ако надвлада луди Босанац Александар Вучић, то ће бити најсрамнији пораз Србије и коначни њен ропац. Губила је Србија ратове када је непријатељ много јачи, или вољом светских сила, али је никада нису бацали на колена дрипци. Ако побуњени део народа превлада, остаће нам бар нада и чист образ. Вучић је већ достигао свој зенит и његова моћ се растаче. Победом, он продужава своју уништавајућу тиранију, док се не распадне сама од себе. Са њом, држава. Ако Вучић буде сломљен, улазимо у неизвесност, јер нема ничега озбиљног у политичком простору што би имало довољно способности и воље да бар нешто од државе сачува. Мораћемо на брзину да правимо државу, а да та држава не буде опет нека алотропска модификација титоизма. Ма шта да би уследило, Вучић и његова бандитска камарила су заслужили сваку казну. То мора да се укине ако хоћемо да живимо. Шта ће се догодити, нико не зна. ...

  Извор "PROGLAS", уметничка интерпретација Софија Кордић : Баршун у Србији 03/02/2025   "Јасмила Жбанић запазила је врло битну ствар, а то је да многи новинари пропуштају нагласити да студенти у Србији данас представљају најдемократскији и најпрогресивнији покрет у Европи, јер се организирају кроз пленуме, (самоуправљање) без лидера. Цјелокупну блокаду факултета воде студентски пленуми, гд‌је сватко може изнијети своје мишљење, а одлуке се доносе гласањем за приједлоге с најчвршћим аргументима."   Горњи цитат је леп прим(ј)ер ретардираног анархистичког лупетања. Кад би било коју државу организирали по том концепту (који је наравно измишљотина за будале) свака би се распала у парампарчад пре него што би и профункционисала.   "Студентски пленуми" су феномен једног простора, једне ситуације, једног емотивног стања и врло ограниченог трајања. Ти дифузни и флуидни демократски органели су, можда подсвесно а можда и из пренапухане младалачке сујете...

Мали објашњава "скок у будућност" У јеку смо грађанског бунта против Вучића. Тај бунт балансира између искреног људског револта због бруталног корумпираног система који је прешао линију злочина и подмукле левичарско-аутошовинистичке подвале, којом се настоји енергија грађанско-студентске побуне задржати у строго контролисаном кориту западнолиберашке политичке коректности. Какогод, заузети бурним дешавањима на улицама градова  сorpus separatum-а (Нап: регион коме је дат посебан законски и политички статус различит од околине, али који не испуњава одређене услове да би постао суверена или независна држава)   под формалним називом Србија , измичу разна збивања и те како важна за живот будући, ма како се бурна пучка сотија оконча. Наш министар Синиша Мали не губи време на беспослице, већ ради на нашем европском путу. Тако са сајта Министарства финансија Сorpus separatum Serbia сазнајемо да је одржано саветовање са представницима 70 општина о подели пара које нам додељује Европск...

  Фото: Приватна архива породице Мариновић Сад сам гледао филм "Руски конзул". Замало па да буде најбољи наш филм свих времена, уз маестралну улогу Жарка Лаушевића. На жалост, у другом делу радња се успорава, уклизава у пословичну "прашку" развученост које наше филмаџије нису кадри да се ослободе. И, што је неопростиво, све тоне у бљузгаву мелодрамску патетику. Још једном, када је преко телевизије јављено "Умро је друг Тито" све је стало. Стао је у кораку и Руски конзул. Уместо да заврше згуснутом радњом (као што су се догађаји у завршници косовске драме интензивирали) и снажном, бескомпромисном поруком, продуценти су нас опет кукавички засули смешним "братством-јединством". После свих искустава које смо прошли и пролазимо, нуде нас неким сликама међусобног поштовања људи супротног става и живота али чврстог карактера, неким сликама и добрих и лоших људи којих ето има "и код нас и код њих", неким шупљим, квази-филозофским фразетинама, к...

    Србији је потребна промена изборног система  Слободан Антонић Пошто по нашем Уставу скупштина има 250 посланика, Србију треба поделити на 250 изборних једница, тако да сваки педаљ Србије има неког представника у парламенту и да тај представник буде одговоран народу који га је директно бирао Све су то бесмислице. Са таквим изборним системом у садашњем друштвено политичком контексту имаћете у Скупштини 200 посланика СНС и 50 посланика националних мањина. Имаћете ерго 100% колонијалну управу. Први хипотетички услов, дакле пусти снови, стварања државе је 1. Да режим ПРИЗНА ДА СМО ПОД КОЛОНИЈАЛНОМ УПРАВОМ, те да нико из садашњег естабилишмента (и режима и тзв. "опозиције") не може бити кандидат на изборима. 2. Да се на годину дана стави мораторијум на рад свих пропагандних медија - Пинк, Информер, Курир, Н1, Нова, Данас,... 3. Да се забрани финансирање НВО сектора из државног буџета и из иностраних "организација". 4. Да се забрани јавно ...

  Захтеви студената су глупи, безмуди и позерски. Послали су слику у свет и диве се себи. Непомјаник ће да их лако изигра. Ну, чак и да му у неком душевном кризису падне тестостерон, или вино буде добро, па испуни све студентске захтеве - па шта? То ће значити да се кају од горе? Да су чврсто решили да ће, све бичујући се по голим леђима, кренути путем Правде и Истине? То ће значити да ће тендери бити регуларни у будуће? Престаће бесомучна макљажа и гажење преко живих и мртви у трци за (државним, нашим, наше деце...) парама? Неће више бити неконтролисаног јавашлука? Неће мурија више туцати м*да старцима и свима непослушнима? Д.Ј.В. и Ј.Ј. ће се у кајању због своје преституције и менталног сифилиса којим су тровали народ, повући са малих екрана и почети нешто поштено у животу да раде? Неће државно обезбеђење приватних кримоса да бије лево и десно са питањем "Шта ме гледаш?" Неће продати што још нису продали од Србије? У то верују студенти? Да студенти мисле својим главам...

Пада из крајности у крајност, што су неки празноглавићи за генијалност прогласили. У ствари он је дегенерик у потпуном смислу речи. Његов цигански зао дух, његова волиња лобања, гњецаво лице и нескладни телесни склоп, све то одаје да у њему бесни ђаволска ћуд. Он је душевно болестан и стално неурачунљив. Његове приче и беседе су без логике, чак без репа и ушију, у њима се здрав разум не може распознати. Све је загонетно, конфузно и грубо. Да, грубост је код њега обожавана, што свака његова реч то може посведочити. Што је ниско, одвратно, гадно, без форме и духа, њему је лепо и велико. Цео духовни живот хоће он блатом да окаља. Једном речју он је политички дијаболичар. Смрад, трулеж и све што је с трулежи у вези њему је свето. У ствари такав је он. Као дегенерик још је мегаломан. Уобразио је да су његове бесмислице велике мисли, његови бесмислени подухвати од историјског значаја. Држи, да се цео свет само око његове личности окреће и да је њему суђено да буде не само наш, него и светски...