КУКАВИЧКИ ФИЛМ СА ХРАБРИМ ЛИКОВИМА - "РУСКИ КОНЗУЛ"

 

Фото: Приватна архива породице Мариновић

Сад сам гледао филм "Руски конзул". Замало па да буде најбољи наш филм свих времена, уз маестралну улогу Жарка Лаушевића. На жалост, у другом делу радња се успорава, уклизава у пословичну "прашку" развученост које наше филмаџије нису кадри да се ослободе. И, што је неопростиво, све тоне у бљузгаву мелодрамску патетику. Још једном, када је преко телевизије јављено "Умро је друг Тито" све је стало. Стао је у кораку и Руски конзул. Уместо да заврше згуснутом радњом (као што су се догађаји у завршници косовске драме интензивирали) и снажном, бескомпромисном поруком, продуценти су нас опет кукавички засули смешним "братством-јединством". После свих искустава које смо прошли и пролазимо, нуде нас неким сликама међусобног поштовања људи супротног става и живота али чврстог карактера, неким сликама и добрих и лоших људи којих ето има "и код нас и код њих", неким шупљим, квази-филозофским фразетинама, које нису друго до ситан рад београдских арт-филистара јадног талента са вишком неискоришћених речи.

Исти клише памтимо из филма "Енклава". Све су аутори тада лепо описали, само је на крају српски дечак "схватио" да су му бољи другови Шиптари са Космета него у Београду, па се вратио тамо да ужива са добрим друговима у игри на обали реке на којој су га, у реалном животу, убили.

Скупа, филм "Руски конзул" је биоскопски одбљесак болести одумирућег народа, који нема снаге да се одупре својим непријатељима, па бежи у маштање где се свако наше клање окончава хепи-ендом.

У прилогу, са цитатима из оригиналних судских пресуда (првог и другог степена), доказ да је "Конзул" почео причом која беше полицијско-политичко-шиптарскотерористичка франшиза на Косову и Метохији:

ДР МИОДРАГ ИВКОВИЋ - КРИВ ЈЕ
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2021/05/blog-post_20.html