СРОЗАВАЊЕ
![]() |
Извор "PROGLAS", уметничка интерпретација |
Софија Кордић: Баршун у Србији
03/02/2025
"Јасмила
Жбанић запазила је врло битну ствар, а то је да многи новинари
пропуштају нагласити да студенти у Србији данас представљају
најдемократскији и најпрогресивнији покрет у Европи, јер се организирају
кроз пленуме, (самоуправљање) без лидера. Цјелокупну
блокаду факултета воде студентски пленуми, гдје сватко може изнијети
своје мишљење, а одлуке се доносе гласањем за приједлоге с најчвршћим
аргументима."
Горњи
цитат је леп прим(ј)ер ретардираног анархистичког лупетања. Кад би било
коју државу организирали по том концепту (који је наравно измишљотина
за будале) свака би се распала у парампарчад пре него што би и
профункционисала.
"Студентски
пленуми" су феномен једног простора, једне ситуације, једног емотивног
стања и врло ограниченог трајања. Ти дифузни и флуидни демократски
органели су, можда подсвесно а можда и из пренапухане младалачке сујете,
конституисани као "вођство елите" (студентске), некакве умишљене
меритократске касте, која је међутим под строгом паском њихових наказних и злих комунистичких професора и НВО ментора, попут Јова Бакића,
комуно-домобрана Динка Грухоњића и толиких других идеолошких џамбаса.
Чињеница је: Студенти јесу жртве комунистичког лоботомирања. Не сасвим,
али у значајној мери јесу.
На најболнији начин сазнали смо да су ти наши добри студенти невине марионете на канапима партизанског злодуха.
Људи
су плакали у нади да ће младост спасти Србију од партизанске власти
Непомјаникове, за коју не знамо је ли луда или пуста. Или обоје. На
жалост, и овај талас протеста су задавили комунисти, аутошовинисти и
којекаква динкоидна багра. Сва љубав, вера, нада, пропадоше у ништавило и
вашарско мување. Сав труд, сва она огромна и досад невиђена, здрава и лековита енергија добрих
људи, на љутом чемеру и бесконачном понижењу никла, све је са презиром, у цигло пола сата, бачено у клоаку
комунистичког смрада, наступом строго пробраних мајмуна, ружних и
зломислених, који су као чудовишта из кутије искочили на говорницу да
нас они, тако дегенерисани, напуте куд ћемо и шта ћемо.
Рече најружнији и прогресивно пијани и дрогирани чтец: "Ослободићете Србију и тако ћете ослободити читав регион!"
Ми
смо ерго камен о врату балканском и средњеевропском, па је потребно да
нас још нема. И овако нас нема, али недовољно нас нема. Не могу наше комшије
све да постигну, морамо посао да довршимо ми сами, да ослободимо и земљу и небо од себе.
То
нам је, у име студентско, после толиких пленума и штрапаца, поручено из
мученог Новог Сада, из "Српске Атинице", граду са највише срушених
мостова на читавом Дунаву. Рушили су те мостове и Аустријанци, и Немци и
Американци, па смо их дизали наново; али овај "мост", који је сузом и
чемером из душе српске сазидан, и који је тако охоло и бенасто срушила
шака титоидних џибера, несагради више нико.
Dinko nije nešto relevantan. Doduše sam 3. feb mislio isto.
ОдговориИзбриши