НИМБУСОВ ПОДРУМ

Foto: Unsplash.com Уз најаву могућег референдума о ископавању литијума, али тек крајем 2025, док мало „припреми терен“, Вучић је поручио: „Где год и шта год изаберу, победићемо их.“ Кога? Није ваљда да мисли на грађане државе чији је председник Има овде неколико тешких тема. 1. "Чувајте се вербализације" . - Пети Елемент (тако се потписивао на НСПМ један психотерапеут из Ниша). Јер, то и јесте циљ - да се продужавањем и "уситњавањем" протеста који се своде на једно те исто брбљање уз аплаузе, енергија беса испусти кроз гушу и да на крају изостане делатна акција. Пустим штрапацом по улицама градова само ћете ципеле подерати. Кога за то бига? 2. Левичаре никако не дрешити . На жалост, како се види, све више се отимају за микрофоне, као да им је микрофон ђедовина. По дефиницији, наши лефтарди неће и не могу да буду против Шолца, Немачке, ЕУ. То је немогуће и незамисливо. Они некако морају да покажу осетљивост на еколошке теме и да се легитимишу против Вучића и &quo

  „Све док исти људи настављају активности заступајући иста увјерења и вјеровања, ми морамо да третирамо тај покрет као да је преживио, упркос чињеници што је покрет престао званично да постоји“. -Чарлс Тили, амерички социолог Кажу људи "комунизма више нема, па ево како нам је" . Говоре тако људи док пред њиховим очима синови и кћери комуниста, титових барона и подрепаша, до душе у новом оделу, урнишу последње што је остало од Србије. Чија је држава Србија, запитаћемо се, док исти људи настављају да владају заступајући иста уверења и веровања Тита и КПЈ који одавно више не постоје? Сасвим тихо и далеко од свакодневних политичких узбуђења, провучена је једна одлука мимо закона, због чега се (гле!) нико није побунио. То је дискретна одлука продужења забране отварања досијеа УДБА до 2065 године. Прошло је без гунђања посланичких, конференција за медије и заклетви да ће ово безакоње бити исправљено. Као да је свима, па и праведницима из опозиције и моралним громадама из НВО

  Нека виси Пиксе! Испали смо у првој фази такмичења на ЕП у немачкој 2024., на које смо отишли са стрепњом од пуне мреже голова и окићени хрватским заставама .   Главна жртва ове приче, селектор Драган Стојковић Пиксе, налазио се под циљаном ватром из одређених кругова (како се то воли рећи) и пре Првенства, да би се паљба појачавала и на крају смо присуствовали правом баражу из свих расположивих медијских оружја. Ни по Ђиласу и Шолаку није тако тукло у кампањи како по мукотрпном Пиксету. Пиксе је започео свој селекторски мандат 2021. када му је дато од ФСС стављено у задатак да одведе репрезентацију на једно од два велика такмичења - Светско првенство у Катару или Европско првенство у Немачкој. Сада се двоструко остварен задатак у општој хистерији суди ка "дебакл" . Фронтмен медијског линча илити персона драматис је, од широких народних маса неслужбено произведен у народног хероја, Раде Богдановић, иначе пофалићки дезертер. И то не обичан дезертер каквих је било на десетин