БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ — СТУДЕНТИ ЗА ДОМ СПРЕМНИ (5)

 

Револуционари се претварају
у студенте који  само хоће да уче

У предвечерје Другог светског рата углед комуниста на БУ је компромитован и утицај је почео да слаби.

Комунисти су отворено и снажно подржавали хрватски национализам, Мачека и формирање Бановине Хрватске. У Бановини Хрватској положај Срба је драстично погоршан,   Студенти су видели шта је дошло са Бановином Хрватском, чије успостављање су комунисти срчано подржавали. 

Међутим, ако су комунисти до тада највише нада полагали управо у ХСС и Мачека, споразумом Цветковић–Мачек и уласком ХСС-а у владу, њихове наде су се показале узалудним. Мачек не само да није ревидирао дотадашњи антикомунистички курс, већ је стварањем Бановине Хрватске он и појачан, а у сузбијању комунизма први пут се примећивало и учешће његових паравојних формација.  

Пакт Рибентроп-Молотов из августа 1938. и комадање Пољске непосредно затим, сас-вим је оголело лицемерну комунистичку демагогију и лажни  антифашизам. Комунисти нису могли никако да убеде већину студената да је савез Хитлерове Немачке и СССР нешто јако добро за мир у свету и људска права.

Међу самим комунистима су се распламсале фракцијске борбе, пре свега између троцкиста (интелектуално јачи)  и стаљинисти (бројнији и агресивнији). Поред две главне фракције у комунистичком студентском покрету на Београдском универзитету (стаљинистичке и троцкистичке), постојала су и друга идејна колебања и мањи кругови који су се, у ширем смислу, могли подвести под анархосиндикалистичку или либертаријанску левицу.

Коначно, професионални револуционари тешко су могли да прикрију луксузан живот који су водили преко својих природних могућности.

Тако им није остало ништа сем халабуке и насиља. 

Комунисте је заправо спасао потпуног колапса почетак Светског рата. 

Током 1940. године комунисти одржавају безброј конференција и врше многобројне испаде, али њихова снага рапидно копни. Јачање националиста, све је већи број национално свесних студената који су се почели окупљати око Српског културног клуба. [1] Затим пораст, замах, снажна активност "Збораша", постепено формирање "Словенског југа". 

Да се однос снага променио показало се већ с пролећа 1940. године.

Нову прилику да одмере снаге комунисти и љотићевци су имали у априлу 1940. приликом избора за управу Академског аеро-клуба. После низа окршаја, чак и насилног упада групе од око 100 комунистички оријентисаних студената у салу где се одржавала скупштина, ред је ипак сачуван и на скупштини је изабрано је ново руководство. О победнику овог окршаја комуниста и љотићеваца сазнајемо више из следећих редова: 

„Сва удружења на Универзитету у Београду у току последњих 7 година преузели су у своје руке комунисти. И тек сад први пут, једно од најважнијих, Академски Аеро клуб, освојили су националисти, међу којима огромна већина Збораша“. 

Академска 1940-41 година почела је комунистичким терорисањем студената. Први њихов физички напад одиграо се почетком септембра 1940. год. на Техничком факултету. Тада је 20 студената комуниста, са Јеврејином Јаковом Алмулијем на челу, напало Збораша студента технике Лазаревића, и то баш у моменту када је ишао да брани свој дипломски рад, у циљу да тиме обесхрабре младе националисте "бруцоше". Нису успели, али су даље наставили тражећи мање отпорне жртве.

Тако је дошло и до сукоба на Медицинском факултету 22. октобра 1940. увече. Тога дана требало је да се одрже прва предавања на томе факултету. Комунисти су увек до сада обичавали да приликом првих предавања пре самих професора одрже импровизована предавања студентима прве године, која су имала за циљ чисту комунистичку пропаганду. Тако су хтели да одрже ова предавања, а уз њих и протестни митинг против уредбе о студентима јеврејима, увече 22. октобра пред студентима прве године медицине, ветерине и фармације. У ту сврху дошла је у амфитеатар Медиц. факултета и једна група од преко 50 студената, старијих годишта већином, са свих осталих факултета и то опробаних комунистичких агитатора. Млади студенти су у миру саслушали говоре комунистичких агитатора, али после њих дигао се и један националиста да говори. Он се одмах оборио на комунистичку пропаганду. Млади студенти су живо одобрили његове речи, док је неколицина комуниста пошавши на говорника почело да виче: "Доле фашисти! Уа" и тд. Међутим, ови су били брзо умирени и удаљени из амфитеатра, а огроман део студената прве године остао је у амфитеатру одобравајући бурно речи националиста.

Овај догађај који је био први колективни фиаско студената комуниста на Београдском универзитету 1940. год., комунисти нису могли да забораве, и већ сутра-дан, 23. октобра пре подне, комунисти су мобилисали, прикупили и физички напали појединце студенте националисте на Медицинском, Шумарском, Философском и Техничком факултету. Тога дана тешко је повређено седам студената националиста, већином Збораша. Ово премлаћивање је у појединим случајевима достигло ступањ масакрирања.[2]

По подне око 17 часова упутила се група око 250 националиста, скоро све "Збораша" студената, најпре на Технички факултет. При самом улазу дошло је до сукоба са комунистичком стражом од око 30 студената комуниста, који су се боксерима и палицама успротивили уласку студената националиста у факултет. Међутим, ова група је била убрзо разбијена и националисти студенти су ушли у факултет где су се сукобили са главнином студената комуниста. 

Како је сукоб изгледао из угла посматрача, сазнајемо из следећег описа Петра Мицића, ректора Београдског универзитета:

„Нападачи који су били припремљенији и надмоћнији, истерали су левичаре из њихових стручних удружења и потерали уз степенице мезанина. Ови су се тако на првом спрату забарикадирали столовима и столицама. Борба је настављена и трајала је око два сата од 5.30 до 7.15 часова, за које је време испаљено око 100 револверских метака. За то време испред факултета скупила се велика гомила студената и другог света. Очевици кажу да је и са улице пуцано на зграду. Из собе удружења студената архитектуре, која је на другој страни, бацане су столице на тротоар испред зграде“. У сукобу су теже повређена петорица студената, од чега тројица ватреним и двојица тупим оружјем. Штета која је причињена на инвентару Техничког факултета процењена је на 15.000 динара. Универзитетске власти су поводом овог инцидента донеле одлуку да обуставе наставу и испите на свим факултетима до 5. новембра. 

Ускоро, немајући шта више да чине на факултету, пошто је добар број комуниста криваца за ранији физички терор добио своје, националисти су изашли са факултета уз родољубиве поклике. При изласку, поједине групе радника и студената комуниста хтеле су да им препрече пут али су их националисти брзо и лако разбили. И тада је дошло до пуцњаве опет иницијативом комуниста.

Тако су се завршили крвави догађаји од 23. октобра на Техничком факултету.

Како су комунисти доживели ове догађаје (који се, рекосмо, прећуткују у комунистичкој литератури ) видимо из прогласа у (Новом) Студенту од 6. 11. 1940., који се завршава топлим позивом на заједничко учење:

Будимо свесни задатака и положаја у коме се налазимо, прегнимо на рад да кроз наша стручна, економска, културна, спортска и друга удружења створимо себи боље услове живота, рада, студија и свега онога што тражи једна здрава и снажна младост.

Други светски рат променио је историјску ситуацију на Балкану. Најмање својом кривицом, комунисти су дошли на власт у Србији. Тек тада се Србија уверила како изгледа "правда" и "аутономија универзитета" када су оне под влашћу комунистичком.

-----

[1] Омладинска секција СКК основана је у лето 1939. „са циљем ширења идеја Српског културног клуба међу омладином, и окупљања свих здравих националних српских омладинских снага читаве земље“. 10 Оснивачи и водећи људи секције били су студенти Београдског универзитета, Милорад Драшковић, Војислав Андрић и Ђорђе Стефановић. Поред студената, ова организација је тежила да окупи и омладину из других слојева српског дру- штва (Ђорђевић, 2001, књ. 1, стр. 30; Ристановић, 2017, стр. 59). Нисмо успели да дођемо до податка колико је чланова имала Омла- динска секција СКК; поједини савременици наводе да је за кратко време ова организација на факултетима у Београду освојила велику подршку и процењују: „да није било рата за две-три године имали бисмо на Универзитету већину Српског културног клуба“ (Тошић, 2007, стр. 10). Омладинска секција СКК у први план је истицала национализам и патриотизам као две основне вредности за које се залагала.

[2] Секретару "Словенског југа" комунисти су разбили наочаре на лицу тако да је настала опасност да потпуно обневиди. Студенту Зборашу комунисти су на Медицинском факултету шипком разбили главу, испребијали га, газили и изболи камом. Ту су још једном националисти разбили главу, а још двојицу су тешко испребијали. На Шумарском факултету су такође разбили главу једном националном студенту, а још неколицину теже повредили. На Филозофском факултету пребили су комунисти двојицу националиста. На техничком факултету су такође теже повредили једног националисту Црногорца, а неколицину су избацили из сале за предавања баш у моменту када је наставник улазио. Тога дана, већ је поменути студент Ивковић напао једну студенткињу националисткињу.

Повређени националисти су се жалили Ректорату и Министарству просвете као и Управи града Београда. У Управи је одговорено да не могу ништа да учине јер постоји аутономија, господин Ректор није хтео да прими повређене националисте који су то тражили, а на питање Министарства просвете – шта се дешава на факултетима – одговорио је: "на Универзитету је ред и мир".