Правда по АВНОЈУ

 

На Пешчанику је објављен памфлетски чланак Драгана Марковине "Правда за АВНОЈ", у коме он иницијативе да се Одлуке АВНОЈ и званично укину назива "трагикомичним". Колико је аргументован и убедљив Марковина који рекреативно манипулише изразима "историјско право", "равноправност народа" и слично. Марковина је, резимирано навео све флоскуле и шупље популистичке тираде комунистичке пропаганде која не посустаје од 1924. године. Ако се његов чланак прочита уз труд и употребом средњошколске разине функционалне писмености, Марковина је само дао потврде да Одлуке АВНОЈ заиста треба укинути.

Ми ћемо се укратко позабавити само једним питањем  — директним последицама Одлука АВНОЈ по НДХ, односно Хрватску и Хрвате.

Често се говори о томе да ли је Хрватска после Другог светског рата сносила било какву „казну“ за усташке злочине, пре свега за Јасеновац и масовна страдања Срба, Јевреја и Рома. Ако се пажљиво погледају границе, демографија, економија и политички положај нове Социјалистичке Републике Хрватске, излази један парадоксалан закључак: уместо да буде кажњена, Хрватска је унутар Југославије добила значајне територијалне и економске добитке, као и висок статус федералне јединице. 

1. Територијални биланс

• Губици:

  • Из Бановине Хрватске (1939) или из НДХ (1941–1945) нису враћени делови западне и северозападне Босне и Херцеговине (око 9.000 km² и више стотина хиљада људи).

• Добитци:

  • Добијене су Истра, Ријека, Задар (који је био италијански), и Барања.

  • То је значајан геополитички плус, јер је Хрватска тако добила територијално заокружен излаз на Јадран и "историјске крајеве" које је дуго тражила.

Укупно: губитак делова у БиХ био је територијално и економски мање значајан од добитка Истре, Ријеке и Барање. 

2. Демографија

• У Бановини (и посебно у НДХ) Хрватска је имала велики број Срба као "унутрашњи фактор" који није прихватао хрватску националну државу.

• После 1945. Срби у Хрватској јесу остали конститутивни народ, али је њихов број био мањи него у Бановини (јер су остали изван нових граница – Книнска крајина је остала у Хрватској, али Босанска Крајина, Херцеговина и западна Босна нису).

• Тако је нова СР Хрватска унутрашње постала "компактнија".

3. Економија

• Губитак у БиХ: делови које Хрватска није задржала (нпр. Ливно, Дервента, Купрес) били су слабије развијени, углавном аграрни крајеви.

• Добитак у Истри, Ријеци и Барањи: то су била развијена подручја са индустријом, плодно тло и, што је најважније, стратешки морски излаз.

• Тако је економски биланс заправо био позитиван. 

4. Политичко-историјска димензија

• Уместо "казне", Хрватска је после рата унутар Југославије добила фактички награду у виду територијалног проширења и статуса републике.

• Објашњење зашто је то тако лежи у:

  • стратегији КПЈ да интегрише Хрвате у нови поредак,

  • потреби да се разбију "великосрпске" оптужбе и да се створи баланс,

  • међународним факторима (савезнички договори, слабљење Италије и анексија Истре).

 *

Историјски цинизам, непознат у савременој цивилизацији, је у томе што Хрватска, уместо да буде кажњена за Јасеновац и усташке злочине, из Другог светског рата излази са новим земљама, већом компактношћу, снажнијим економским потенцијалима и политичким правом које ће јој омогућити да касније разбије Југославију.