ДОБА ПРЕЦВАЛИХ ЛЕФТАРДА
*****
Зашто је Дарја фашисткиња? Зато што озверена антифа тако каже. Случајем, наишао сам на коментар извесног Милана Ђорђевића (у даљем тексту МЂ): "Руси долазе... али и одлазе... (ке-ке-ке..)".
Довољан је тај један коментар да се позна водостај његове душе. Погледом на ФБ профил поменутог, испоставило се да је исти професор у србобранској гимназији "Светозар Милетић", коју сам и ја у прошлом веку похађао. Предочићемо, у фрагментима везаним само за Србобран (да не би превише ишли у ширину зарад обраде општих антифа флоскула), конфигурацију типичног антифа из наших сокака.
КОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА 1: ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ
 |
| МЂ у друштву предачком. "Шаман! Сан неолитске ноћи у Музеју Војводине. Узалуд ме будиш, кенозоик није за мене." Извор: ФБ профил МЂ |
МЂ потиче из породице заклетог аустроугарског солдата (у 90% случајева на YU-простору им је исто порекло + 5% "гаеташа" олити црногорских зеленаша, тј црногорских фашиста), који је погинуо на Источном фронту:
"Јован Ђорђевић (Сентомаш 1890. - 1916. галицијски фронт, масовна гробница). Мој прадеда, локални шнајдер, жртва некадашњих империјалних сукоба и данашњих историјских националних митова. Његови синови и њихова полубраћа од мајке, Маричићи, на време су схватили истину о Јовановој погибији, па су се сходно томе још пре Другог светског рата придружили комунистичком покрету. Данашњу омладину у Војводини владајући партијски и црквени кругови, попут оних између два светска рата, идеолошки залуђују националним историјским бајкама у настојању да спрече њихово класно освешћивање и побуну против свог поретка лажи и социјалне неправде, због кога је наша општина и покрајина сваким даном све празнија."
Погинуо 1916. "као жртва данашњих историјских националних митова"!!!!!
Нема даље.
КОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА 2: ГЛАДНА НАЦИЈА vs. ГЛАДНИ РАДНИ НАРОД
Па, да видимо, како је било у Србобрану без национализма, у срећно доба Yuge, из пера МЂ. У свом историческом чеду "Рокенрол у општини Србобран (1962-1976)", иначе штиву писаном застрашујућим архаичним соц-бирократским стилом, као да се лично Тодо Куртовић повампирио; стилом и сувопарним речником којима моментално убива вољу и за рокенролом и за борбу са капиталистичком аждајом, аутор се позабавио и ширим друштвено-политичким "аспектима" србобранским:
...Према речима бројних суграђана, сведока и актера времена, генерације Србобранаца рођене 40-их година 20. века одрастале су готово потуно изједначене у беди. Немаштина је била условљена наслеђеним и новонасталим послератним историјско-друштвеним околностима обнове земље и изградње модерног југословенског привредног система на темељима социјалистичких идеолошких принципа. Спровођене су економско-политичке мере конфискације, експропријације, национализације и аграрне реформе, а тзв. откуп пољопривредних производа, који је трајао до половине 50-их година, представаљао је начин решавања проблема снабдевања храном и сировинама војске, индустрије и становника градова. Ови, из државно-партијског врха управљани, социјални процеси изазвали су, поред већ постојећих облика материјалног сиромаштва, у војвођанским селима оскудицу квалитетних животних намирница и њом узроковане здравствене проблеме. Парадоксално, у Србобрану и у другим богатим аграрним бачким варошима проблем глади, неухрањености и рахитиса код деце решаван је и америчком хуманитарном помоћи. Она је дељена за доручак у основним школама, а садржала је рибље уље, жути топљени сир, путер, мармеладу од наранџе, као и млеко и јаја у праху, духовито у народу названих „Труманова”, по њиховом тадашњем председнику...
Питање с почетка се дакле вратило као бумеранг - О, социјалисти, како дозволисте да вам радни народ гладује?!
Ту је међутим и једна незаобилазна лична морална дилема и разлог за грижу савести (бар би тако тебало бити), која се ни мало не дотиче нашег бучног алтруистичког лефтарда МЂ: Да ли је икада размислио о улози и доприносу сопствене породице у развоју глади, неухрањености и рахитиса код деце србобранске?
Ма какви! За све недаће су криве "националне и историјске бајке и спречавање младих у класном освешћивању". МЂ себе види као моралну џомбу која је од Бога послата да просветитељски води децу у комунизам, не да себе преиспита па да ту поверену му децу учи да се бране од оних због којих су деца слична њима у сред плодне Бачке гладовала и боловала.
КОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА 3: СРБОБРАНСКИ СИНДРОМ
Даље МЂ елаборира ситуацију:
Основни закључак, који се може извести на темељу читања тих,
чињенично заснованих компетентних студија, садржан је у спознаји континуитета демографског процеса депопулације, тј. опадања укупног броја становништва наше општине након Другог светског рата. Уочени тренд се интензивирао крајем 20. и почетком 21. века, а евидентан је у појавама негативног природног прираштаја и масовне емиграције, условљеним првенствено економским разлозима. Другим речима, иако је у прве три декаде друге половине прошлог века србобранска општина несумњиво остварила одређени ступањ свеукупног прогреса и за многе, оправдано носталгичне (sic!), послератне генерације представљала „златно доба”, историјски генерално посматрано, од 1945. године до данас, без реалног изгледа за радикалном економско-друштвеном променом, полако и извесно, биолошки и политички одумире.6 (6 Према резултатима пописа становништва из 1961. године општина Србобран је имала укупно 20.414 становника, а насеље Србобран 14.392. Педесет година касније, према задњим резултатима пописа становништва из 2011. године у општини има 16.317, а у насељу Србобран 12.009 становника.)
Дакле, имамо бежанију из "златног доба". Полако и извесно, Србобран доживљава трагичну судбину Сентандреје. О, да! Сличност је много већа него што се првим погледом чини. Брисање српског постојања у Сентандрји везано је за Мађарску револуцију 1848/9, брисање старог србобранског постојања у Србобрану везано је за комунистичку револуцију 1941-4 и последичну окупацију. Обе те "револуције" имале су изразит србоцидни карактер.
Наравно, у печалбу не иду баке и деке, већ млади у фертилном периоду. Мора онда опадати наталитет.
Да је МЂ међутим сагледао ширу слику, само мало ширу од свог склепаног идеолошког визира, морао би видети да се у свим околним местима/општинама број становника повећао за 30-40%, док је Србобран пропадао. Србобран је био (и остао) дискретно дискриминисани, тихи изопштеник препуштен чамотињи. Сва околна места су после рата накрцана колонистима, партизанијом. Тамо су се сливале борачке пемзије, привилегије, протекције, субвенције, удобност стечена отимачином. Зато становништво није ни имало нарочиту потребу за печалбом. Србобран је пак осуђен на пропадање јер за њега није било места у новонаметнутом, како се то воли рећи - "културном обрасцу". Ако у овом случају у обрасцу у опште има неки заперак од културе.
И, каквог ли парадокса, појављује се МЂ као еуфорични апологета џелата Србобрана?! Стокхомски синдром је широко познат. Сад, да претпоставимо да је мученик изузетак, млитоња подложан испирању мозга, који је у својој шоњавости пристао уз скуте новог господара. Међутим, није сам! Само летимичним погледом на саучеснике пар његових ФБ објава, наишли смо на више истих, као пресликаних лефтарда. И, шире се као пандемија.
У осталом, погледајте логички сукоб у истој глави:
#1. Моја генерација, рођена у Сентомашу/Србобрану 1978. године, школски другари из мађарског одељења "на привременом раду у Немачкој", певају с поштовањем о Титовој Југославији. Свесни су да је у тој земљи радничка класа, без обзира на етничку припадност, живела живот достојан човека, док данас уз националистичке бајке и "родољубе" на власти једва преживљава и масовно се исељава из свог вишевековног завичаја.
Све то бесно, хистерично, сви имају нешто за рећи против капитализма, против традиционализма, против фашизма, клерикализма, против великог и малог, ма свакојаког, српства и, особито сладострасно, против Србије. И Русије, фуртом. Сав тај њихов комунистички антифашизам се, након једне антиимперјалистичке китице, заврши (сроза) у понизној похвали Запада и усташа; у Yuдловању; у прављењу срећног селфија у Загребу; у никад постојећем братству-јединству. Све то заклети наднационални Југославени. Све то наднационални САП Војвођани. Све то подпапучени мителеуропљани. Све то провинцијски културтрегери уверени да је на Западу све ново. Они су против "националних торова" из којих су ускочили у аутошивнистички брлог. Они верују, дубоко верују, и само у том вјерују им је добро, да се посвета "Бескрајни, плави круг. У њему, звезда." односи на Европску унију. Они не виде ништа сем петокраке у свом тунелу. Међутим, у бачкој потолини нема ни тунела нити ишта сија усред мрака. Поготово не сија ништа у њиховим главама.
Цитирамо једног пријатеља МЂ:
Зоран Попноваков
"Младе генерације у Србији су 90 % фашистуљци, потпуно отровани етнонационализмом, светосављем и мржњом према Западу. " Константно тровање последњих година итекако даје резултате. И глобално, цела планета опасно скреће у десно. Како онда избећи ратове ? Политичарима то одговара, упиру прстом у (лажне) непријатеље да би се скренуо поглед са њиховог лоповлука...
Попноваков не зна да овим светом који само што није отишао у три лепе, владају левичари, антифа бре!, чувени са свог поштења и људскости, а пише самоуверено као да зна нешто.
 |
| Како лефтард замишља Југу: Хлеба и игара. |
Сви ти сентомашкоцентрични лефтарди листом практикују електричну музику из прошлог века и облаче се у таквом ретро-шик-соц-панк стилу. По том модном стилу заустављеном у развоју су иначе генерално препознатљиви диљем пропале Југе. Бар неком крпицом или оцвалом фризурицом подсетиће на омиљени ВИС (вокално-инструментални састав) и фронтмена истог од пре тридесет-четрдесет година (само да није случајно Точак и "Смак" или, о грдила, пу тамо!, "Рибља чорба"), по томе се знају Србобранци.
И све то креативно. Све то неки уметници, мислиоци опште праксе, песници, литерате да Бог сачува.
И, наравно, Балаш.
Тај општи скуп локалистичких лефтард симптома слободни смо назвати Србобранским синдромом.
КОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА 4: ИРИНЕЈ vs. ШИНДЛЕР
Био једном један епископ Иринеј, који је у новосадској рацији 1942. паству позивао, у складу с етиком дужности према Богу и Хортијевој држави, на покорност и лојалност окупатору, а највећу претњу и опасност је видео у комунистима и оружаном отпору народа. Ево зашто треба учити историју и из ње извлачити вредне закључке, применљиве и на данашње сараднике са окупатором.
Да ли се СПЦ у Новом Саду противи подизању споменика "невиним жртвама комунистичког терора" међу којима су и кључне личности одговорне за рацију и смрт неколико хиљада Срба? Не, она одликује председника Мађарске, великог поштоваоца Миклоша Хортија, чија биста однедавно краси мађарски парламент у Будимпешти.
Владика Иринеј је спасавао децу (српску, али и 206 малих Словенаца) из мађарских логора. То спасавање хиљада живота имало је своју цену.
Из Шарвара у Бачку је укупно стигло 16 транспорта са 2.812 деце, 188 одојчади и 184 породиље. Највише деце је смештено у Новом Саду, њих 710, у Сомбору 598, Србобрану 112, Суботици 110, Бачкој Паланци 106, Молу 102, Стапару 95, Змајеву 95 и Сенти 74, али их је било и у многим другим местима у Бачкој.
Оскар Шиндлер (члан нацистичке партије), спасао је 1100 Јевреја.
Владика Иринеј је каменован на улици од стране класно свесних скојеваца, мучен у комунистичком казамату, умро од последица мучења. Шиндлер је слављен за живота, сахрањен уз највише почасти, о њему је филм снимљен.
 |
| У склопу обогаћеног једносменског рада ученици наше школе са професором Миланом Ђорђевићем реализују пројекат под називом "Истражуј локалну историју". Циљ пројекта је да уз помоћ ментора у току нове школске године савладају основе теорије и праксе научног рада и самостално истражују и презентују породична порекла, историју Србобранске гимназије и историју Јевреја у Србобрану, којом се још нико од завичајних аутора није бавио. Данас су матуранти наше Гимназије са својим професором посетили Завичајно одељење Народне библиотеке Србобран у коме почиње њихова истраживачка авантура. Извор: ФБ страница Гимназије "Светозар Милетић" Србобран |
МЂ усмерава нашу децу по потпуно истој матрици коју видесмо у примерима Владике Иринеја и Оскара Шиндлера. По антифа наративу, Јевреји су уникатне жртве, а Срби уникатни злочинци. О чему би другом локални лефтард него да се истражи страдање Јевреја у нашем крају, док напљувава Владику Иринеја? Неће ни случајно (ово наглашавамо), да се ђаци позабаве историјом 112 деце коју су спасили и чували Србобранци, иако би из тога могли да науче пуно и о свом граду и о доброчинству и храбрости. Зато што су у питању Срби, у тој причи нема комуниста који су се у то доба борили по земуницама. Зато што их је спасао "народни непријатељ", уз помоћ Косте Хаџија и многих, многих других, знаних и незнаних, храбрих тихих спаситеља, који последично, такође сада постају "народни непријатељи". Зато што му се прича не уклапа у костур братства-јединства.
Држим да је ово питање од великог значаја јер нам белодано показује колико је антифа наратив лицемеран, зао, бездушан.
Коначно, питање за све истомишљенике МЂ: Заслужује ли овај мученик коме се ни гробно место не зна, вршњак ђака МЂ, помен и нечије кајање?
 |
| Извор: "Отворена књига стрељаних" |
ОПШТА СРПСКА КОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА
 |
| Има ли наде? |
МЂ:
Просветни радници раде и суботом, али о свом трошку, нормално, јел.
Стручна екскурзија првака Србобранске гимназије и стручне школе у Новом Саду.
На моје велико и пријатно изненађење, неколико ученица и ученика из мог одељења (туристички техничар) купили су у Музеју Војводине магнете с ликом Јосипа Броза Тита јер га, како кажу, веома поштују. Не знам откуд то, али још увек има наде за овај свет.
Ко је ту децу лагао, ко их је наопако усмерио?
Антифа илити лефтард мрзи фашизам, али глорификује брата му близанца, комунизам. Ако му неко спомене историјску чињеницу да је Хитлерова странка произашла с крајње левице, онда ће га прогласити кретеном, или обасути некаквим фразетинама које ни сам не разуме, нити могу да се разумеју! Не дао Бог да кажете исто тако чињеницу како је комунизам у свету крив за милионе мртвих више него фашизам, односно нацизам, тада сте за њега 100% фашиста.
Ако натукнете само реч за злодела друга Тита, тек сте онда све по списку!
Зна ли овај дечак који се весело сликао поред МЂ са беџом Титовим, да је Тито био педофил? Да је првој својој жени (од пет, углавном званичних), Пелагији Денисовој Белоусовој, направио дете када је имала 13 година? Да ли га је неко то научио?
Зна ли да је Титов најстарији син био "домац" и члан уличарске банде малолетника? Да му ни унук није бољи? Да нико у тој фамилији није пристојно чељаде?
Да ли је то пожељан узор за тинејџере чијим се узорима МЂ поноси.
Па се после питамо одкуд ово данас.
Зна ли дечак да се Тито убраја у 20 највећих масовних крволока ХХ века, толико су страшни његови злочини?
Као просветни радник у XXI веку сме себи да дозволи да такве зликовце својим ученицима намеће као примере за углед?
Све што има везе с властитим народом, нацијом, традицијом, антифа ће сматра нечим заосталим, али ће руљу која је уништавала све културне и друге вредности, те пунили "пасја гробља", ровове и канале невиним људима, отимали, крали, убијали, звати “ослободиоцима”!
Но, МЂ се слободно хвали својим педагошким "достигнућем". Да ли је у Србији могуће да неко тако слободно промовише неки другачији систем вредности?
Одговор није једнозначан. Неко може, неко не може, а неко ће да страда ако се побуни.
Смењен декан Правног факултета у Новом Саду: Русија један од проблема
"Без одлуке органа факултета, у веома осетљивом тренутку, а пренебрегавајући одредбе Закона о високом образовању о забрани политичког деловања на универзитету, декан је након почетка сукоба у Украјини организовао и о трошку факултета финансирао одлазак групе студената факултета у посету амбасади Русије, која се може протумачити као политичка подршка Русији у овом сукобу, а која свакако не представља било какав вид научне или образовне сарадње".
У ОШ "Бранко Радичевић" у Новом Саду истражује се случај наставника који је објавио фотографију са ученицима уз коментар "Српчићи моји".
 |
| "Титићи моји" сме, "Српчићи моји" не сме |
Нацистички поздрав матураната и професора изазвао шок у Врбасу...
Е па сад... Шалила се деца.
На омиљеном сајту МЂ "Аутономија.инфо", и не само ту, скочи у одбрану прозваног професора васколика антифа!
Случај професора немачког језика
Претње, увреде и подршка
У разговору за „Аутономију“, Атила Кемивеш каже да после медијске хајке којој је изложен осећа страх за себе и своју породицу, нелагоду и мучнину.
У понедељак увече добио је претећи, увредљив телефонски позив који је додатно узнемирио њега и његову породицу. Случај је пријавио полицију.
Он каже да у протеклих две године, од првог медијског напада на њега, у колективу осећа значајњу дистанцу коју назива „социјално злостављање“.
– Није у питању само национализам, мада има и тих елемената, већ врло често и чисти опортунизам који је приметан код многих мојих колега – каже Кемивеш.
Пре две године, после првог случаја, пред Кемивешовим очима један ученик је шутнуо ретровизор на његовом аутомобилу, а сада поједини ђаци, из одељења којима не предаје, с времена на време, добаце му понеку увреду.
– Са друге стране, подршка мојих ученика и појединих колега много ми значи – каже Кемивеш.
Ко је у ствари фашиста? Па професорица Радојка Тмушић, која је пријавила колегу. Зашто је она фашиста? Објасниће антифа са "Аутономије":
Она је и ауторка разних текстова на десничарским сајтовима.
И то би било стање у просвети у Србији које је, по запенушаним антифама и лефтардима, огрезло у српском национализму, етничком фашизму, светосавском клерикализму...?
У стварности, не смеш ни да кажеш да си Србин и српскога рода. Правим фашистима су међутим широм отворена врата. Чува их антифа.
*****
Коначно, ја лично могу да потврдим да пре ево педесет година, у време најјачег социјализма и слављења Тита, моји професори исте групе предмета коју предаје и МЂ, у истој школи, нису били ни приближно тако острашћени и агресивни као ови савремени. Да, моји професори Кустудија и Верикиос су били господа. Права господа. И ставом, и академским наступом и својим предавањима.
Потпуна супротност данашњим просветарима, бар већини.
Зато нема наде за овај свет.
Коментари
Постави коментар