"НИ ОВА ПЕСМА, НИ ОВЕ НОГЕ..."

 

Вучић је јуче био са својима.

Савез удружења народноослободилачких ратова Србије (СУБНОР) уручио је председнику Србије Александру Вучићу Медаљу борца.

Њему је медаља уручена уз образложење да је доласком на власт "увео промене у земљи и повратак путу антифашизма, ослободилачкој и надасве победничкој традицији српског народа", саопштено је из Председништва.

Представници СУБНОР-а истакли су на састанку, поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, да је уз Вучићеву подршку тај савез ове године домаћин Европске конференције антифашиста.

Председник Вучић је захвалио представницима СУБНОР-а на урученом признању и истакао да српски народ "никада неће заборавити храбру борбу и велику жртву ослободилаца, због којих Београд данас живи као слободан град", као и да "данашња јака и слободарска Србија показује да њихова жртва није била узалудна".

Оставите сваку наду: ово јесте будућност Србије

Није Вучић помињао да ли Србија сме да заборави злочине партизанске, равне усташким злочинима.

Није помињао да је за Београд тзв. "Дан ослобођења" дан велике трагедије када је једна окупација замењена другом, много дужом и отровнијом.

Било је јасно да ће субноровштина са Вучићем сасвим да превлада када је овај забранио даљи рад и онако "контрадикторне", половичне, комисије за утврђивање партизанских злочина. То је учинио одмах по преузимању власти. Од тог доба партизанштина заиста добија нови замах, а Србија се руши пред нама.

Вучић је шњима јер су његови и он је њи'ов. Можете ли у опште замислити  тог "првог официра" ражалованог "четничког војводе" Шешеља ("Нема ту ни четника ни човека!" - Војвода Ђујић), да тако у високу посету прима припаднике ЈВуО, и да њима каже: "Српски народ никада неће заборавити храбру борбу и велику жртву српских хероја, због којих Београд данас живи као слободан град..." и  да "данашња јака и слободарска Србија показује да њихова жртва није била узалудна"?

Не, никада то нећемо доживети. Што је био лицемер по тој ствари деведесетих, био је... Сада је навласти и може му се по своме.

Заблуда је међутим да су само организација и слога оно што СУБНОР још уопште држи да постоји. Како се у једном коментару каже: "СУБНОР је уједињен и има конституисане органе", те да је то оно што омета четнички покрет да наметне друштво стварне ослободилачке вредности.

Ма, није СУБНОР уједињен и нема нема конституисане органе. СУБНОР је одувек био по себи првенствено интересна организација, никаква идеолошки кохерентна структура. СУБНОР се зато распао пре свог чеда СФРЈ.

То у првом "слоју".

На простору екс ЈУ, постоји десетак фракција партизанских, често међусобно супротстављених.

Ево каква ствар у Сплиту. Битно је:

Povodom Dana sjećanja na žrtve Domovinskog rada, žrtvu Vukovara i Škabrnje vijenac kod središnjeg križa na splitskom groblju Lovrinac položili su i predstavnici UABA /екс. СУБНОР/ i Vedra

Jovan Grkinić 

Otkada su i ovi iz VEDRA-e antifašisti? Ja ih znan one koji to nisu, evo i ovo su veterani domovinskog rata, zar ne? I slave Oluju odnosno pobjedu nad srpskim narodom kojeg su istjerali s njihovih ognjišta, iz domova iz domovine, mitraljirali avionima u zbjegu, ubijali sa njihovom djecom iza grma (Norac) itd, zar nije to revizija antifašizma....

Jovan Grkinić 

A ovaj predsjednik Časnog suda VEDRA-e je potpredsjednik Vijeća srpske nacionalne manjine u SD županiji, dakle on se kao veteran domovinskog rata borio protiv srpskog naroda u domovinskom ratu ili protiv Srba kao agresora ?

 

Дакле, СУБНОР је сасвим компатибилан са усташама. И, како видимо, тамошњи Срби чине важан део те компатибилности.

У Србији раде бар две партизанске удруге, обичан СУБНОР и "Удружење за истину о НОБ", које се мрзе међу собом... Поред њих, постоји безброј антифа НВО, у којима су већином млађи људи и који су лучоноше титоманије, југоносталгије, комунизма и партизанштине. Једни су за Милошевића и рецимо Вулина, а други против њих. Али су и једни и други за Тита.

Када се све сабере, заједнички чинилац који их и чини тиме што јесу је тотална мржња према монархији, Србији, Србијанцима и СПЦ. Кад прочистите све око чега се не слажу, и кад се занемари друштвено-економсики концепт "у се, на се и пода се", остаје само наведено.

Међутим, СУБНОР не мора у опште да постоји. Није њихова снага у томе што имају организацију и конституисане органе. Њихова моћ је у томе што су за 70 година владавине формирали посебан ентитет који је духом супротан србству, или јасније, традиционалном србијанству. Има међу том сортом и Србијанаца пореклом, али су то изроди. Као некад потурице. ( Као што међу Пречанима има часног света, нису сви партизанија). Они су, ма како то параноично звучало, извршили геноцид над Србијанцима.

 
Ви можете, неким чудом, укинути СУБНОР, можете волшебно, насупрот Вучића и УДБА (ма како се данас називала) формирати јединствену организацију ЈВуО са свом потребном логистиком, ништа се не би променило. Опет би на власт избили исти овакви какве смо имали и какве имамо. Понављам: Нађите једног у власти, нађите једног у културном "естаблишменту", у безбедносним службама, дипломатији, информативном простору... да није њихов? У школству се може пронаћи по неки, једва за статистичку грешку. Ко све то да прочисти? А морало би да се прочисти челичним метлама (у множини, мало је једна).

Ову власт, на челу са непомеником, и да ликвидирате, ко би их заменио, питам поново? Па исти, забога, потпуно исти. Нема другачијих, нема наших.

Дакле, опција је само грађански рат. Али, ту би имали две стране: на једној комунисте жељне, да, у овом часу жељне, србијанске крви, јер за њих је Србија, и само Србија, "фашистичка", и са њом хоће, орни су, набријани, да се обрачунају. Ништа се ту од 1941 није променило. Ни за јоту. Та страна има пуну подршку свих околних народа и Запада. На другој страни имате остатак прекланог народа, дословно прекланог, који још увек такав сукоб сматра братоубилачким ратом. Зато, што је наш народ у Србији тако дубоко васпитан у српству па га чак и помен србијанства вређа, ви не можете ни честиту политичку србијанску странку на темељним традиционалним вредностима да покренете. Неће је народ да се раздваја. А морао би, ако је до опстанка.
 

Да не рачунамо што би таква странка одмах дошла под удар свих могућих служби.

 

И тако,

Четири године Београд је чекао песму. Четири године бат стројевог корака. Као 1918-те. Дочекао је злослутни бат глувог кола и урлик звери. Да никад не престане.