НЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИ, НЕ ФАШИСТИЧКИ ИЛИ АНТИФАШИСТИЧКИ, ВЕЋ ПАРТИЗАНСКИ ДУХ ВЛАДА СРБИЈОМ

 

Српска дипломатија данас

Непрестано се враћамо теми духа и тела партизанског у савременој српској држави. Морамо тако зато што тај дух и то тело бахато владају Србијом. Србијом која убрзано пропада. Залуд хрпе приказа свеопштег "напретка", обнове и изградње, братске слоге, на режимским телевизијама. Залуд насупрот лелекање "грађанске" а једнако партизанске, дакле по закону људском и Божјем антиграђанске, антикултурне и антидуховне, странцу слугерањске опозиције овдашње, да нам је поробљена држава "четничка" и "клерофашистичка". Лажу и једни и други као пси.

Овом прилико дискусија се развила око чланка Милоша Ковића  "Можемо се ослонити на сопствену традицију спољне политике", на тему "југословенство или фашизам-антифашизам":

Бата Ивковић 

Можемо ми да се ослонимо на "сопствену традицију спољне политике", али нећемо. Ми хоћемо - бар тако изгледа по наметнутом јавном мњењу - да Титову аустро-фашистичку спољну политику спроводе динарски чобани. И што је стање горе и пропастније, дај више титизма и чобаније у дипломатију.

Порфирије само ради свој посао

Да се више окренемо Цркви? "Црква нису само епископи" (вели Ковић) - ма браво! Са нашим епископима међутим имамо шансе као што би српска војска имала шансе на Колубари да су њоме командовали Поћорек, Саркотић и Боројевић. Да верујемо овој цркви чији су епископи преко партизанских униформи навукла мантије? Овим епископима који се не трепнувши одрекоше Маћедоније? Они ће да нас сачувају? Оће Q. Хоће, само да будемо мали покајани католичићи, какви су и сами. Порфирије нас у Добоју учио "братству-јединству" и, још, да је "заборав најтежи грех". Истом приликом је заборавио да одржи помен хиљадама мученика пострадали у конц-логору Добој. Првом конц-логору на европском тлу (1914-1916). Шташ, сметне се чоек. Да је наишао на неки комунистички споменик не би пропустио да га окади јербо смо "сви ми једно". Тај и такав да нас води и учи Светосављу? Ма којешта! Пропала је то ствар, мој Ковићу! Ти, међутим, тек кад научиш основно - да на тлу Југославије нису постојала "два антифашистичка покрета" већ само једна антифашистичка војска - ЈВуО, можеш поново да причаш о националним питањима, дотле си само помоћна колона владајуће партизанократије.

ђорђе србуловић > Бата Ивковић 

Једна или две антифашистичке војске у суштини је небитно и спин, јер српство идентификује са антифашизмом, а он је југословенски. Једина српска, нефашистичка војска била је Недићева, под окупационом управом, али српска. И није била фашистичка, као што није била ни антифашистичка. Било је Срба и у нацистичко-фашистичким трупама: налазио сам их на гробљима Вермахта, погинули у немачким униформама, 41-42, било их је у усташама: потпредседник Сабора, начелник генералштаба војске НДХ, командант `зракопловства` - да поменем само неке од не баш малог броја, по новосадској штампи која је током рата излазила на српском, налазио сам имена Срба погинулих на Источном фронту у мађарским униформама, итд. Нема потребе да се сакрализује српска историја, или Срби и да се натеже како су `наши` увек били на правој страни. НДХ није српска држава, као што два антифашистичка покрета нису српска. Као што ни Југославија није српска држава.

Када, једном, ако до тога уопште дође, буде признат српски карактер Недићевих трупа, тада ће се моћи и све друго вредновати из националног, а не идеолошког, теолошког, и не знам каквог све само не националног угла (који ће се извикати као националан. Што није). О интелектуалној снази тог националног одбрамбеног фронта (Недићевог) сведоче и имена која су потписала Апел. Нема тога у другим војскама, мада интелектуални капацитет НДХ није за потцењивање.
Поштујем оне који нису свирали у дипле, као и оне што и данас гуслају.

Бата Ивковић > ђорђе србуловић 

Прва и друга Југославија су два супротна појма које не треба изједначавати. Прва Југославија је била држава у којој су Срби први (и сва је прилика једини) пут били сабрани (у новијој историји) у своју државу и у којој су могли сами управљати својом судбином. Што се то није догодило, са преломним моментом - неоствареним планом ампутације Словеначке и Хрватске - већ је апсолвирана прича. Друга Југославија је дословно србијанска тамница, Друга Југославија је држава-робија са Хрватима и Словенцима на својој грбачи, и српским бенама као корисним идиотима у апаратима силе.

ЈВуО је могла бити само оно што је била - државна војска краљевине Југославије. Радила је оно што јој је и био посао - борила се против окупатора. Тај окупатор су били фашисти. Да је светски рулет 1943. бацио друге боје на талон, а не црвену и црну Титову, показало би се колико је присталица ЈВуО било у Словенији, Далмацији, Дубровнику... и ја у томе не бих видео ништа лоше. Напротив. Након рата би свакако дошло до великих државних промена, али о томе не вреди шпекулисати.

Недић је уз помоћ СДК-а и Српске државне страже спасавао народ из НДХ

Ја Недићу не одричем велике заслуге, нарочито према онима има заслуга који су га убили. Не одричем заслуге ни Љотићи и Збору. Спасли су Смедерево, спасли српски Хиландар, борили се против комуниста... Али, дефиниција мора да се поштује - они су, без сумње против свог личног убеђења већ због спаса народа, прихватили да буду квислинзи. Недића и његове официре због тога је Влада у Лондону ражаловала. Коначно, они нису имали контролу ни над целом територијом предкумановске Србије, тако да није јасно које је то српство који би Недићевци били кадри окупити, чак и да су немогућим чудом претрајали.

Што се тиче Срба у фашистичким редовима, ништа спорно. Више пута сам назначио да су пречански Срби били подељени не на два већ на три дела - патриотски, титоистички и отворено профашистички део. И то је катастрофа. Већина Срба официра КЈ са тог простора није чак пришла ни партизанима већ Павелићу НДХ, и шта даље да се разјашњавамо зашто се десило оно што се десило?

(Ја сам у претраживању пронашао тројицу Србијанаца везаних за НДХ: Један пуковник је био командант домобранске ДОРА /ненаоружане радне бригаде, већином су им породице биле заробљене у Јасеновцу/. Ту бригаду састављену од Срба заробили су партизани и, пошто су ови одбили да им се придруже, све су их побили. Други Србијанац је био упетљан у стварање ХПЦ, трећег сам већ изгубио из сећања. То су ипак изузеци, како се види чак и они бар у некој мери изнуђени).

Не да је неважно, већ је кључно питање и наше будућности каква је суштина партизанског покрета. Како неће бити важно ко нама влада и као се васпитавају наша деца? Партизанско питање мора да се до краја разјасни, а није ни приближно разјашњено. Држим да је погубно багателисање појмова фашизам-антифашизам. Не можемо вечито да се лажемо а да не пропаднемо. (Као што се упорно лажемо за Мојковачку битку, која је заправо смешни мит, па ево како нам се враћа (само)заваравање из братске доброте).

Тај покрет (партизани) је недвосмислено антисрбијански, па у другом прстену антисрпски. Међутим, има довољно доказа и индиција да је Титоизам у свом хабитусу само алотропска модификација аусто-фашизма. Титово непосредно руководство, "дубока држава" што би се казало, било је састављено од директних фашиста (Едуардо Кардели, Стане Доланц...), или од типова са дубоким таквим коренима (Јосип Копинич, Владимир Велебит, Владимир Бакарић, Стево Крајачић, Јосип Врховец...). Нико није побио више оригиналних комуниста него Тито. Поред широко познатих случајева ту је и афера "Керестинац", афера Сребрњак, "Дахаушки процес", Мустафа Голубић и његов "Црвени оркестар"...

“Шпански борци“ прелазе југословенску границу, а нацисти их поздрављају испруженом руком

Питање је и како су толики комунисти, шпански борци особито, нахрупили у српске крајеве почетком рата из Загреба и Немачке особито. Коста Нађ (Nagy Kosztá, Босанац (!) ) побегао из логора Десау и часом прешао, поред Гестапоа и осталих, цца 3000км стигао у герилу. Да је он једини, па и да поверујемо. Али, стотине су у питању. И сви прошетали као да нигде никог нема. Да су тако радили и комунисти других народа Немачка би личила на недељну променаду. Али нису могли. Дакле, биће да су дошли овамо у пратњи Гестапоа а не насупрот њему). Кад се дода да су комунисти и нацисти били савезници до напада Немачке на СССР, па Мартовски договори, итд, види се да су комунисти и Немци више били у савезу него противници.

Фудбалска утакмица између Немаца и комуниста у Чачку, пре 22. јуна 1941

Поред нас непримећено пролазе и многа и многа питања која морају да се отворе. Владимир Велебит (иначе и предратни Титов консиљере) је био без сумње Титов официр за везу са НДХ и Немцима. Али, из самих врхова партизанских официрских кадрова читамо да је Пријепољска трагедија, масакр преживелих "старих" партизана у тзв Шестој офанзиви, дело завере из самог партијског врха, у којој је Велебит одиграо улогу двоструког агента... Или, поред идиотске измишљотине "Седмојулског устанка", имамо као првог народног хероја Бранка Крсмановића. Пленски коњи су државни коњи заостали после априлских сукоба и које су сељаци покупили са ливада. Немци су на те коње полагали право као ратни плен. Из неког разлога и партизани су полагали исто право. Дошло је до сукоба у коме партизани извуку дебљи крај. И сад се отимање око пленских коња проглашава за антифашистичку борбу.

Војна команда, некад и сад

Тај скрнави, бедни, цигански лажљиви булајићевски "наратив" (потајно чврсто везан за Беч, Берлин и Загреб - где се Булајић на крају своји ратних антифашистичких прича пријатно ухљебио) треба да остане основ патриотизма наше деце, а пашчад исхрањена на "традицијама антифашизма пленских коња" наши вечити владари?!

У томе је разлика између југословенства и антифашизма. Југословенство је свакако било краткорочно решење. Оно се коначно и урушило. Партизански фашистички антифашизам је преживео Југославију и опстао. Ево га ту је. Чак и овде смрде његови фанариоти. Читамо лунатике "српства", очите удбаше типа Володимир, бранитеље партизана, Слобе, Шешеља, Вучића. Чак се и циркуски експонат Вулин отима за пленске коње, па и за њега се гаје симпатије у "правих" Срба... Ту су и *ебени "аналитичари" који причају, причају, причају на крају из приче испадне да нема нама бољих од коњокрадица. Ето вам Професора (Нап.: Слободан Антонић), као живог примера полуинтелигента на режимским јаслама.

Нико од њих није "Југословен" али фашистоиди су зацело, да *ебе оца.

RedovVojin > Бата Ивковић 

Српски избор: Између црних партизана и црвених четника

Провод босог народа по трњу, посредством илити потрчством српских бена, људских ништарија и корисних идиота, као што лепо приметисте, у свим могућим институцијама а нарочито апаратима силе.

Чији накот овде и даље врши дужност послуге странаца, и успут нам запишава име, част и живот.

Е о тим бенама и злотворима, нешто се не сећам да је Ковић или онај Јовановић кога су овде неки из мени не сасвим јасних разлога хвалили, икада нешто садржајно размотрио.

Али се сећам да је оно удружење за одбрану Косова и Метохије илити некаква иницијатива, чији је Ковић био један од НОМИНАЛНИХ вођа, ГЛЕ ЧУДА завршила у ћорсокаку. Тј није опослила апсолутно ништа.

Мада у каквом смо ми хаосу народ не зна више где је горе а где доле. А камоли овакве детаље да памти. Црквени "великодостојници" мудро ћуте као заливени. И тако то.

ПС Како оно рекосте буђење теретним возом кроз спаваћу собу.