СРЕДИЛИ СМО НОВАXA, НЕКА ИГРЕ ПОЧНУ! ИЛИ: СВЕТСКА ЉУБАВ ПРЕМА ЂОКОВИЋУ

Дебели расистички булдог Скот Морисон надмено је обрнуо палац на доле (police verso) пре почетка Игара.

Намамили су бољег од себе, па су га ритуално принели на жртву свом аријевском Молоху.

Пуњене колонијалне птице у судијским тогама су озбиљношћу строгом потврдиле пресуду. Сутра ће објавити образложење Морисонове пресуде које никога не занима.

Псују га Аустралијанци по новинама. За тамошње ТВ-водитеље Ђоковић је "Лажљиви, подли сероња". Тако мисли и 70% нама далеких али драгих Аустралијанаца.

Можда је Ђоковић лажов. Можда је подлац. Сероња сигурно није. Не само опстати, већ доминирати у океану лажова и подлих сероња, не може човек слабог нерва, срца девојачка, ситне душе.

Најбољег су дискриминацијом спречили да поново победи.

Новак је из Аустралије отишао здрав док се други тенисери разбољевају у Мелбурну.

Ђоковићеви конкуренти су одахнули. Cirkus Maksimus имена "Род Лејвер" може руљи да рашири врата.

Време је да Господари несметано "уживају у тенису".  Да је Ђоковић ту, гледали би тенис са изразом као да једу лимун и праве се да је сладак.

Ту би прича о астралијском расизму могла бити завршена.

Где престаје аустралијски расизам, почиње да се размножава светски расизам. Шарли ебдо је на челу злобне колоне. Глупо расистичко иживљавање.

 

И на крају - куд сви светски карикатуристи, ту и мали Коракс

Српски обожаватељи расизма према Србима не моду да се надиве аусталијској владавини права, чији је врхунац министарско дискреционо право. Ђоковићева аустралијска Голгота измамила је на површину невиђену масу аутошовинистичких гмазова.

Ми смо у тексту "Новаков повратак у пакао патриотизма"  констатовали да му неће бити ни мало лако међу нама. Забележили смо том приликом пример као аутошовинистички "релевантни аутори" интрепретирају светску цивилизацију кроз феномен Новака Ђоковића. За пример смо цитирали Ивана Чоловића, који се наводно разуме у социологију спорта:

"Ђоковић је већ одавно један од најомиљенијих и најпопуларнијих светских спортиста, а његове последње победе су с одушевљењем поздравили и његови најљући противници и најутицајнији спортски новинари. Kако би рекли ови последњи, он је „покорио“ и Исток и Запад. Штавише, не би се рекло да људе спречава да Ђоковића воле и да му се диве то што је он по националности Србин и што, кад треба и где треба, показује да је Србија његова земља. Он је био и остао пример човека који је нашао место у свету, који живи на Западу, у миру са западним светом, сведочећи тиме да не постоји некакав непремостив јаз који једног Србина априори дели од тог света."

 

Иван Чоловић је горње написао пре само шест месеци. Како га је само живот брзо демантовао, оголио и компромитовао! Хоће ли се извинити? Наравно да неће. Ако се и објави, позваће се на аустралијску правну државу. Хармонију и општу светску љубав у којој цвета Ђоковић, о којома је евнушки појао, ће некако измигољити.

 

Како Ђоковића воле можемо видети по карикатурама у светским медијима, типа "дабогда црк'о".

Управо гледамо какви су јадни лицемери његови ривали. Цивилизовано "подржавају одлуку суда", видно задовољни што је немилосрдна колонијална бирократија самлела највећег шампиона међу њима. Ред је и Божја правда да се они дочепају трофеја и места на ранг-листама.

Нема ту витештва, нема спортског духа, нема достојанства великих шампиона. Све хуље и подмукле сероње.

Надал, највећи међу сероњама, патетично је ускликнуо: "Ни један играч није важнији од Аустралијан опена".

Да ли је тако?

Рећићемо да највећи сероња међу тенисерима у опште није у праву. Спортски дух мора бити изнад свих турнира. Спорт без свог духа је мртав. Смрдљиво трупло.

Џаба бели костим и паунов реп. Ако нема фер-плеја, више пристаје катран и перје.

Једно подсећање на Стевана Хорвата, великог шампиона.

Стеванова најдража медаља по његовом казивању је била она златна која је освојена на светском првенству у Толеду (УСА). У трећем колу на том првенству које одржано исте године, судије су дисквалификовале двојицу од шесторице главних фаворита за прво место тј. раније прваке света и носиоце олимпијских медаља под сумњом да желе наместити резултате мечева у њиховој и Стевановој категорији. То је практично и директно отварало пут Стевану до победничког постоља и златне медаље јер је Стеван до тог тренутка био најуспешнији такмичар. Стевану борцу од малих ногу, шампиону и витезу таква медаља није била потребна посебно из разлога јер је то злато требао да поврати од Руса Генадија Сапунова који му је преузео примат годину дана раније у Тампереу. Сапунов је био уз то и шест година млађи од Стевана. То и не би било толико трагично за Стевана да Сапунов тада није освојио злато јер је био лакши на ваги без обзира на то што су имали истоветан скор...

За тај свој поступак у Толеду када није хтео да на такав начин стигне до златне медаље већ је хтео у борби исту да освоји Стеван је добио и највеће признање „Пјер Kубертен“ за фер плеј које један спортиста може да добије. Ову награду је добио на предлог Међународне организације спортских новинара, тада са седиштем у Паризу, са образложењем:

Хорват је показао на делу да „спорт није сам себи циљ него мора бити и средство да се постане потпун човјек!“

Надал је показао како је богатим тенисерима спорт омогућио да постану потпуни говнари. Сутра ће он или неки такав са особитим ликовањем уз вриштање назочне егзалтиране беле Übermensch руље подићи пехар Аустралијан опен освојен уз непроцењиво саслужење аустралијске владе.

Није тако увек било. Случај Николе Пилића нам сведочи о томе. Било некада, сад се приповеда. У ствари, не мора да значи. Јавља нам се да би до бојкота, какав се Вимблдону догодио због Пилића, и у ово доба слободе могло лако доћи, под условом да тенисер-жртва није Србин, а да је земља-домаћин Србија или, још боље, Русија. 

Вучић цикетански пеца политичке поенчиће лајући на звезде. Али, опет цикетански удвара се Западу. Вели: "Ми ћемо аустралијске спортисте дочекати на далеко бољи начин". И хоћемо! Аустралијанци и очекују да их дочекамо по највишим стандардима. Ако треба, да им шетамо патике око Арене.

На крају, леђа Новаку Ђоковићу су окренули и српски спортисти. Праве се да нису одавде. Немају они ништа с тим. Повили се на чучавцу. Част изузецима, али је тако.

Новак ће на крају остати сам.