ШТА НАС РЕФЕРЕНДУМСКА ДЕШАВАЊА УЧЕ А МИ НИСМО РАДИ?

 

Вучић: "Будућност Србије биће много боља него њена прошлост"

Референдум о судству нам технички није ништа донео. У позадини, видимо да смо невољни учесници још једне епизоде у франшизи "Serbien muß...". Где ће нас тај пут под морањем одвести не знамо, али слутимо да се на том новом месту свежег ваздуха нећемо надисати.

Оно што имамо као артефакт су суви референдумски бројеви. РИК:  "Према стању обраде у 11.36 сати, за одговор "да" гласало је 1.170.406 гласача, односно 59,71 одсто, а за одговор "не" 769.481 бирач, односно 39,26 одсто гласача".


 

Резултати референдума* (*Верујемо више Вучићу него РИК-у)

Заступљеност испитаника  по  регијама

за

против

неважећи

Укупно

Укупно

60,48%

39,52%

1,01%

100,0%

Београд

45,4%

54,6%


100.0%

Војводина

60.3%

39.7%


100.0%

Централна Србија

66,48%

33,7%


100.0%


У предреферендумској кампањи, а затим у тумачењу резултата референдума, наши политикуси и аналитикуси се, јесте и биће, изгрмеше у смутној намери.

Најцењенији наш политички погађач, Ђорђе Вукадиновић, пред референдумско гласање је на основу своје методологије измерио јавно мњење и добио следећи резултат:


 

Да ли ћете на референдуму гласати за или против најављене промене устава Србије?

Заступљеност испитаника  по  регијама

за

против

не знам/
нема
став/
без одговора

Укупно

Укупно

21,2%

27,9%

50,9%

100,0%

Београд

13,8%

43,8%

42,5%

100.0%

Војводина

20,8%

20,8%

58,4%

100.0%

Централна Србија

22,6%

21,0%

56,5%

100.0%

Према овом сондирању грађанског опредељења, резултат је морао бити обрнут од онога што смо добили. Сугерисано је да Устав може да се одбрани. До душе, за Београд (и друге веће градове) је погодио победника, али је сугерисани оптимизам био 50% далеко од реалности. Отуда, његова омашка у другим подручјима је сразмерно већа.

Извор: ТВ Нова
 

Нису много другачије вести стизале ни у стожер СНС. До среде очекивања су била 50% - 50% са излазношћу 25%.

Резултати су били екстремно различити у центрима градова, периферији, провинцијским градовима и брдима. Упрошћено - што више у брда, што ближе границама, то већа излазност и већа подршка нашем "европском путу".

Чини се да је Нови Пазар Вучићева узданица - чак 88% (!) бирача подржало је за Санџак витално важне промене у правосуђу. Или то, или ће бити да је исправно наше гледиште да ће, уз СНС, дерогирање Коштуничиног Устава помоћи снажно сепаратистичке групације, или је у тим пределима било много места на којима се могло фалсификовати гласање.

Уз Пазар, ето Лучана са 52% излазности и 73,2% подршке. Сад, ту не може да се разуме резултат на исти начин као у Новом Пазару, осим да је и ту била слаба контрола гласања и бројања гласова. Има предела у Србији где је народ снажно привржен држави. У пракси то доводи и до гротескне ситуације дефинисане ставом "Кад ви будете на власти, и за вас ћемо гласати".

Нови Сад има своју ситуацију.

На референдуму се поновила "изборна" прича, односно уочљива је разлика у ставу међу Новосађанима који живе у приградским насељима и онима који су у градским четвртима.
 
За изборне промене углавном су били становници Бегеча, Степановића, Ветерника, Руменке, Ченеја, Kисача, Kаћа, Будисаве, Kовиља, Парагова, Лединаца и Буковца. Између осталог, на једном бирачком месту у Ветернику остварена је највећа разлика (240 гласова) у корист промене највишег правног акта. За измену Устава у делу о правосуђу већински су гласали и становници Сајлова, Шангаја и Kлисе. Занимљиво је и то да је велика излазност, већа од 60 одсто, забележена на бирачком месту Немановци - Пејићеви салаши, где је од 249 уписаних бирача, на референдум изашао 151. Они су гласали за промене Устава.

Ваља овде напоменути да у поменутим местима (+ општина Темерин нпр.), маса неизашлих бирача припада тврдом Вучићевом корпусу, и да не постоји начин да до избора, а ни касније, та маса за јоту промени став. Сам Вучић каже да велики део његовог чланства чим из ЕУ нешто подрже, они гласају против. Зато, или нису изашли или су гласали против.

Они који су се у највећем броју одазвали на референдум како би заокружили "НЕ" станују у центру, на Лиману и на Детелинари. Неизвесно је било на Адицама, где је на крају, за око 200 гласова, победила опција која се противи изменама Устава.

Ни у овим квартовима "суверенисти" немају великих изгледа јер међу гласачима "против", као и међу бојкоташима, значајно су присутни фанатични "анти-суверенисти".

Мотивације бирача да гласају "за" или "против" или не изађу на референдум су разнолики и  контрадикторни, влада општа међусобно потирућа какофонија и тумарање, који су дали "на крају дана" савршено очекивани резултат.

Зато наши полит-чтеци би боље погађали будућност да гледају у плећку или бацају пасуљ, него што сондирају јавно мњење. Уз то, јефтиније је, лакше и брже. Круто се држе научених "левак" анкета са својих факултета из доба социјалистичког. Упорно узимају као важан фактор "степен образовања" иако данас доћи до "степена образовања" и направити пазар у Лидлу траже сличан напор. Нећемо међутим наићи на истраживање које ће истражити везу у идеолошкој оријентацији испитаника, титоносталгичности на пример, и политичком одлучивању тих испитаника. Нема истраживања о пословној повезаности испитаника са државним и пара-државним "суставима" и политичкој опредељености. Неће их ни бити.

Аналитичари као врелу кашу избегавају питање унутар српских племенских подела у политичком одлучивању, као и специфична политичка мњења у мањим националним заједницама. Када би се ту задубили, свашта драматично за националну будућност би изашло на видело.

Коначно, најтеже је измерити страх. С обзиром на бројност оних који не знају/немај став/немају одговор/ око референдума, страх је претежан агрегатор народног политичког поступања.

Срђан Ного решава референдумске дилеме. Фото: Борба
 
Овде помињемо ултра левоскренутог Милана Миленковића, кога често наводе као "нашег најбољег политичког аналитичара".  Може то бити, али тај аналитикус врло слабо стоји са алгебром из трећег основног. Елем, назочни је у својим логорејама ауторитативно устврдио да је "просто као теорема": а) да се на референдуму не може победити гласањем "против" јер Вучић има резервну армију од милион гласача (нап. тачно); и, б) само бојкот референдума ерго ефикасно средство против промене Устава, јер врло ниска излазност одузима референдуму легитимитет.

Ерго unum tempus, да ММ зна основно сабирање и одузимање, знао би да у граничном случају број изашлих би био мањи за 770.000 хиљада (оних који су гласали "против") а већи за 1.000.000 колико би Вучић бацио у ватру својих резервних трупа. Ми остајемо на чврстом становишту да би у том случају број изашлих био већи за 230.000 хиљада а не мањи до мере да референдум постане нелегитиман.

Но тако се гласао наш највећи аналитичар. Какви су нам они послабији од њега, можемо са трудом замислити.

Када се прича о Вучићевим верним гласачима, већини није јасно о каквој се ту заправо чврстој машинерији, или боље, менталитету, ради. Ја сам 2006. године био контролор на једном бирачком месту у делу Темерина који се зове Телеп (Мађари су бојкотовали референдум, па смо послати као помоћ). Ту је и тзв "Шешељ-град", насељен избеглицама. Два дана били смо на рубу тоталног фијаска. Изашлих није било ни 20%. Да ли због апела Патријарха Павла, да ли јер СРС уценом "избоксовао" нешто за себе, ја то не знам (колеге из СРС у опште нису били изненађени, по њиховим разговорима сам разумео да они тако нешто очекују), тек до невероватне навале је дошло у пола седам увече, направио се дугачак ред на улици, па је гласање продужено после осам, да би сви могли да остваре своје грађанско право.

Као што рекосмо - поразна монолитност. Као што је та маса, читаве породице, улице... на нечији знак, по команди, у последњи моменат изашла да гласа за Устав који је значио опстанак државе, тако су могли на исти сигнал и да наставе са бојкотом. Они не мисле својом главом. Или, у свести тих људи "Србија" не значи ништа, а колективна дисциплина екстремно висока.

Да би ствар испала довољно уверљива, ту је непрејебиви комунски алат коме у народу ево осамдесет година тепају "Ћорава кутија".

У врло збрканом тексту, Слободан Антонић драмосерно позива на "одбрану црвених линија", и тврди да је то могуће јер "у Србији се сад већ очигледно масовно мисли својом главом. И то је незаустављиво и неповратно. Не дати више глас лажи, али ни паралажи – има ли шта да је једноставније?" (sic!). Ипак у једном реду тог гарнираног патриотског купуса, Антонић се осврће на утицај ћоравих кутија на гласачко тело.

Где год да су били контролори опозиције, победило је НЕ, отприлике 55:45. А где није било контроле, убедљиво је победило ДА, с неких 85:15.

Саша Радуловић и ДЈБ тврде да статистичка анализа 4.000 бирачких места показује да су, тамо где није било надзора, вучићевци приписали најмање 400.000 гласова одговору ДА. Одазив би, пред крај гласања, изненада скакао у небо, а ти бирачи су, као по правилу, масовно заокруживали ДА (овде).

Овај исход, између осталог, био је могућ и зато што је атлантистичка/Н1 опозиција бојкотовала референдум. Она је са својим контролорима могла да онемогући дописивање тих 400.000 гласова. Али, није. Зато је постала саучесник преваре.

У целини гледајући, Вучић не мора да брине за своју будућност са нама оваквима.

На другој страни, референдум је открио напрснућа у пирамидалној структури СНС. Дуго трају, дуго се тару.

Вучић нема потпуну контролу над СНС. Спласнуо му је критеријум победоносности. Пре три године Вучић је говорио: "Немогуће је да позовем народ на референдум, изађе 25, 35 одсто и кажем 'победили смо'". Са богатством искустава, сада је врло задовољан са 30% излазности, и исходом у глобалу.

Премијерка Ана Брнабић пак у ауторској изјави, својим речима, вели следеће:

„Председник (Србије Александар Вучић) није задовољан. Задовољан је што смо успели да изгурамо овако важну реформу али није задовољан резултатима“, рекла је она.

Брнабић, која је и повереница Српске напредне странке (СНС) за Београд, је рекла да је након објављивања података о излазности и првим резултатима гласања на референдуму Вучић, који је и председник СНС, „изашао из просторија странке уз речи ‘Ви сте паметни узмите сами па водите странку'“.

По Вучићевим наступима дало се назрети да у опште није сигуран да су његове фаланге спремне и одлучне да беспоговорно одраде најпрљавији референдумски посао. Зато је остављао простор за резервну причу као је у ствари баш он хтео пропаст референдума.

Одмах по референдуму тестирао је брзу пругу и, у брзини, најавио још један атентат на себе.

Фото: Будућност Србије

Кад једном тако почне, заустављања нема. Понеко се његовом успешном паду нада већ у априлу, но то је илузија.

Мудри људи су после сто година искуства закључили да је "социјализам тежи пут из капитализма у капитализам". Грађани и грађанке Србије су својим политичким понашањем за само тридесет година показали да је демократија тежи пут из титофашизма у стабилофашизам.

Наравно, немогуће је стићи до независног судства гласањем са страхом у срцу и кроз ћораву кутију. Знамо какво нам је судство било у времену вуненог титофашизма и "судија које су се држале закона као пијан плота". Нема у фашистоликом амбијенту никаквих "одбрана црвених линија".

Све јурећи европском агендом од поклича "Готов је!" дођосмо до киселог признања "Готови смо!". Није лако признати да смо мутирали у колективног "Геду-глуперду", али јесмо.

У коначници можемо понешто да резимирамо.

Све анкете пред референдум су тешко омашиле. Све је указивало да су гласачи подељени пола-пола. Кад оно међутим. Мало због овога, мало због онога, мало због свега.

Ћорава кутија је стандардно одрадила свој део посла.

Најтврђи Вучићеви гласачи мрзе ЕУ. Међутим, онда се поставља питање шта ће у СНС и код Вучића ако су на становишту Војислава Коштунице и ДСС? Дакле, опредељење бирача у знатној мери нема везе - ма колико изгледа контрадикторно - са политиком.

Старачка домаћинства су (знамо) подложнија медијској манипулацији.

Народ је преплашен као јато кумрија.

Постали смо раја ситног зуба.

У најкраћем, референдум нас учи:

1. За Вучића ће гласати још око милион гласача - већина оних који нису изашли на референдум а хоће на изборе, и део оних који су на референдуму гласали "против".

За Вучића гласају зато што је Босанац, зато што су интересом везани за државни апарат, зато што је многима заличио на Тита, зато што су заведени пропагандом, зато што се плаше (редослед небитан).

2. Уколико не може да се обезбеди не "равноправна заступљеност" на медијима већ некаква укупна објективност медија у дужем периоду (рецимо шест месеци пре избора) и потпуна контрола избора, на такве изборе ни случајно се не сме излазити. Дакле, бојкот априлских избора је ултимативни захтев политичке и националне одговорности.

3. Вучић је пошао силазном путањом. Како буде извршавао које наређење окупаторско, тако ће бити замишљенији и пресабираће сетније све шта је изградио по Србији и шта је отворио. Док изврши последњи крупан велеиздајнички задатак, ту ће му убрзо доћи политички крај.

4. Шта после стабилофашизма, не види се.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

КАКО ЈЕ ТИТО НАПРАВИО ДРЖАВУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ АПСОЛУТНОГ ХАОСА

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА