КАКО ЈЕ ВУЧИЋ ЛАГАНО НАГНАО И ХАЏИФЕЈЗОВИЋА И СРБЕ

КАКО ЈЕ ВУЧИЋ ЛАГАНО НАГНАО И ХАЏИФЕЈЗОВИЋА И СРБЕ

 

Ти си, бедо, само последица- узрок смо ми, требало нам је оправдање за пад уместо снаге за лет…

Отуда теби и храбрости да питаш: “Шта за узврат Косова и Метохије”, као да постоји нешто за узврат колевке и гроба!

Шта је Јасеновац ако геноцид није, шта је Косово и Метохија ако није веђа свакога од нас са оним вреднијим од пуког кусурања дана, оно дивна спознаја да живот није авет но завет..?

Код тебе је, лажни месијо, све за узврат, но за то смо криви ми!

Ми, пристали смо да за узврат Србије нагомиламо залихе ћутње за црне дане, питајући се зашто не свиће..?

Погнутих глава чекамо да нам неко покаже плаветнило неба…
Михаило Меденица
 
Догодио се и тај, како је унапред са свих страна назван, "историјски" интервју Александра Вучића сарајевском најелитнијем новинару Сенаду Хаџифејзовићу. Питање је зашто би неком пријатељском или непријатељском ћаскању политичара и новинара придавали тако бомбастичан придев "историјски"? Прича пред камерама неће сигурно донети никакву, поготово не историјску промену у нашим животима.
 
Дрчни Хаџифејзовић је власник и глодур новог феномена у информативном простору БиХ ТВ FACE, чији је концепт, тврди се, "слободно, директно, независно, истраживачко новинарство". Богато искуство нас учи да чим се неки информативни канал кити свим тим епитетима, имамо посла са опскурним и злонамерним медијумом. Хаџифејзовић се етаблирао као жестоки бошњачки национал-шовиниста са добро познатим ставовима према свему што је српско. Отуда, очекивало се да ће овај прекаљени новинарски бојџија у епском мегдану да растргне на комате Вучића, преко њега Србе, на задовољство региона.

Залуд слатког узбуђења, догодило се супротно. Очигледно у кућним анализама уз помоћ саветника одлично припремљени Вучић интелектуално је кастрирао претерано набријаног и безразложно уображеног Хаџифејзовића, преводећи га у новинарске евнухе.

Није овакво виђење субјективно и изоловано. На бошњачкој страни се такође признаје тежак пораз њиховог фаворита. Јетко се анлизирају узроци који су до фијаска довели, где је шта требао да каже а није, шта је погрешно нотирао и зашто је држао отворена уста.

Анализа "историјског" интервјуа са Вучићем: Сенадов промашај обиљежио цијели разговор, није добио ниједан дијалог

Чим је завршио интервју, на мрежама су кренуле реакције. Убитачне, изразито неповољне по Хаџифејзовића...

...Тада нису проблем била питања, него неко изхавијештено држање, чудан и одсутан поглед, отворена уста, што једни тумаче тремом, а други неким некоректним досјеткама. Умјесто било каквог тумачења, нек само остане забиљежена ова неприбраност, а регистрирамо и одсуство реакције из режије, одакле су морали колеги сугерирати да се сабере... 

 
Да ли ће се и како мученик Сенад Хаџифејзовић опоравити од овог професионалног дебакла није наше да водимо рачуна. Наша мука и срамота је много већа. Нашу муку и срамоту је оголео Александар Вучић. У фамозном интервјуу Вучић није наступао са српског становишта; није штитио српску истину; није бранио страшну жртву народа на чијем је челу злим усудом. Вучић је бринуо само да сачува себе, свог предивног себе, бездушно газећи преко свега, највише и неопростиво преко српских жртава геноцида, идући тако далеко да је и страдање сопствене породице прескочио као плитак поток.

Тако је Вучић нагнао Хаџифејзовића, остављајући преостале Србе у најтегобнијој слутњи за народну будућност.

У колико смо погибељном националном расулу илустроваћемо коментарима са два овдашња гласила која слове за опозиционе, са назнаком "српски" у свом називу - "Српски културни клуб" и "Нова српска политичка мисао".

Остоја Симетић са портала СКК на задатку свежег конвертита, гестом улизичким, велича Вучићеву мачо-дипломатску доминацију над дуелистом са друге стране микрофона. "Елегантно" је придев који најчешће помиње за Вучићево парирање на Хаџифејзовићево пропитивање. Још једном се показало да за практичаре улизиштва никакве "црвене линије" не постоје:

Одбио је /Нап.: Вучић/ да Сребреницу квалификује као геноцид, што је фикс идеја бошњачке јавности, те вешто, а сигурно не лако, избегне да упадне у замку да случај убијања многих чланова његове куће из Другог рата  подведе под геноцид како не би морао да и Сребреницу тако означи.

Зашто би морао да Сребреницу подведе под геноцид ако призна да је у НДХ извршен геноцид над Србима? У чему је нераскидива повезаност и једнакост између ова два злочина?
 
Међутим, аутор фанзина иде још даље и "елегантно" избегава разматрање средишње "тачке" интервјуа - Вучићево упорно одбијање да Јасеновац одреди као геноцид (односно као највеће стратиште геноцида спроведеног у НДХ). Чак и аутошовинисти са ТВ НОВА примећују да је Вучић два пута избегао да одговори о геноциду у Јасеновцу. Он, вели, као председник државе нема право да то каже јер ако би донео такав закључак то би значило „наредних 100 година лоших односа са Хрватима“.

Тако о Јасеновцу? Треба да ћутимо да су убијали и мучили онолики народ, да нама/њему не би правили каквих проблема? Може ли ниже и срамотније наш вајни државник?

Вучићево заклињање Хаџифејзовићу: “Нисам четник, нисам никад био четник”
 
На другој страни Мирослав Самарџић са странице НСПМ наступа из супротног дискурса:
 
Kад год одговара на питања новинара која нису намештена, види се како Вучић у ствари није вешт. Осуда усташког геноцида мора бити категорички императив и не сме бити подређена било каквим политичким калкулацијама...Вучићево избегавање да покољ Срба у НДХ означи као геноцид, показује да је њему Јасеновац само средство које користи у унутрашњој политици.
 
Етничко чишћење је фашистичка пракса. Kо год га је вршио у ратовима деведесетих, починио је геноцид. И у Олуји и у Сребренци почињени су геноциди. Морамо то признати. Иначе, попут Вучића, нећемо моћи отворено да кажемо да је у НДХ почињен стравичан, много ужаснији геноцид. Свако најпре треба да осуди злочине које су починили његови сународници.

…Српска десница није реаговала поводм Вучићевог избегавања да Јасеновац квалификује као геноцид. Десници је главни циљ негирање злочина које су починили Срби, макар то, као последицу, имало и заборав усташког геноцида.
 
За мало па да Новопламенов комуниста М. Самарџић гостујући на пријатељском  НСПМ погоди истину. Наравно, етничка чишћења нису само фашистичка пракса, већ су итекако и комунистичка пракса. Послератно чишћење Немаца, Италијана, Срба са Космета није дело фашиста већ комуниста, сем у случају да Самарџић у себи потајно осећа да ту неке разлике и нема. За протурену флоскулу да српска десница гура под тепих геноцид у НДХ да би прикрила на тај начин српске злочине, тешко је рећи шта је више - тупава, подла, аутошовинистичка или досадна. Поента је да нам пламтећи комуниста подмеће признање "сребреничког геноцида", а други народи (опет зачудо "из контекста" искључује комунисте) ће, Боже здравља, признати своје злочине. За све ове деценије нису признали ништа, али хоће.
 
Ми знамо да од те врсте "суочавања" нема ништа и да је у питању типичан петоколонашки рад да се Срби самостигматизују. Комунисти се као што знамо свешћу нису помакли ни стопу од заклетве на Дрезденском конгресу.
 
Ако сте довољно упорни па сагледате само мало шири контекст догађања, изненадићете се колико су Мирослав Самарџић и Сенад Хаџифејзовић страсно блиски. Колико су заправо сви поменути нераскидиво повезани. Представници Владе Србије дочекали су Хаџифејзовића као да је он председник а они локални новинари (погледати видео). Исте су они горе лишће.
 
Остоја Симетић нас учи у закључку свог чланка:
 
Чини ми се, након интервјуа, да Вучићева владавина није угрожена бар четири, пет година. Нема ко да га победи. Саветовао бих патриотској опозицији у Србији да ово узме у обзир, те да своје снаге усмери на притисак према њему како не би одступио од макар најцрвенијих линија изречених и у овом разговору, нема признавања Kосова (ово нарочито у светлу најаве промене устава) и нема препуштања Републике Српске сарајевској аждаји.

Када се сагледају свеукупне реакције у Србији на овај медијски догађај, видимо коначни хаос и пустош. Сваки народ се окупља око неких својих основних вредности, унутар српског корпуса пуцају и оне последње, тањушне споне међу раздробљеним, себичним и неваспитаним групицама које више нити знају нити хају за заједничке и државне интересе. Зато је Симетић тачан у тврдњи да је Вучићу скоро загарантована власт у следећим годинама. Неће се међутим то десити због "умерености, пристојности и стрпљивости" (sic!), већ зато што га "странци" неће отерати док је покоран у извршавању задатака спољне политике ма шта радио "у кући", његово тврдо земљачко гласачко тело га неће напустити догод спроводи досадашњу унутрашњу "агенду" ма шта радио на спољном плану, пензионери ће га подржавати чак не и толико због бедних педесет евра припомоћи и пакетића витамина, већ зато што слепо воле исто што и Мирослав Самарџић и саборац му сарајевски. И тако редом. Нико, па ни имагинарна патриотска опозиција, никакве "црвене линије" не може да постави нити делотворне притиске да оствари.

Сву храброст и постојаност нашу и наше деце међутим морамо да прикупимо и чувамо, међу нама колико нас још има, за дан одласка Вучића. Отићи ће сигурно јер време однесе сваку проклету власт, истина најтеже када је фукара држи.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА