ПИТА ОД МИНИСТАРА

 "Неће бити боље,

Никад, никад боље, никад бити неће."

Дис

После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије.

Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало":"Женска влада мафију напада"), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеје, ентузијазма. Ничега! Видимо само гомилу шупљих досадних скотова, интелектуалних медиокритета и моралних одрона, сведених на травестију корупције и трговаца мртвим душама...

***

(Званичне, ушећерене биографије чланова Владе могу се наћи овде.)

1. Ана Брнабић, Председник Владе. Стекла је МБА диплому универзитета Хул у Енглеској из области маркетинга. Све је око њене биографије је мутно. Конспиративни курсеви по Америци. плутање по уносном НВО сектору, афере са ветропарковима, док коначно није волшебно, из зоне сиве економије и црних хроника жуте штампе, доспела на премијерско место. Остаће енигма којим је то успешним радом заслужила да поново буде премијер и приде запоседне вилу Лазара Савчића коју титољупци упорно зову "Јованкина вила", а за бату "Дина" картица и што-шта? Њени кључни "адути" за одржање позиције су што је личност повезана са разним западним агенцијама нејасних оснивача и што је лезбејка.

2. Бранко Ружић, Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја. Потиче из угледне породице Титових барона. Отац дипломата, па је детињство провео у Аустралији. Завршио факултет политичких наука. Обнашао много различитих функција, са непримећеним успехом, можда се коначно пронађе у просвети и култури.

3. Бранислав Недимовић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Правник. Раније министар пропадајуће пољопривреде. Очигледно се цени да да имамо и превише шума и речних токова.

4. Проф. Др. Зорана Михајловић, потпредседница, министарство енергетике и рударстава. Докторирала на БУ из области енергетике и економије. Повезана са више западних људскоправашко-финансијских агенција. Тесно сарађивала са ждерачем општинских буџета НАЛЕД-ом, који је ћерка НВО од окупационог УСАИД. Дакле, незаменљива.

5. Небојша Стефановић, Министарство одбране  - економиста са Мегатренд универзитета. За војску га веже афера његовог оца око илегалне продаје оружја. Откривањем фарме марихуане "Јовањица" "испод стола" се дохватио за бјела грла са кланом Вучић. Један од кадрова које Вучић не може да смени, већ само да ротира од портфеља до портфеља.

6. Маја Гојковић, Министарство културе и информисања. Правник. Доказана штеточина. Неупотребљива, неупотребљива и неупотребљива.

7. Синиша Мали, Министарство финансија: економиста, магистрирао 99. године на Вашингтонском Универзитету у Сент Луису. Мастер за пословно администрирање. Као стипендиста Ron Brown програма усавршавао се у финансијама у САД. Амерички пулен, као и Брнабићка.

8. Анђелка Атанацковић, Министарство привреде, машински инжењер. Стручно, радила само у "наменској индустрији".

9. Ирена Вујовић, Министарство заштите животне средине. Основне и мастер студије на Геоекономском факултету (Факултет за међународну економију Мегатренд). Мегатренд насупрот дипломираних еколога са Природно математичког факултета Београдског универзитета. Дична Црногорка, поносни потомак из грмена народног хероја Сава Ковачевића. Тако клан Ковачевића наставља да дрма Србијом. Ушла у политику дванаест година са 0 евра у власништву, сада има стан, кућу, скупи ауто, по незваничним проценама све вредно око 3,5 милиона евра.

10. Томислав Момировић, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, правник. Тајкунско дете. У сектору "грађевинарства", претходно запослен у предузећу Мона, на месту - саветника. У слободном времену "експерт" за поље грађевинарства, приватне фирме Мона. Пословни резултат - један хотел у приватном власништву приватне фирме у којој је сувласник.

11. Татјана Матић, Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Професор српског језика и књижевности. До сада "жена из сенке" тренирана на Западу. Из биографије закључујемо да се је од жутих прелетела у Вучићево јато, где је добила пун замах.

12. Маја Поповић, Министарство Правде. Правник, бивши шеф кабинета директора Безбедоносне агенције. Једна из сета деце Титових барона. Средњу школу завршила на Балеарским Острвима, Шпанија. Сва врата за напредовање су јој била отворена за време Милошевићеве владавине. Нови замах добила са поновном превлашћу исте екипе из оног доба, сада са новом, отворено компрадорском агендом.

13. Марија Обрадовић, Министарство државне управе и локалне самоуправе. Педагог, Педагошка академија у Kрушевцу, Учитељски факултет у Београду. Од "Ибарских новина" и информативне службе СНС, преко курсева "безбедности" у Немачкој и Америци, до министарске функције која нема никакве везе ни са чим што је до сада радила. 

14. Гордана Чомић, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. По занимању физичар, по карактеру аспида. Бивши истакнути члан "жутог предузећа", убеђени аутономаш. Са свим својим особинама и убеђењима одлично се уклапа у Вучићеву визију "пристојне Србије". Ништа не смета што је на протеклим изборима, који се могу сматрати најгорим изборима у историји Србије после избора за "ћораве кутије", а на којима је учествовала на "опозиционој" листи која је и на таквим намештеним изборима успела да узме мање гласова него што требало потписа за кандидатуру. Са ким ће таква накарада да оствари "друштвени дијалог"? Нема ту никаквог дијалога, капо ће само да сикће и нареди. Ко се надао да је педерска и разнолика србомрзачка популација добила у Србији све што је желела, тек ће да види шта још има да им се да.

15. Александар Вулин, Министарство Унутрашњих послова. Правник, факултет одрадио у Крагујевцу. Вишенаменски министар (бивши министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања и војске), девојка за све такорећи. 

16. Никола Селаковић, Министарство спољних послова и потпредседник Владе. Правник, без искуства у дипломатији.

17. Јадранка Јоксимовић, Министарство за европске интеграције  - Факултет политичких наука смер Међународни односи, а мастер студије завршила је на Факултету за економију и политичке науке на Универзитету "АЛФА". Такође - за Вучића недодирљива, под заштитом наших пријатеља са Запада.

18. Др Златибор Лончар, министарство здравља. Лекар. Ако ништа, може да помогне у наступајућој борби против криминала као инсајдер.

19. Др Дарија Б. Kисић Тепавчевић, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Лекар епидемиолог. Дошла ниоткуда у марту у својству члана тзв. Кризног штаба за Корона-епидемију и пола године касније постала министар ничим изазвана. Колатерална штета заразе. Првобитно планирана за бригу о породици, тј. прву дојиљу Србије, али, нема везе, добро јој је и министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и онако се неће мешати у све те досадне проблеме...

20. Радомир Ратко Дмитровић, Министарство за бригу о породици и демографији. Студирао неколико факултета са непознатим исходом. Највише радио као новинар. Уместо Дарије изабран за прву дојиљу Србије, које смо и заслужили. Посебне вештине: зна да достојанствено прелеће.  

21. Вања (Фрањо) Удовичић, Министарство омладине и спорта. Завршио Факултет организационих наука, не наводи се на ком Универзитету. Рекордер по броју држављанстава које поседује, има их три - италијанско, хрватско и српско. У другом мандату је министар, зато што нам спорт још даје знаке живота.

22. Милан Kркобабић, Министарство за бригу о селу. Завршио Економски факултет у Београду. Министар је наследно - од оца је остануло сину.

23. Ненад Поповић, министар без портфеља. Машински факултет завршио у Београду, докторирао економију на Универзитету Ломоносов у Москви. Слови као проруски оријентисан. Има развијен бизнис у Русији. Да ли је Поповић у Влади да би помагао у економском повезивању Србије или својих фирми, тешко је разабрати. У осталом једна од дефиниција политике гласи: "Политика је вештина да се лични интерес прикаже као заједнички интерес".

24. Новица Тончев, министар без портфеља. Докторанд на машинском факултету у Нишу. Понегде се помиње да је још завршио знаменити Мегатренд. Има разгранат бизнис. Преко брата Ивице родбински најтешње повезан са мафијом, пословно најтешње и плодоносно повезан са државом. Новицу недоказано повезују са бугарском мафијом. Као такви Ивица и Новица идеални за фудбалске посленика. Насилан, хоће да удари и локалног политичара СНС, али му се прашта. Зашто је Вучић у Владу изабрао човека за кога је недавно изјавио да је "увек спреман да забије нож у леђа" и колико се ово постављење уклапа у громогласно најављену борбу против организованог криминала није тешко проценити.

***

Компрадорска елита се заклиње  Фото: 

Serbian Government

Када се показани профили наших министара сведу на највеће заједничке садржаоце први закључак је да је ова смрадна министарска пита сама по себи негација најављене борбе против организованог криминала. Трагови им смрде корупцијом. Са глава им цури не масло већ много тога.

Друго, види се да Влада није конципирана да добро ради свој посао већ су приоритети сасвим други - ти приоритети су смеша личних интереса и безусловна покорност окупаторима Србије. Само случајно по неки министар има компетенције за ресор који му је одређен. Да их промешате па направите другачији распоред истих људи по министарствима, ништа се не би приметило. Потпуно је све једно ко је за шта задужен јер њихово није да руководе министарствима већ да потпишу шта им се стави на сто, гледају своја посла и не таласају.

Треће, догађа се оно што смо одавно предвиђали - да ће доћи до симбиозе, стапања СНС и трабаната, грађанистичке, тзв "другосрбијанске", аутошовинистичке политичке струје и тзв. НВО сектора (уз неизбежну тајкунску компоненту), који је продужена рука западних служби у Србији. Ова Влада је делегирана, октроисана од окупатора, из Америке, Немачке, са дна пакла. Учинак ових моралних креатура зато искључиво може бити деструкција. Рушење свега. Општи банкрот - не само економски, већ и колапс памети и и свега што је људско у нама, до физичке дегенерације. Са њима, а нарочито после њих, чека нас само јад и печал највећа. Нека нам је Бог у помоћи!

Четврто... Иако се чини да је Вучић тренутно у напону силе, види се да он заправо постепено губи контролу над људима и ситуацијом. Министри ће слушати онога ко их је поставио на добру позицију, онога ко је у нашој долини суза најјачи, ко може једним мигом да баци у прашину потчињеног ако је незадовољан или посумња у његову слепу лојалност, а не првог послушника, господареву резонантну кутију. Свестан је Вучић свог положаја. Зато се свуда трпа, виче са свих екрана "ја одлучио ово, ја оно, ја отворио, ја поставио, ја не дозвољавам...", па док траје, траје... Никоме то из "извршне власти" не смета. Што Вучић више галами мање се пита. Чак ће га и сами сладуњаво комплиментирати и изразити приврженост. Није Вучић сегединска собарица да верује у приврженост људима који су одреда променили неколико идеологија, још више политичких партија и највише господара, него нема куд. 

Немамо ми ништа од тога што ће Вучић имати већу или мању моћ. Кривац за нашу судбину је у народу, у оном делу народа који хоће овакво стање, коме је добро у блатишту, који ће се радије самопоништити и утопити у неку другу пучину него да се врати на српски пут, који отворено говори: "Шта ће ми Србија ако није комунистичка". То "комунистичка" заправо значи титоистичка, аустрофашистичка, јер комунизма а ни социјализма у нас никада није ни било.

Пето, избор министара показује код нас укорењену "идеолошку" и "племенску" (по пореклу) дискриминацију кадрова, која је главни генератор негативне селекције. Од 24 члана Брнабићкиног кабинета, 17 министара су Пречани (уз  /бар/ једну придружену Црногорку), 3 министра су Србијанци, за 4 министра је тешко утврдити завичајно порекло. Међу Пречанима, преовлађују Босанци. Идеолошки, у првој линији потичу из етаблираних комунистичких фамилија, у другој су им преци партизани и нађе се по неки усташа, у трећој бар трочетвртински су потомци војака Фрање Јосифа. (Можда је и боље овако, бар се домаћи живаљ мање срамоти и мање је крив за пропадање).

Својевремено сам направио критеријуме за питање "Како успети у Србији?".Истина, критеријуми су провизорни, свакако "ненаучни", међутим време је потврдило њихову употребљивост пред изборе и у ситуацијама као што је ова -  када је у питању формирање Владе. Овакво виђење наше реалности изазвало је револт Босанаца. Без обзира на њихов бес, стање у Србији је неприродно, умоболно. Наравно да је стање морбидно ако назочни министри на челу са премијерком и председником владају у листом "солунашкој" и четничкој Србији. И, нема случаја, намерно је тако. Ко би боље слушао окупатора и кињио Србију од Аустроугарчића?