О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА

 О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА

Кућа у којој је рођен Бан Јелачић /Фото: Слободна Европа/

Пре неколико дана, у присуству највиших политичких чимбеника Србије и Хрватске, председника Александра Вучића лично, министра вањских и еуропских послова Хрватске Гордана Грлић-Радмана, представника хрватске заједнице у Војводини и новосадске елите, отворена је обновљена и реновирана кућа у Петроварадину у којој је рођен хрватски бан Јосип Јелачић. Кућа је затим предата у посед Хрватском културном вијећу.

Пратећи пригодни говори изразили су релативни међусобни статус. Док је Вучић помирљиво говорио о кључној важности односа Београда и Загреба, те је додао „Радимо на томе да Хрвати у Србији једнако воле како Србију тако и Хрватску, и радимо на бољем односу Хрвата и Срба“, Грлић-Радман је надмено оценио међусобне односе као лоше: "Отварање куће бана Јелачића у Петроварадину добар гест, али су односи Србије и Хрватске на минимуму", те изнео даље захтеве пред Србију, између осталог да "Треба дати задовољштину логорашима", како би односи достигли жељену разину.

Не можемо да се уздржимо а да не поменемо да се потпуно слажемо са овим ставом, само је неизводљив, будући да Хрватска сву своју имовину распрода не би могла да пружи задовољштину свим својим жртвама.

О цинизму Грлић-Радмана не треба трошити речи.

На питање да ли је то што је градоначелник Вуковара изјавио да ни идуће године у Вуковару неће бити табли са ћириличним натписима, нити ће бити равноправне употребе српског језика, јер се нису стекли услови за то, добра порука Србима и ко је одговоран за то, Грлић Радман је поновио да је "Хрватска, генерално, толерантна средина, те да поштује људска мањинска права". Kао главни аргумент за ове тврдње хрватски министар поново је апострофирао чињеницу да је српска странка коалициони партнер у Влади Хрватске.

Најоригиналнији је био градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, који је у вези са овим догађајем изјавио "...да је свечано отварање родне куће Јосипа Јелачића доказ да је Србија уређена држава и да се не прави разлика међу грађанима, без обзира на верску припадност."

По обичају, српски тисак је представио само улепшану верзију догађаја, "прочишћену" од свих података који овај подухват могу довести под критичку лупу јавности. Зато смо допуну стерилисане овдашње режимске лакировке, потражили на хрватској страни.

Ова кућа, ваља напоменути, никада није била у власништву Јелачиће, већ су они били ту подстанари док је отац будућег бана службовао у Петроварадину. Било како било, Хрвати на кућу полажу право по праву рођења у њој, те им је Вучић испунио жељу. Но, по коју цену?

Подухват поклањања обновљене куће у којој је рођен бан Јелачић, није ни мало идиличан, поготово не јефтин.
 
"...Иако је још лани изгледало да је пола милијуна еура /нап: дао Вучић/достатно да се цијела ова прича доврши јер Хрватско културно вијеће кани за 300 тисућа еура откупити 260 четворних метара у приземљу (с подрумом) те за још 120.000 еура стан на кату, који с балконом има 62 квадрата, а 80.000 еура уложити у уређење овог простора, испало је да новца мањка. Је ли то зато што су садашњи власници одлучили тражити још више новца за ионако прецијењене некретнине, предсједник Хрватског националног вијећа, Суботичанин Славен Бачић, по струци одвјетник, не жели коментирати. Он тек каже да је ситуација око куће “екстремно комплицирана”, но да је предсједник Александар Вучић на рачун Хрватског националног вијећа уплатио још 100.000 еура како би се овај гордијски чвор једном заувијек распетљао...

...Родна кућа бана Јелачића, наиме, има једанаест сувласника, а Хрватско културно вијеће занима приземни простор који је у власништву твртке Стандард медиа, правне сљеднице двију новосадских твртки које је приватизирала, а које су претходно купиле простор од власника из Хрватске... Стан на кату једини има балкон и у власништву је обитељи Идризи."

Дакле, пореске обвезнике Србије овај Вучићев дар хрватској заједници коштао је до сада 600.000 евра! Уз то, како се види, имовински мутна ситуација, са големим средствима чији је утрошак немогуће држати под контролом, је идеалан простор за мешетарење. Можемо само да верујемо у беспрекорно поштење наших дужносника и Томислава Жигманова, лидера војвођанских Хрвата, типичног представника етнобизниса*, приликом нагодби са власницима простора који се откупљује.

Симптоматично је да Вучић и његов режим, колико су широке душе и руке у ситуацијама као што је ова, до мере да се понашају као пијани милионери, толико их суштински баш брига за српско историјско наслеђе. О да, дићи ће они грандиозни споменик којим могу да се шепуре или ће новцем подупрети некога ако им је у рачуну, али суштински, пљуцкају они на србијанско наслеђе.

Није кућа Бана Јелачића која није његова једина коју треба реновирати или сасвим обновити. Има таквих објеката по Србији на претек. Не само кућа, већ и гробаља, споменика... Ми наводимо неколико примера - куће Владислава Петковића - Диса, Милунке Савић, солунца Драгутина Матића.





Како после овог увида изгледа Вучевићева изјава о "једнакости свих грађана" јер је "Србија уређена држава"? Делује прилично болесно. Куће српских великана су слика и прилика "уређености" државе и, још више, стања свести компрадора на власти. Србијанци су, под њима, једнаки са другима колико и 1945.

Коначно, даћемо још један из масе сличних примера, када држава не штеди паре на куће.

Вила на Дедињу од 750 квадрата у којој је живела Јованка Броз, супруга некадашњег лидера ФНРЈ и СФРЈ Јосипа Броза Тита, по свој прилици, добиће новог станара. Према сазнањима Директно.рс, вила ће бити намењена за премијера, односно за председницу Владе Србије Ану Брнабић која ће се ускоро ту уселити.

Kолико је укупно новца потрошено за њено уређење није познато, али јесте да је држава планирала из буџета да издвоји најмање 34 милиона динара.

...Kамере су реаговале чим се наша екипа појавила испред Јованкине виле, да би ускоро изашло и обезбеђење. “Не снимајте, ово је приватни посед”, упозорио нас је радник обезбеђења, мада је реч о државној имовини.

Да, приватан посед, каква држава. Наравно, није ово ни "Јованкина вила" ни "вила Брнабића", већ Милоша Савчића, великог човека и заслужног Србина.

Приликом немачке окупације, супруга Милоша Савчића Kатинка, мада пореклом Немица је одбила сарадњу са Немцима, тако да је заједно с децом и њиховим породицама избачена из породичне палате у центру града. Kрај рата су дочекали у виноградским викендицама на Дедињу. Након ослобођења, избачени су и са Дедиња, као представници поражене буржоазије и одузета им је читава имовина.

Посед су од нациста преузели шумски разбојници.

И ево првих наследника тих револуционарних крџалија, испегланог али и даље простачког скоројевићког буљука, нове буржоазије пристигле из Бог-зна које вукојебине, да пркосно паразитира у окупираној, проданој и осрамоћеној Србији.

------
* Томислав Жигманов - Човјек је, прије свега, предсједник странке, са јавности недоступним податком о висини примања за ту функцију, ни легалних ни нелегалних, иако је баш та функција основа за све његове даљње привилегије којих је толико да их у повијести хрватске заједнице није имао нитко никад. Он је, осим што је предсједник ДСХВ-а, директор Завода за културу војвођанских Хрвата, а према доступним подацима Агенције за борбу против корупције на тој дужности зарађује 90.000 динара мјесечно. Истовремено је и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, за што је награђен износом од 28.686,00 динара мјесечно иако га на сједницама не виђамо, нити се оглашава у име оних које наводно заступа. Уз то, Жигманов је и вијећник у Скупштини Града Суботице, а премда му је вијећничка столица такођер углавном празна, на свој рачун прими још 16.487,00 динара мјесечно. Овај свестрано ангажирани национални дјелатник је и члан Међувладиног мјешовитог одбора Србије и Хрватске за заштиту мањина, за што не постоје јавно доступни подаци о примањима. Уз то је и предсједник Накладничког вијећа НИУ „Хрватска ријеч“, што је такођер функција која доноси приход, а тешко је повјеровати да је без хонорара и његова дужност уредника часописа за књижевност и умјетност „Нова ријеч“. О дневницама, путним трошковима, каванским рачунима и осталим издацима ћемо другом пригодом.

Осим накнада за напоран рад на свим набројеним функцијама, Томислав Жигманов уредно наплаћује и своје немјерљиве интелектуалне досеге такођер из извора који би требали служити свим Хрватима, а не само њему. Тако примјерице од НИУ „Хрватска ријеч“ наплаћује своје услуге уређивања књига, израде дјела, писања рецензија па чак и коректуре текстова које пишу други. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА