СИНОВИМА ТВОЈИМ КАЗАЋЕШ
СИНОВИМА ТВОЈИМ КАЗАЋЕШ
ИЗГОРЕЛИ У ЗАБОРАВУ
Србе мучи синдром сломљеног народа. Не пораженог, већ сломљеног.
Јевреји су свакако били најпораженији народ у Европи током Другог светског рата, па су из тога уздигли Холокауст како немерљиви светски геноцид и "антисемитизам" који громи свакога који каже реч против њих ма шта чинили. Што их није убило, то их је ојачало.
Није ли логично да Срби имају право на сличан, заправо и јачи став по питању националног уништења и право на националну одбрану, будући да су трпели током целог ХХ века оно што су Јевреји трпели ипак само за време Хитлерове надмоћи у Европи? Коначно, Јевреји су се демографски опоравили од Холокауста, Срби не могу јер копне у непрекидном геноциду, само без гасних комора.
Ипак, живи смо још увек. И сада је питање у последњим временима када нас лагано бришу из инвентара живих народа, како да претрајемо?
***
Најпре сам гледао један филм у коме се описује како су јеврејски рабини учили напамет име и место сваког понаособ страдалог Јевреја у логору смрти Треблинка. Да би лакше памтили, сва имена су била у песми. Тек касније, записали су ту песму која се пева "пет дана и пет ноћи без прекида".
Признајем, била ми је та прича некако неуверљива, јер и рабини су страдали, са њима неумитно и запамћена имена. У ствари, тачан број страдалих Јевреја у Треблинки се не зна са сигурношћу. Али јеврејска прича је неприкосновена, и о томе се не расправља. Они су, с правом, подигли Храм Сећања "Јад вашем" (= "Име и место/споменик"). Урадили су све што су могли да се ни један страдали Јеврејин не заборави. И, урадили су све што им је у моћи да казне оне који су их убијали.
Ристић каже да је плутајућих тела у једном тренутку било толико да се испод савског моста направио „чеп“, који је морао да буде разбијен динамитом. Тела су сахрањивана на лицу места. Једна масовна гробница била је код Небојшине куле, друга на Великом ратном острву. За прву Ристић каже да је могуће да је у њој покопано и до 2.000 закланих, а за другу се сећа да је изгледала као „велико гробље од малих белих крстача“. После рата су и та једноставна обележја уклоњена.
Погођен чињеницом нашег општег заборава, Ристић је, деведесетих, предложио да се на Великом ратном острву изгради спомен кула – пирг, за све српске новомученике пострадале у хрватском геноциду.
И управо у овој добронамерној жељи архитекте Ристића најдубље је назначен алат геноцида над Србима: Сагорели у забораву.
Најпре, добар број Београђана, свакако више стотина хиљада, су рођаци оних чија су тела разнета динамитом, јер су направила некакав "чеп" у речном току. Али, рођаци би данас најволели да се братиме са кољачима својих рођака, за страдале рођаке сматрају да су неке жртве неког рата од неких безличних фашиста, док презриво гледају на Шумадију, пошто је сва четничка, дакле фашистичка.
И, друго, није све у Јасеновцу. Јасеновац је тек део пројекта покоља над Србима, урађен у сарадњи усташа и комуниста. Фокусирати се само на Јасеновац је несвесни или полусвесни допринос геноциду над Србима, уз недопустиво и срамно релативизовање комунистичког удела одговорности. Димензије уништавања Срба су невероватне - по размерама, разноликости метода, просторно и временски.
***
Дефиниција геноцида је толико смушена да дозвољава слободно тумачење по политичкој потреби. Слично (не)дело се може осудити као геноцид у једној прилици, али и не мора неки други пут. Битна је, веле геноцидолози, намера приликом извршења злочина, а ту намеру у пракси тумачи онај који је јачи. Да није те моћи тумачења мало ком америчком председику се не би судило за геноцид, или бар "удружени злочиначки подухват".
Међутим, ако се из генерације у генерацију понављају, готово ритуално, исти истребљивачки злочини и исти терор над једним народом, који се смањује и губи свест о себи, какав је случај са Србима, намера истребљења је непобитна. То је, дакле геноцид гори од геноцида - то је перманентни геноцид, ма шта булазнили уважени геноцидолози на синекури оних који чине геноцид.
Један од важних доказа о постојању намере геноцида је постојање концентрационих логора за цивиле. Приви конц-логори у Европи су "осмишљени" за Србе, не за Јевреје. Још у Првом светском рату. О ужасном српском пострадању у тим логорима се деценијама након "ослобођења" 1945. систематски ћутало. "Култура заборава" у опште није нешто ново, већ један у низу мирнодопских прилога геноциду. Па и сама синтагма "култура заборава" је морбидни еуфемизам. У питању је, наравно, "злочин заборава". Ко је претопио културу и злочин у особиту безличну легуру, на част му.
Шта су чинили Аустро-угари (касније и Бугари) у Србији, регистровао је Арчибалд Рајс. У Рајсовим Извештајима постоји и констатација: "Од свих, најгори су били Хрвати и Мађари".
***
КОНТИНУИТЕТ ГЕНОЦИДА
Други светски рат, није донео ништа ново, сем масивности и дисперзије локалитета злочина. Овај пут је било бруталније, многобројније и раширеније. Од Врњачке Бање, преко свих познатих стратишта и јама, до прећуткиваног Пага. Јасеновац је само највећа црна тачка у мору црних тачака.
Ратови са краја ХХ века су рутински наставак геноцида над Србима, уз даљу асистенцију великих сила. Не користимо случајно овакву формулацију, будући да би српске жртве и у WW1 и WW2 биле драстично мање да наши "савезници", нарочито Енглези, нису више помагали нашим непријатељима, него нама. У трећем рату, деведесетих година прошлог века, само су се "аутовали", "изашли из ормана", као што притајени педери коначно признају да се педери и изјаве да "поносе се с тим".
Тврди се да НДХ и данашња Хрватска "нису исто". Па наравно да бастрад Павелића и Тита не личи сасвим ни на једног ни на другог. Оно што знамо да је створена етнички чиста Хрватска која се није одрекла даљег ширења. А да ли више личи на Тита или Павелића, ирелевантно је.
Убијање Срба се своди на ниво "дератизације". Никада ни једна значајна политичка фигура није кажњена због масовног убијања и чишћења Срба, свођења на ниво животиње. Нико из WW1. Чак ни Павелић, Хорти, Тито, није одговарао за злочине... О савременим, софистицираним чупачима бубрега, ни да говоримо.
Хрватској се морају поставити одређени антифашистички услови, без релативизација да титоистичка Хрватска није исто што и Павелићевска Хрватска:
1. закон о забрани негирања геноцида;
2. споменик побијеним Србима у центру Загреба (онакав какав су Немци подигли Јеврејима у центру Берлина);
3.суочавање с почињеним геноцидом кроз образовни план и програм у хрватским школама;
4.измештање Степинца из загребачке катедрале;
5.повраћај имовине свим протераним Србима и омогућавање њиховог повратка;
6.активна дипломатска подршка Србији од стране Хрватске у свим међународним политичким телима, посебно у ЕУ;
7.хрватски председник на коленима у Београду – и Папа на коленима у Београду“.
Међутим, услови које су поставили Слободан Антонић и Александар Ламброс, опет извир налазе у комунистичком разумевању хрватског геноцида.
 |
| Стари Брод на Дрини – Мјесто стравичног страдања Срба |
Елем, захтеви би се морали проширити на признавање да територија данашње Хрватске није сва хрватска. И, друго, да све етничке групе које су брутално асимиловане у Хрвате уз помоћ бестидне КЦ , нису Хрвати само зато што су милом или силом преведени у католике.
***
НЕМЦИ ЗА СВА ВРЕМЕНА
Све је почело наивно, скоро анегдотски.
Срби Немцима нису ништа скривили. Немци Србима јесу.
Но, почело је овако: Српске бабе и маме плашиле су децу "Баба-Рогама", кад су несташна. Немачке, односно "швапске" бабе и маме у Банату такође су плашиле своју децу и унуке када нису добри, али не са "Баба-Рогом", већ са - МИЛОШЕМ ОБИЛИЋЕМ. "Децо, будите мирни, иначе ће доћи Милош Обилић и поклаће вас".
У даљем току, Немачка је је извршила три агресије на Србију, од тога две без објаве рата, једну супротно Повељи УН која изричито забрањује овакве агресије као ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, и супротно сопственом Уставу, чл. (односно "артикал") 26 који белодано показује како се "правни поредак" гази када је убијање Срба у питању. Онда је све дозвољено.
За време италијанске окупације у WW2 на КиМ је уништено 56 православних храмова. Под окупацијом НАТО 160, и практично сва гробља и друга светилишта. Ко је дакле гори фашиста?
Први Човек кога је немачка солдатеска убила после WW2 био је Србин. Нацистички злочинац га је гађао са 220 метака калибра преко 11мм, док је бежао од балиста, и за то крвничко убиство злочинац је ОДЛИKОВАН од БУНДЕС-армије.
У време Мартовског погрома 2004. над Србима на челу и цивилног и војног окупационог апарата на КиМ били су Немци. Они погром нису спречили не зато што нису могли, већ зато што нису хтели. НАТО је тада само вежбао контролу насиља. Ако нису кадри да контролишу насиље, што су долазили? Без њих, оваквог дивљања није било. Сведоци ће вам потврдити да им је теже од свега било када су спас од балиста потражили у НАТО базама. Такав цинизам, грубост, понижавање, тешко је описати. Рецимо и ово: натерали су Србе на недељну евангелистичку мису. Слично је радио је Павелић 1941.
Између осталих геноцидних злочина, вађење органа живим Србима признао је и Европски Парламент (Извештај Дика Мартина). У том опскурном злочину Немци су имали значајну улогу. И, чини се да нема даље...?
Има, има...
Није прошло много, а немачки амбасадор у Београду Цобел је изјавио: "...да би проблем Kосова требало решити што пре "у смислу надзиране независности", а да би, у супротном, могли да буду отворени проблеми у Војводини и Санџаку. Он је оценио и да би "инсистирање" на Kосову као делу Србије, с обзиром на то да је оно "у саставу Србије од 1912", могло, на пример, навести Мађарску да отвори питање Војводине, "која је у Србији од 1918. године".
После тога, међутим, понашање немачких амбасадора и дипломата постајало је све арогантније и транспарентније у у смисли нацистичког дискурса.
У чувених "Седам захтева Србији да би се побољшали међусобни односи", Немачка наређује Србији:
Најновији атак, који дакако оперативно спроводе млади београдски бабуни, је сајт https://ratusrbiji.rs . Они ће рећи: "Сајт ратусрбији.рс има за циљ да информише и образује о постојању ратних злочина и других тешких кршења људских права у периоду од 1991. до 2001. године на територији Србије.
Деконструкцијом званичног наратива да држава Србија није умешана у ратни распад СФР Југославије, као и да се злочини нису догађали у Србији, желимо да подсетимо на одговорност државе Србије, али и на жртве низа злочина које су данас непризнате и непознате српском друштву."
На питање зашто су покренули ову нацистичку свињу од сајта, из амбасаде Немачке је стигао одговор брзи: „Само ако смо спремни да дозволимо да се чују различити гласови, можемо се приближити 'објективној' истини”, истичу из немачке амбасаде"...
Ха, ха, ха, ала су вицкасти...
Дакако, има идиота комунистичке провенијенције који се врло радо лепе на овакве фразетине иза који неминовно стоји гебелсовска пропаганда. Још би могли мало да замажу намеру када би финансијери (пре свега Немачка држава) исту моралистичку политику спроводила у другим регионима. Али не, тамо спроводе исту квази-моралистичку политику. Не, није лапсус у питању. На свим странама хоће да покажу како су само Срби злочинци на нивоу животиња. Не да покажу Хрватима, или Шиптарима како су чинили злочине и колико су криви. А да, од силине морално-еротског удара, потроше нешто пара да Немцима покажу колико су поново криви за геноцид над Србима, то наравно, заборавите.
Као се (очекивано) десило да на ФБ страници поменутог портала "Рат у Србији", да документарни филм који су направили млађи немачки новинари, који је забрањен за приказивање у Немачкој јер је истинит, исти буде моментално цензурисан, чим сам га поставио, онда по томе можете вредновати колико су Немци и овдашњи домаћи издајници искрени у намери да се "чују различити гласови".
Дакле, неумитно, геноцид се продужава. Ми смо мали народ, али својих жртава једноставно не смемо да се одрекнемо. Наше је да Немцима ставимо до знања шта морају да ураде ако желе са нама да имамо добре односе, а када дође час, да им опет премеримо реп.
Шта све Немачка треба да уради, да би било обновљено српско-немачко пријатељство!?
1. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Kраљевину Србију 1914. године, због свих убијених војника, повешаних и стрељаних цивила, силованих жена и других злочина које је починила заједно са својим бугарским сателитима у току окупације од 1914. до 1918. године, када је Србија изгубила трећину свог становништва;
2. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Србију 6. априла 1941, за све бомбардоване и разрушене градове, побијене војнике и цивиле, крагујевачке и краљевачке ученике (које је убијала по стотину за једног свог окупаторског војника), да се извини због подржавања мађарских хортијеваца, фолксдојчера, шиптарских балиста у злостављању и убијању неизбројивих српских жртава, а нарочито да се извини због хрватско-муслиманских усташа који су под покровитељством Немачке зверски искасапили преко 700.000 српских цивила у логору Јасеновац и другим стратиштима широм Лике, Далмације, Славоније, Босне, Херцеговине и других окупираних српских територија;
3. Да надокнади сву материјалну штету коју је починила Србима од 1941. до 1945;
4. Да се Немачка извини српском народу због финасирања и подржавања усташке емиграције током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, због шпијунаже и подривања СФРЈ, због подржавања Хрвата, Словенаца, Муслимана, Шиптара и других сепаратиста некадашње СФРЈ у отимању територија насељених већинским српским становништвом и у убијању, силовању и протеривању српских цивила;
5. Да се Немачка извини Србима због своје кључне улоге у НАТО-бомбардовању Србије и Црне Горе и да надокнади сву материјалну штету причињену Србима током бомбардовања;
6. Да Немачка престане са подржавањем шиптарских терориста на Kосову, да престане са својим активностима око отимања Kосова Србији и другим активностима уперених против интереса српског народа;
7. Да се Немачка извини за све лажи и клевете, које је заједно са Енглезима, Французима и Американцима ширила по светским медијима о Србима и Србији;
8. Да Немачка затражи од међународних институција поништавање дејтонског и кумановског споразума и свих других аката којима су Србима одузете територије (тренутно под окупацијом Хрвата, муслимана и квислиншког режима Мила Ђукановића), да Немачка докаже своје покајање и пријатељство према Србима тако што ће активно помагати српски интересе у међународним институцијама и чинити све што може да се целокупан етнички простор, који је до почетка деведесетих већински насељавао српски народ, обједини у јединствену државу Србију;
9. Да ”улазак у ЕвРат, Политикаропску Унију” Немачка Србима више никада не намеће као циљ, пошто Срби никада нису желели нити желе да улазе у ту окупаторску и лихварско-експлоататорску творевину;
10. Због неколико милиона побијених Срба и других неизбројивих зала, које је Немачка са својим балканским сателитима причињавала Србима током читавог ХХ века, да се у центру Берлина подигне велики споменик немачког извињења Србима, пред којим ће се сваке године одржавати церемоније у сврху просвећивања и опомињања немачке деце да Србима увек буду пријатељи и никада не понављају монструмлуке својих злочиначких предака.
Дакле, само је испуњавањем свих ових 10 услова могућа обнова српско-немачког пријатељства. Уколико Немачка не испуни ове услове, ми ћемо као Срби, невезано од политике било које српске власти Немачку довека сматрати исконским српским непријатељем, те ћемо увек неуморно сведочити о њеном непријатељству и чинити све што можемо да му станемо на пут.
Све је почело наивно, скоро анегдотски.
Срби Немцима нису ништа скривили. Немци Србима јесу.
Но, почело је овако: Српске бабе и маме плашиле су децу "Баба-Рогама", кад су несташна. Немачке, односно "швапске" бабе и маме у Банату такође су плашиле своју децу и унуке када нису добри, али не са "Баба-Рогом", већ са - МИЛОШЕМ ОБИЛИЋЕМ. "Децо, будите мирни, иначе ће доћи Милош Обилић и поклаће вас".
У даљем току, Немачка је је извршила три агресије на Србију, од тога две без објаве рата, једну супротно Повељи УН која изричито забрањује овакве агресије као ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА, и супротно сопственом Уставу, чл. (односно "артикал") 26 који белодано показује како се "правни поредак" гази када је убијање Срба у питању. Онда је све дозвољено.
За време италијанске окупације у WW2 на КиМ је уништено 56 православних храмова. Под окупацијом НАТО 160, и практично сва гробља и друга светилишта. Ко је дакле гори фашиста?
Први Човек кога је немачка солдатеска убила после WW2 био је Србин. Нацистички злочинац га је гађао са 220 метака калибра преко 11мм, док је бежао од балиста, и за то крвничко убиство злочинац је ОДЛИKОВАН од БУНДЕС-армије.
У време Мартовског погрома 2004. над Србима на челу и цивилног и војног окупационог апарата на КиМ били су Немци. Они погром нису спречили не зато што нису могли, већ зато што нису хтели. НАТО је тада само вежбао контролу насиља. Ако нису кадри да контролишу насиље, што су долазили? Без њих, оваквог дивљања није било. Сведоци ће вам потврдити да им је теже од свега било када су спас од балиста потражили у НАТО базама. Такав цинизам, грубост, понижавање, тешко је описати. Рецимо и ово: натерали су Србе на недељну евангелистичку мису. Слично је радио је Павелић 1941.
Између осталих геноцидних злочина, вађење органа живим Србима признао је и Европски Парламент (Извештај Дика Мартина). У том опскурном злочину Немци су имали значајну улогу. И, чини се да нема даље...?
Има, има...
Није прошло много, а немачки амбасадор у Београду Цобел је изјавио: "...да би проблем Kосова требало решити што пре "у смислу надзиране независности", а да би, у супротном, могли да буду отворени проблеми у Војводини и Санџаку. Он је оценио и да би "инсистирање" на Kосову као делу Србије, с обзиром на то да је оно "у саставу Србије од 1912", могло, на пример, навести Мађарску да отвори питање Војводине, "која је у Србији од 1918. године".
После тога, међутим, понашање немачких амбасадора и дипломата постајало је све арогантније и транспарентније у у смисли нацистичког дискурса.
У чувених "Седам захтева Србији да би се побољшали међусобни односи", Немачка наређује Србији:
"* Београд да утиче на Србе на северу да "промене свест" како би ови прихватили да су им Еулекс и Kфор пријатељи."Спуштава' смо се ми низ то пријатељско уже превише пута да не би смо научили да се увек претрже, али овај пут се захтева "промена свести" народа. Не можете променити свест само Србима са Космета. Морате ту операцију вађења мозга обавити над читавим српским народом, будући да је Косово свесрпски корен. То је свакоме јасно. Зато је овај захтев доказ генетске тежње ка геноциду над једним народом. Спаљени у забораву, као 1941. Народна библиотека.
Најновији атак, који дакако оперативно спроводе млади београдски бабуни, је сајт https://ratusrbiji.rs . Они ће рећи: "Сајт ратусрбији.рс има за циљ да информише и образује о постојању ратних злочина и других тешких кршења људских права у периоду од 1991. до 2001. године на територији Србије.
Деконструкцијом званичног наратива да држава Србија није умешана у ратни распад СФР Југославије, као и да се злочини нису догађали у Србији, желимо да подсетимо на одговорност државе Србије, али и на жртве низа злочина које су данас непризнате и непознате српском друштву."
На питање зашто су покренули ову нацистичку свињу од сајта, из амбасаде Немачке је стигао одговор брзи: „Само ако смо спремни да дозволимо да се чују различити гласови, можемо се приближити 'објективној' истини”, истичу из немачке амбасаде"...
Ха, ха, ха, ала су вицкасти...
Дакако, има идиота комунистичке провенијенције који се врло радо лепе на овакве фразетине иза који неминовно стоји гебелсовска пропаганда. Још би могли мало да замажу намеру када би финансијери (пре свега Немачка држава) исту моралистичку политику спроводила у другим регионима. Али не, тамо спроводе исту квази-моралистичку политику. Не, није лапсус у питању. На свим странама хоће да покажу како су само Срби злочинци на нивоу животиња. Не да покажу Хрватима, или Шиптарима како су чинили злочине и колико су криви. А да, од силине морално-еротског удара, потроше нешто пара да Немцима покажу колико су поново криви за геноцид над Србима, то наравно, заборавите.
Као се (очекивано) десило да на ФБ страници поменутог портала "Рат у Србији", да документарни филм који су направили млађи немачки новинари, који је забрањен за приказивање у Немачкој јер је истинит, исти буде моментално цензурисан, чим сам га поставио, онда по томе можете вредновати колико су Немци и овдашњи домаћи издајници искрени у намери да се "чују различити гласови".
Дакле, неумитно, геноцид се продужава. Ми смо мали народ, али својих жртава једноставно не смемо да се одрекнемо. Наше је да Немцима ставимо до знања шта морају да ураде ако желе са нама да имамо добре односе, а када дође час, да им опет премеримо реп.
Шта све Немачка треба да уради, да би било обновљено српско-немачко пријатељство!?
1. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Kраљевину Србију 1914. године, због свих убијених војника, повешаних и стрељаних цивила, силованих жена и других злочина које је починила заједно са својим бугарским сателитима у току окупације од 1914. до 1918. године, када је Србија изгубила трећину свог становништва;
2. Да се Немачка извини српском народу због злочиначког насртаја на Србију 6. априла 1941, за све бомбардоване и разрушене градове, побијене војнике и цивиле, крагујевачке и краљевачке ученике (које је убијала по стотину за једног свог окупаторског војника), да се извини због подржавања мађарских хортијеваца, фолксдојчера, шиптарских балиста у злостављању и убијању неизбројивих српских жртава, а нарочито да се извини због хрватско-муслиманских усташа који су под покровитељством Немачке зверски искасапили преко 700.000 српских цивила у логору Јасеновац и другим стратиштима широм Лике, Далмације, Славоније, Босне, Херцеговине и других окупираних српских територија;
3. Да надокнади сву материјалну штету коју је починила Србима од 1941. до 1945;
4. Да се Немачка извини српском народу због финасирања и подржавања усташке емиграције током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, због шпијунаже и подривања СФРЈ, због подржавања Хрвата, Словенаца, Муслимана, Шиптара и других сепаратиста некадашње СФРЈ у отимању територија насељених већинским српским становништвом и у убијању, силовању и протеривању српских цивила;
5. Да се Немачка извини Србима због своје кључне улоге у НАТО-бомбардовању Србије и Црне Горе и да надокнади сву материјалну штету причињену Србима током бомбардовања;
6. Да Немачка престане са подржавањем шиптарских терориста на Kосову, да престане са својим активностима око отимања Kосова Србији и другим активностима уперених против интереса српског народа;
7. Да се Немачка извини за све лажи и клевете, које је заједно са Енглезима, Французима и Американцима ширила по светским медијима о Србима и Србији;
8. Да Немачка затражи од међународних институција поништавање дејтонског и кумановског споразума и свих других аката којима су Србима одузете територије (тренутно под окупацијом Хрвата, муслимана и квислиншког режима Мила Ђукановића), да Немачка докаже своје покајање и пријатељство према Србима тако што ће активно помагати српски интересе у међународним институцијама и чинити све што може да се целокупан етнички простор, који је до почетка деведесетих већински насељавао српски народ, обједини у јединствену државу Србију;
9. Да ”улазак у ЕвРат, Политикаропску Унију” Немачка Србима више никада не намеће као циљ, пошто Срби никада нису желели нити желе да улазе у ту окупаторску и лихварско-експлоататорску творевину;
10. Због неколико милиона побијених Срба и других неизбројивих зала, које је Немачка са својим балканским сателитима причињавала Србима током читавог ХХ века, да се у центру Берлина подигне велики споменик немачког извињења Србима, пред којим ће се сваке године одржавати церемоније у сврху просвећивања и опомињања немачке деце да Србима увек буду пријатељи и никада не понављају монструмлуке својих злочиначких предака.
Дакле, само је испуњавањем свих ових 10 услова могућа обнова српско-немачког пријатељства. Уколико Немачка не испуни ове услове, ми ћемо као Срби, невезано од политике било које српске власти Немачку довека сматрати исконским српским непријатељем, те ћемо увек неуморно сведочити о њеном непријатељству и чинити све што можемо да му станемо на пут.
***
КОМУНИСТИ
Посебан српски проблем су комунисти, које ми тако зовемо из милоште, иначе су у питању аусто-фашисти скоро сви поникли у из Аустроугарског или гаеташког легла.
Чињеница је да се хрватски, зелено-црногорски и други национално обојени злочини не могу најчешће раздвојити од наводно идеолошких, комунистичких, злочина. Понекад се то чак ни физички не може одвојити, јер су зликовци само мењали знак на капи, но много чешће је у питању синергија деловања, тако да је жртава нациста било много више него да није било разорног комунистичког деловања. Коначно "црних комумистичких тачака" није мање него усташких црних тачака. Много, превише је оних, којима су део фамилије побили фашисти, а други део партизани.
Нико није антифашиста зато што је украо туђу кућу, туђи намештај и туђег коња, побио власнике, и клањао се Титу. Али, такви су најгори, јер су непојамно алави. зато не може да се раздвоје од усташа....
"..Четници су прогањани као звијери до 1953. А усташе….„У наставку своје приче, Роса Стевановић је причала: “Kада зађосмо у мир, сиђем ја на Сарајевску пијацу преко пута Вијећнице. Тамо видим и препознам усташу кукастог носа и намргођених обрва, којем сам дала златни прстен, а који је потом запалио нашу кућу. Задрхтала сам, почела сам се презнојавати, умало нисам вриснула. Суздржах се тешком муком. Ако га пријавим, власти му неће ништа, а мене ће умјесто њега мучити и затварати. Наћи ће ми она моја два момчића и заклаће их. Нисам никоме смјела рећи да сам видјела џелата на пијаци и ћутала сам до сада.”.
Ово зло које гледамо, одреда су партизански биолошки наставак. Један, и сам заражен комунистичким вирусом, у тренутку слабости изрече у етар да нема одвратнијих људи од оних који су заузели Дедиње. И данас, "Ужичку" чувају жандари са дугим цевима, а они, "стари Београђани" из Ужичке, се трсе тешким завичајним нагласком. Све једно је да ли су такви на Ђедиње партизани или усташе.
Још погубнији је геноцид који је систематски спровођен после рата. Однарођивање Срба. Прогон у гастарбајтере који је, осим позитивног економског ефекта за пропалу привреду СФРЈ, демографски уништавао најбољи део српског народа. Затирање ћирилице. Затирање историјског памћења за сурогат непостојећих партизанских херојстава.
Како је смело да се деси да нисмо били кадри да утврдимо ИМЕ И МЕСТО малог српског наредника? Али, не, нама је под комунистима сагоревано сећање на читава непрегледна гробља, попут онога у Јиндриховицама. Да ли смо сигурни да нема још гробаља чијих се имена и места више не сећамо?
Све што важи за усташе, важи и за тзв. комунисте "антифашисте". И зна се како треба са њима:
1. реституција
2. лустрација
3. отварање досијеа УДБА
4. Извођење на суд још живих комунистичких злочинаца, макар имали сто година. да се људи науче да се злочин не исплати.
Кад би то урадили, не би председник Србије могао бити велеиздајник:
"Наш највећи проблем је како Србе да променимо, како да мењамо сопствену свест, како да имамо другачији приступ животним проблемима, каже први потпредседник Владе Србије Александар Вучић књижевнику Светиславу Басари у интервјуу за Нови магазин."
Вучић хоће исто што и хоће Немци! Класичан партизански изданак из Блока 45. Без части, без осећаја за Отаџбину. Само алав и бахат.
***
СЕЋАЊЕ КАО ПРАМЕРА СВЕГА
Слободан Антонић и многи слични само нас заводе за Голеш-планину. Предлажу назив "покољ" уместо холокауст. Хоће да српско пострадање сведу на мали део клања у Јасеновцу. А Вешани, глађу уморени, партизанским метком у потиљак ликвидирани?
Предлажу некакав "пирг", нешто скрнаво и безлично, лимитирано њиховим, а не све-српским доживљајем националног пострадања.
Јевреји су говорили овако:
За Јевреје је увјек била МИЦВА сјећати се, и молити за своје мртве, јер у ТОРИ пише:
"KАЗАТ ЋЕШ СИНОВИМА СВОЈИМ".
Музеј /ЈАД ВАШЕМ/ је основан 1953. године законом који је донијела Скупштина Израела позната као Kнесет. Назив „Јад Вашем“ је преузет из Светог писма:
„Подићи ћу у кући својој и међу својим зидовима споменик и име (Јад Вашем)… даћу им вјечно име које неће бити искорјењено.”
Не треба нама "пирг". Нама треба нешто много монументалније од Јад Вашем, недоступно свакоме. Толико велико, да сеном својом једном дневно опомене читав Београд. Скупо? Улагање у следећих две хиљаде година памћења не може бити скупо.
Слободан Антонић и многи слични само нас заводе за Голеш-планину. Предлажу назив "покољ" уместо холокауст. Хоће да српско пострадање сведу на мали део клања у Јасеновцу. А Вешани, глађу уморени, партизанским метком у потиљак ликвидирани?
Предлажу некакав "пирг", нешто скрнаво и безлично, лимитирано њиховим, а не све-српским доживљајем националног пострадања.
Јевреји су говорили овако:
За Јевреје је увјек била МИЦВА сјећати се, и молити за своје мртве, јер у ТОРИ пише:
"KАЗАТ ЋЕШ СИНОВИМА СВОЈИМ".
Музеј /ЈАД ВАШЕМ/ је основан 1953. године законом који је донијела Скупштина Израела позната као Kнесет. Назив „Јад Вашем“ је преузет из Светог писма:
„Подићи ћу у кући својој и међу својим зидовима споменик и име (Јад Вашем)… даћу им вјечно име које неће бити искорјењено.”
Не треба нама "пирг". Нама треба нешто много монументалније од Јад Вашем, недоступно свакоме. Толико велико, да сеном својом једном дневно опомене читав Београд. Скупо? Улагање у следећих две хиљаде година памћења не може бити скупо.
Коментари
Постави коментар