РЕМИКС ПОПОВИ

 Папа Јован Павле Други са Зораном Ђуровићем
(Извор: страница Зорана Ђуровића на Википедији)

Нећемо више о Бака Прасету, чувеном сину о. Ненада Илића, тај феномен је успешно затрпан спиновима. Веза је у толико што сам у једној пригодној полемици оптужен да хулим и да сам антиправославац, будући да "реч 'новотар' долази из антицрквених кругова", а мени се, насупрот, чини да ту неки враг ради своју работу. Држим да новотарство и унијатска струја не да постоје већ све више надвладавају у СПЦ. Не ја, већ моја деца, спонтано назваше поједине свештенике "ремикс поповима", с обзиром како држе Литургију и како свете водицу.

Наше невоље са савременом СПЦ која се напреже да буде савременија него што се од ње тражи, свакако су сложеније од пуког ремиксовања Службе Божје.

Ја сам "прогнан" са много Интренет портала, али то не примам срцу пошто исто спада у рок службе свакога ко се одлучи да се не уклапа у владајуће политичке шаблоне и малограђански животни стил. Признајем, међутим, да ми је тешко пао "блок" на некадашњој ФБ страници Парохије Друговац. То је била моја последња веза са родним крајем.

Како је дошло до конфликта? Мене су рођаци упозоравали да је тадашњи свештеник у Друговцу (коме сам име заборавио) изразити, нападни новотар. Али, хајде. Кад тамо, на ФБ, у комуникацији са парохијанима, дакако у главном млађим светом, свештеник више користи латиницу него ћирилицу. И то не ону "ћелаву" са мобилних телефона, него праву западнобалканску латиницу, дакле са рачунара. Ја се неко време уздржавао, затим сам почео уљудно да га опомињем да такав манир није добар јер је то пут да се изгуби народни идентитет. Ма какви, "нисам савремен", те приче. Али, ту страницу је поп "пунио" и чисто католичким духовним порукама са карактеристичним њиховим визуелним приказима. Опет опомињем, опет фраза да то нема везе јер смо "исти у Христу". Друговачки поп није пропуштао да се љубазно, на латиници, обрати католицима о свим њиховим празницима, или каквом год згодом. Опет исти одговор, уз типично ботовско лајковање. Шта има да се на ФБ друговачке црквене заједнице честитају католички празници кад у Друговцу католика нема? Ако се гледа шире, зашто не честита муслиманима, Јеврејима и другима, са истим образложењем? Ако је до помирења, што се не мири са Зилотима, ваљда су нам најближи? Ништа. Мук. На жалост, било је уочљиво да такво његово мисионарење брзо пушта корење. Није чудо: ко је је прогутао комунизам, унијаћење му неће тешко пасти. Тако је постало јасно да се тамо дуго нећу задржавати.

Чашу жучи је превршило када је "пријатељ" цркве Вазнесења Господњег у Друговцу постао Мирослав Кевежди. Признајем, хладан зној ме пробио кад сам видео. Од куд се тај створи? Зар су и у Шумадију продрли?! Питам што прихвата овог тровача, поп одговара "ја не знам ни ко је он". Објасним попу ко је Кевежди, поп мучи. Тада сам плануо. Лажеш попе! Недостојан! И добих очекивани блок. После блока уследила је серија ниских увреда са лажних профила, ни мало у духу прокламованих унијатских вреднота.

Мирослава Кевеждија сам "упознао" на новосадском, ултимативно сепаратистичком, проусташком, према Србима а нарочито Србијанцима изразито шовинистичком сајту "Аутономија" Динка (недоказано Сабахудина) Грухоњића и Недима Сејдиновића, типичних Војвођана. Ту је било прилике да се Мирослав Кевежди, аутономашки кадар средњег ранга, искаже у својој антисрпској и антиправославној пуноћи. Тај није Србима честитао ништа, па изгледа, само изгледа, да не дели "хришћанске" вредноте друговачког попа. Било је прилике да се види и како сам ја ценио Кевежијева размишљања, кад моје коментаре Динко и Недим нису брисали.

Кевежди је завршио Факултет "Дружбе Исусове" у Загребу, дакле он је језуита. То су опасни људи зле намере који се не смеју потцењивати. Видимо да је радио и у "Центру за развој цивилног друштва", што није ништа друго до сјемениште будућих сепаратистичких кадрова. И то друговачки поп са два клика није могао установити, чак и без мог аларма? Погледавши даље Кевеждијев СиВи, видимо да је био полазник  "Београдске отворене школе". Ако занемаримо  шифроване речи "боље друштво, слобода, знање иновација", није јасно чиме се та школа заправо бави и какве кадрове производи. Јасну слику добијамо ако погледамо списак задужбинара ове сјајне школе за производњу србо-унијатских језуита. Паралелно, нагласићемо, домаћи и страни финансијери. Између осталих ту је Фондација Конрад Аденауер. Ова фондација је продужена "цивилна" рука немачке конзервативне странке ЦДУ идеолошки тесно везаној за римокатоличку цркву, коју ћемо најлакше препознати по лидерици Ангели Меркел. Отуда, политичке намере и дејства Фондације Конрад Аденауер нису ни тајна, а нису ни непрозирни. Сасвим другачије "КАС" делује у БиХ и у Србији, али свакако делује политички. 

Први и непрежаљени агент "КАС" у Србији је био покојни Радован Биговић, бив. српски теолог, протојереј-ставрофор Српске православне цркве, професор и декан Православног богословског факултета у Београду и вршилац дужности старјешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. У "КАС" ову унијатску громаду и великог мајстора заштите немачког интереса још увек не могу да прежале:

In Memoriam

von Jelena Jablanov Maksimović

Prof. dr Radovan Bigović (1956-2012)

Punih deset godina traje saradnja Fondacije Кonrad Adenauer u Beogradu sa profesorom Radovanom Bigovićem i Hrišćanskim kulturnim centrom. Desetine zajedničkih skupova, stotine zajedničkih susreta i razgovora su plod te saradnje. Radovan Bigović, Čovek-most, spojio je mnogo ljudi koji će zauvek ostati zajedno a koje spaja ono čemu ih je naučio – ljubav prema Drugome.

Ето одакле се воле Кевежди и друговачки поп.

А шта нас је учио језуита Биговић?

"Најтрадиционалнији верници за улазак Србије у ЕУ Додао садржај: Пријатељ Божији

Евроинтергације Србије и религија иду руку под руку, сматра чак 62 одсто грађана Србије. Истраживање које су спровели Хришћански културни центар, Фондација Kонрад Аденауер и Центар за европске студије показује да улазак Србије у ЕУ највише подржавају традиционални верници, који сматрају да улазак у ЕУ неће угушити верски и национални идентитет. Ово истраживање разбија дугогодишњу предрасуду да је црква негативно утицала на мишљење грађана о ЕУ.

Декан Богословског факулета Радован Биговић каже да је главна идеја цркве управо да позива на заједништво..."И да ће Црква подржати све оне институције, појединце и групе који желе сарадњу у повезивању људи и народа. Црква не може да утиче на политичку форму тог повезивања, то је на политичким елитама".

 

Повезивање људи и народа, да слатких ли речи! Где су народи, ту су и мирјани. Исто повезивање на начин да се "мања река улије у већу"...."

Биговић је истезао истину до пуцања да би српске православце заробио у синџире еврофанатизма.

Да би разумели шта је последица, не више узрок, враћамо се до Смедерева, где је столовао као парох Зоран Ђуровић "римски", апсолутни унијата, из чијег је круга и друговачки просперитетни поп. Сам Ђуровић сведочи: "Имао сам мантије разних боја, никада белу, мада бих и њу могао обући". Замислите како по Смедереву шета парох у пурпурној, розе или жутој мантији, па из даљине не распознајете да ли видите попа или канаринца?

Неумитна је међутим истина да унијаћење, разправослављивање, води директно у правдање и саучесништво у злочину и геноциду над Србима. Нема границе између унијата/новотара и аутошовиниста, зато што та граница природно и не постоји. Тако Зоран Ђуровић негира да је за злочин у Пребиловцима активно одговорно католичко свештенство. Ово Ђуровићево блајхање католичких крвника, са интерпретацијом да су злочин починиле неке дивље, отргнуте банде, значило би да у НДХ није било системског злочина, геноцида, под католичком идеологијом.

Додаћемо важну ствар из Ђуровићеве римо-католичке каријере: Интензивно се дружи са Петром Јевремовићем, Гаврилом Марковићем, Ненадом Илићем, Владимиром Вукашиновићем и другим виђенијим личностима из београдског интелектуалног и уметничког круга.

Новотари/унијати/ремикс-попови, од воље вам, су фаворизовани државни и међу-државни пројекат у процесу промене свести Срба.

И ту се круг затвара.