БАКА ПРАСЕ - НАРАВОУЧЕНИЈЕ
БАКА ПРАСЕ - НАРАВОУЧЕНИЈЕ
Након првог шока због замало па погибељног "стампеда" деце узраста око 12 г. у новосадском тржном центру "Биг", изазваног појавом извесног "јутјубера" (шта год то значило) Бака Прасета, сви смо се бацили на изучавање феномена. До пре три дана нисмо знали ништа о јутјуберима, сад знамо све. Преломили смо језик око неколико тајанствених речи без којих је разумевање овог поткултурног "имагинаријума" немогуће. За три дана ћемо опет све заборавити јер ће се појавити нови шокантни феномени које ваља изучавати.
Случај Бака Прасета не би можда заузео толико јавне пажње, да није у питању син свештеника Ненада Илића, такође прононсираног фејсбукера. Оно што смо прво сазнали у вези "клипова" Бака Прасета је да су му циљна група деца пред-пубертетског и почетног адолесцентског узраста, те да је вулгаран, приземан, да нападно подилази и подјарује дечије ниске страсти (без наводника) и да је од тога направио уносан бизнис, са све продајом својих брендираних мајици. Но Бака је отишао много даље - као обичну мануфактурну робу у излог је ставио породичне односе уз саслужење о. Ненада, који је добио кодно име "Прабаба Прасе" и према коме се Бака Прасе односи како према каквој девојци са којом је у пролазној вези јер иста више од тога не заслужује.
Додатно уље на ватру је долио сам о. Ненад, покушавајући да заштити сина - што је људски разумљиво - али је заправо само зачемерио и онако мучну ситуацију. Покушао је да одбрани неодбрањиво, те се и сам нашао на удару озбиљних и оправданих критика.
Присталице Бака Прасета и о. Ненада негирају да се јутјубери суштински не разликују од других приземних "забавних" садржаја којима је наше друштво затровано, већ да су, заправо, они вид отпора упростаченој Србији.
Врага! Нема ту никаквог ни отпора ни другости, ни икаквих духовних вредности, већ је једино мерило број прегледа и број пратилаца. Исти су, буквално исти као пинкоиди, само прилагођени млађој популацији која користи своје особите и само њима емотивно-препознатљиве канале комуникације. Унификација у облапорности, нивелација естетских вредности на најмање и најјадније садржаоце је непобитна. Публика и њени идоли се међусобно хране и ждеру, срозавајући се у све срамотнију беду духа.
Још критичарима Бака Прасета етц. спочитавају да су (смо) лицемери. Нико међутим и не тврди да је раније све било чисто и златно а сад џангризаво видимо смртну опасност по нацију у свакој шали. Не, да и раније није било којекаквих безобразлука и неподопштина, не би Вук Караџић могао саставити збирку народних умотворина "Црвен Бан". Да је било Интернета и Инстаграма, свашта би остало у заоставштини шта су деца радила код оваца. И није спорно, увек ће оно ласцивно и приземно привлачити више пажње и радозналости од некаквих сериозних садржаја. Питање је мере, или размере. Раније је преовладавало оно радно, поштено, Богу, Отаџбини и Породици одано. Више није тако.
Ми смо народ-морибунд расточеног мозга.
Показаћемо ово једним поређењем несретних броја прегледа. За јутјубере није неки проблем да достигну 500.000 прегледа, чак ни 1.000.000, и добро од тога зараде. Један клип којим Бака Прасе песмуљком промовише братство-јединство на Балкану забележио је, ако је веровати, 14.500.000 прегледа. На другој страни неки ентузијасти, волонтери, годинама се труде да афирмишу, обзнане народу, неке друге вредности. Њихов "клип" је видело 100 (сто) људи. Њихова порука се одбија од бетонских зидова наше незаинтересованости. Дакле, 1.000.000 : 100:
Случај Бака Прасета не би можда заузео толико јавне пажње, да није у питању син свештеника Ненада Илића, такође прононсираног фејсбукера. Оно што смо прво сазнали у вези "клипова" Бака Прасета је да су му циљна група деца пред-пубертетског и почетног адолесцентског узраста, те да је вулгаран, приземан, да нападно подилази и подјарује дечије ниске страсти (без наводника) и да је од тога направио уносан бизнис, са све продајом својих брендираних мајици. Но Бака је отишао много даље - као обичну мануфактурну робу у излог је ставио породичне односе уз саслужење о. Ненада, који је добио кодно име "Прабаба Прасе" и према коме се Бака Прасе односи како према каквој девојци са којом је у пролазној вези јер иста више од тога не заслужује.
Додатно уље на ватру је долио сам о. Ненад, покушавајући да заштити сина - што је људски разумљиво - али је заправо само зачемерио и онако мучну ситуацију. Покушао је да одбрани неодбрањиво, те се и сам нашао на удару озбиљних и оправданих критика.
Присталице Бака Прасета и о. Ненада негирају да се јутјубери суштински не разликују од других приземних "забавних" садржаја којима је наше друштво затровано, већ да су, заправо, они вид отпора упростаченој Србији.
Врага! Нема ту никаквог ни отпора ни другости, ни икаквих духовних вредности, већ је једино мерило број прегледа и број пратилаца. Исти су, буквално исти као пинкоиди, само прилагођени млађој популацији која користи своје особите и само њима емотивно-препознатљиве канале комуникације. Унификација у облапорности, нивелација естетских вредности на најмање и најјадније садржаоце је непобитна. Публика и њени идоли се међусобно хране и ждеру, срозавајући се у све срамотнију беду духа.
Још критичарима Бака Прасета етц. спочитавају да су (смо) лицемери. Нико међутим и не тврди да је раније све било чисто и златно а сад џангризаво видимо смртну опасност по нацију у свакој шали. Не, да и раније није било којекаквих безобразлука и неподопштина, не би Вук Караџић могао саставити збирку народних умотворина "Црвен Бан". Да је било Интернета и Инстаграма, свашта би остало у заоставштини шта су деца радила код оваца. И није спорно, увек ће оно ласцивно и приземно привлачити више пажње и радозналости од некаквих сериозних садржаја. Питање је мере, или размере. Раније је преовладавало оно радно, поштено, Богу, Отаџбини и Породици одано. Више није тако.
Ми смо народ-морибунд расточеног мозга.
Показаћемо ово једним поређењем несретних броја прегледа. За јутјубере није неки проблем да достигну 500.000 прегледа, чак ни 1.000.000, и добро од тога зараде. Један клип којим Бака Прасе песмуљком промовише братство-јединство на Балкану забележио је, ако је веровати, 14.500.000 прегледа. На другој страни неки ентузијасти, волонтери, годинама се труде да афирмишу, обзнане народу, неке друге вредности. Њихов "клип" је видело 100 (сто) људи. Њихова порука се одбија од бетонских зидова наше незаинтересованости. Дакле, 1.000.000 : 100:
И шта онда да научим своју децу? Да кажем: идите из ове земље, сачувајте достојанство, кад ја већ нисам имао довољно разума, изгледа да не вреди. Сва је прилика да сам их погрешно васпитавао.
Коментари
Постави коментар