СРУШИТИ БЕЛИ ДВОР!

СРУШИТИ БЕЛИ ДВОР!


Заиста, за српски народ би часније решење било да сами срушимо симболе српске државе него да дозволимо даља понижења.

Ширио се по дому српских краљева загорски дрипац или бечко копиле, нико не зна тачно чији је, нити је важно. Битно је да је мрзео Србију, а ми смо га трпели у белом оделу у Белом двору.

Сада, након решења тзв. "Агенције за реституцију", уместо поганог аустрогарског каплара, Белим двором ће се ширити босански гуланфери, копилани аустријске офицерије. Сама одлука о "поштеној реститутцији" је очито смишљена да потпуно понизи српски народ. Не мученог Алексндара II Карађорђевића, не, не, он је ту само додатно, већ да се српски патриотизам потпуно понизи и убије у појам! Да га нестане за свагда!

Можете бити против монархије, већ за републику, не бисте били први на погрешном путу.

Можете да не волите Алексндара II Карађорђевића, мада немате разлога, али имате право.

Није у питању ни очито режимско изругивање власницима "обештећењем" од 500.000 евра на десет наследника на двадесет година. Толико сваки новокомпоновани тајкун може презриво да баци на тло пред власнике и уђе регуларно у српски Двор.

Овде је у питању брутално револуционарним терором рушење српске државне вертикале. Ваља и физички и симболички раскинути континуитет српске државе. До год је ту, међу нама, потомак оних који су створили српску државу, на свом поседу, частан и насмејан, квислиншки режим не може до краја да обави свој посао.

У свему, карактеристичан је мук тзв. "патриотских" сајтова и "патриотских" аналитичара. Баве се те високе интелекуалне млатишуме глупим и неважним стварима. Блебетањем "косе" около српске непријатеље, бусају се, хукћу, речити су нема збора. Али, добро пазе да се не дотакну суштинских питања.

Како, било ко, који себе сматра патриотом, мисли да можемо да сачувамо Космент или Рашку, ако нисмо кадри да у срцу Београда заштитимо најдостојанственије српске инсигније од аустроугарских вашарских битанги? То једноставно не бива, не функционише, не може једно без другога. То је здраворазумски јасно.

Или, у неотесаном гесту попут Драгослава Бокана и других, рокћу против Карађорђевића. Особито, против Александра I Карађорђевића. Такви су удбашка крмад мутиводе. Али, пише се да су "српски националисти", па им се отуда не сме пљунути у лице.


Какав је стварно био Александар I Карађорђевић, цитираћемо једног човека који је одбио да лаже:

...Ево неколико података: У мају 1914. постао је регент, значи први човек државе. Оно што се рецимо не зна, био је командант Прве армије у И Балканском рату. Он је у зору 1912. године ишао као представник свог оца на тајне преговоре са Бугарском и он је један од главних аутора савеза за I Балкански рат. Александар је био човек који се буквално представио сваком свом грађанину, становнику његове земље. Од седам дана седмично, пет дана је путовао по земљи. Александар Kарађорђевић је био обожавана личност у Сплиту, у Љубљани, у Загребу. Између два рата добровољно, драговољно и својевољно све су домаћице у Хрватској, Славонији, Загорју са поносом и љубављу држале слику краљице Марије. Александар Kарађорђевић је човек који је успео уз показивање личне храбрости да одржи морал своје војске, наравно није био у томе сам. Имате један пример, он је у четири дана прејахао Албанију. Обично се путовало око две недеље. Дошло је до одређених здравствених проблема, оперисан је, имао је дренажу тестиса у Љешу, иначе граду у којем је рођен Скендербег. Иде ужасна одлука да мора да се маршира још 200 км кроз мочвару јер бродови не могу да приђу, преплитко је, а сумарени немачки потапају француске бродове. Он доноси одлуку која је била потпуно шокантна за двор, шокантна за све. Долази наиме торпиљерка по договору да га вози у Драч, да пожури да сачека своју војску тамо. Улази у чамац који би требало да га води до торпиљерке и капетан, Италијан, каже да га вози у Бриндизи на лечење. Он одбија, иначе једва хода после те операције, напушта чамац и сутрадан креће кроз мочвару са својим двором, са војском. Прво иду колима са два коња, па заглави у неком блату, кола се распадну, онда га носе на носилима, гардисти његови. На крају га Драшкић, деда иначе нашег редитеља Драшкића, носи на леђима кроз мочвару, потом 16. фебруара, са албанске обале, иде задњи брод са задњим војницима који иду на Kрф, на том броду је он. То је човек који је био апсолутна звезда, који одлази 1916. године у марту месецу у Париз (да моли за новац за оружје, да моли за новац за храну, да моли за новац за униформе, да покуша да спречи покушај француске стране да његову војску подели у три армије, и успева да сачува језгро војске, то је неких 120 хиљада људи). У Паризу га на улицама препознају и вичу:„Браво принче!“ За њим иду стотине људи. Тај човек долази 1918. године у Београд без чина који му је нуђен годинама. Одбијао је да буде генерал, он је у чину пуковника завршио комплетан рат. Долази, улази овде са правца Врачара на коњу, сав мршав, спечен, у шињелу који виси на њему. Притрчавају жене, љубе га и говоре:„Јадно дете, како је страдао“.

И сад, истерајте Александра, унука Александровог из Белог двора, да у њега уђе Александар Вучић, човек без части, унук аустроугарског кафанског шверцера, а да се и даље Србима зовете.

Не, боље сами мацолама да сушимо здање које је оличавало нашу државу. Сачуваћемо бар последњи траг части.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА