БАЛКАН ПО МЕРИ ЕНВЕРА ХОЏЕ

БАЛКАН ПО МЕРИ ЕНВЕРА ХОЏЕ

Шиптарском полицијском "инвазијом" на "Газиводе" и лаганом Тачијевом регатом језером, шиптарски лидери су још једном демонстрирали силу, подржани од тзв. "међународног фактора", односно од оног силеџијског њеног дела који се представља као сами врх савремене цивилизације. Највећи живи конц-логор на свету ради. Ако, иритирани још једним национални понижењем од стране недвосмислених нациста, почнете истраживати тему сурфујући Интернетом, десиће се да наиђете на неки старији чланак као овај чији ћемо почетак цитирати и помислили би да је у питању неки памфлет овдашњих НВО финансираних са Запада.

"...Јавност у Србији, као и на Косову, ових дана у својим средствима информисања може да види, може се рећи, читаву хистерију око, и у вези преговора Београда и Приштине, тачније, између Србије и Косова . При томе се не преза ни од чега. На делу су ниподаштвања, национализам, шовинизам, багателисање једних од стране других, тврђење да ‘’она друга страна’’ нема, уствари, никакво право на ту територију. Тензију додатно диже и пријем Косова у UNESCO, који Београд не подржава. У ‘’игри’’ су чак и културни догађаји, попут утакмице репрезентација Албаније и Србије, која је такође послужила за препуцавање и ‘’размену мржње‘’. Да ли два Балканска народа могу наставити свој живот даље, тако што ће скретати пажњу јавности на шовинизам и међунационалну мржњу? Историја је нажалост показала да таква политика, скретање пажње људи са лошег живота, на национализам често, нажалост, даје своје ‘’резултате ‘’. А управо се то догађа..."

Да није баш све под савремени људскоправашки конац, мада врло сличи, приметићете наставком читања:

"Уместо да својим народима положе рачуне о свом катастрофалном раду, покреће се тема односа два народа, ране из прошлости. Интересантна је подударност ставова фашизоидно-шовинистичких кругова на обе стране. Штавише, у све то се умешала и Православна црква, тврдећи да је она ‘’чувар историје и традиције‘’, што додатно доприноси већ постојећим поделама. Познато је каква схватања и ставове има Српска Православна црква и њен врх о Косову и Албанцима. Да ли је таква институција, која треба да буде одвојена од државе, компетентна да даје свој суд, и да чак одлучује? Албански народ на Косову заслужује, по својој бројности, културним карактеристикама, језику, право да сам одлучује о својој судбини. Он има право да себе назива народом."
И ту ћете схватити да сте забасали у неко археолошко налазиште, парк из доба Бољшевика. Чувари ватре промисли Лењина, Стаљина и Енвера Хоџе су стационирани у имагинаријуму који се зове "Комунистичка интернационала - Стаљинистичо-Хоџаистичка". У најрудиментарнијем облику они чувају идеологију комуниста за решавање националног питања на Балкану:

Право народа на самоопредељење, установљено Октобарском револуцијом, а прихваћено у документима Уједињених нација након Другог св.рата, даје право нацијама и народима право на самоопредељење. Лењин је о томе писао:

‘’Негација права народа на самоопредељење или на отцепљење, неизбежно означава у пракси подршку привилегија владајуће нације‘’… ‘’ одустајање од заштите права на самоопредељење равно је најгорем опортунизму‘’… ‘’оптуживати присталице слободе самоопредељења , тј слободе самоодређења .. је таква глупост и лицемерје, као оптуживати присталице развода за рушење породичних веза… ‘’ (В.И.Лењин, ‘’О праву нације на самоопредељење‘’).
Питање Косова је остало нерешено након Другог светског рата, тј, због идеолошког сукоба Албаније и Југославије, није дошло на дневни ред решавање тог питања, па је прихваћен ''статус qуо ‘’, тј останак Косова у саставу Југославије. Уставом СФРЈ из 1974. године Косову је признат висок степен аутономије, који је Београд, практично, декретом одузео. Треба рећи да се у савременом свету, тешко налази пример одузимања или смањивања права некој нацији или народу. У Југославији су народи добили статус конститутивног елемента, који су бројчано били готово исти, чак и мањи у односу на Албанце.
Питање Косова се може решити само на основу марксистичко-лењинистичког учења, а народ Косова треба сам да одлучи са ким ће и како живети. Радничке класе свих земаља некадашње Југославије су у истом положају, они се морају ослободити како буржоазије и политичких мафија, тако и утицаја суперсила, које воде рачуна искључиво о својим интересима. Српски и албански народ мора сам, на другачијим принципима одредити своју будућност, која подразумева међусобно уважавање, помирење и сарадњу, свесни тога да тај процес неће бити ни лак ни једноставан, због свега што се догађало у прошлости.
Када је у питању Босна и Херцеговина, принципијелни хоџаисти нагло мењају курс:
 

ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ БИХ!
Ситуација у Босни и Херцеговини данас,подсећа на период уочи рата у тој земљи, када су, почетком деведесетих, националисти свих боја почели да дижу главе. Босна и Херцеговина мора остати јединствена земља, држава три њена народа, Бошњака, Срба и Хрвата. Та три народа, који су кроз историју делили добро и зло на том простору, херојски се борили у заједничком рату против фашизма, морају знати да само јединствена,социјалистичка Босна, у којој ће сви народи бити равноправни, је једини пут за трајан мир и братство свих њених народа. Против смо свих покушаја разбијања БИХ, тзв ''референдума'' о отцепљењу, мењању граница, итд. БиХ треба да буде суверена, јединствена земља, а не полигон за сукобљавање велесила, сврставања у блокове, приморавање народа да се опредељује да ли су за НАТО или Русију. Клерикализам, који увек води ка клерофашизму, представљао је како у прошлости, тако и данас, узрок сукоба међу народима, зато изједначавање било ког ‘’ентитетског’’ датума са верским, представља директну опасност по народе БиХ. Босна и Херцеговина, као географски и политички појам постоји стотинама година, а њена државност је потврђена 1943, одлукама ЗАВНОБИХ. Радници, сељаци, радни људи Босне су данас у истом положају, у ком код крају те земље живели. Да би скретали пажњу народа са свакодневних проблема и прикрили сопствену неспособност и криминал, представници владајућих клика распирују националну и верску мржњу међу народима.
Цитирано је непогрешива суштина за коју су се борили комунисти у Југославији како пре 100 година, тако и данас. Не треба да чуди што су комунисти срчано подржавали усташе у Краљевини Југославији, а данас, последично, изображени у "еуропске /читај: нацистичке/ људскоправаше" или у атавистичком обличју енверхоџиста, подржавају терористички УЧК, који се прославио трговином људским органима. Енвер Хоџина Албанија је оличење менталне заосталости, неслободе, беде и дивљачко-племенске суровости. Коме такав дегенерисани пакао од државе треба? Међутим, управо се Енвер Хоџин пројекат Велике Албаније остварује, зато што се уклопио у рачунице НАТО, као што се средином ХХ века уклапао у нацистичке пројекте, почетком ХХ века уклопио се у планове Аустроугарске, а пре тога  је служио турским интересима.
 

Да ли је јасно онда зашто се краљ Александар одлучно обрачунавао са том гамади, и зашто су Димитрије Љотић и "Збор" гонили комунисте као бесне псе?

Данас су бесни пси распуштени од Београда до Тиране, а камење везано. По нама капају бале Енвер Хоџе.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА