Пређи на главни садржај

ВУЧИЋЕВИ БАУШТЕЛЦИ 


На сајту СКК ономад се појавила писанија г. Горана Гаврића „Боље Вучић него другосрбијанци и интернет патриоте“ . У импозантних 20.200 карактера, све обогаћено великим трудом редакције, те је у текст убачено 15 (петнаест) фотографија, не би ли се позадинско остварење г. Гаврића лакше појело, аутор буквално није ништа ни рекао ни доказао, већ је све могао почети и завршити насловом, па да се не мучи ни он писањем осталих 20.100 карактера а ми, читаоци, још веће муке читања ортодоксног лупетања без главе и репа. Г. Гаврић је трабуњао, трабуњао и трабуњао.

Да би се разумело о чему је овде реч, зачас ћемо се осврнути на једнако бауштелан чланак г. Гаврића „Фенси ђеносајд“ (* Ако сам лудо гајио наду да је могућа макар нека сарадња са „Вучићевим 'Србима'“, из рачунице да диктатори и велеиздајници попут Вучића брзо пропадају, па ће се „заведени Срби“ дозвати образу, сада је та луда нада угашена, те више нећу сарађивати са „Видовданом“, а напосе Željkom Injcem). Елем, између осталог велемишљења г. Гаврић нас кара:

Свака љубитељка Егзита из Ужица, сваки допола излијечени наркоман из Зрењанина, свака млада активисткиња за ова или она права, сваки полуидиот који није у стању да разликује Босну и брескву, сви су спремни да се часном мајком закуну да је у сребреници био ђеносајд а да није не био ђеносајд.“

Ма да, све је тако, само си заборавио да су 2/3 набројатих твоји босенчероси, уз подршку зеленашкиње Сташе Зајовић и племена јој што се „копају на исто мјесто“. Све скупа, јебл'о вас весло.

Но, г. Горан Гаврић зна још више од Србије, не само да у њојзи расте шљива:

„А балавурдија широм Србије која о Босни зна ћевапе на Башчаршији и која напуни Београдску арену кад јој дође „Дубиоза колектив“, Група чији је лого човјечуљак са беретком и грбом муслиманске војске, крене да понавља мантре зелених фанатика из магловите котлине подно Требевића.“

Не можемо ми знати колико је у тој балавурдији дјеце личких, кордунашких, босанских, дезертера који преплавише в Србију, али у мом селу и опћини знамо и ја и несретни Injac који су и чији су. У Сиригу најав'ло да гостује у некој биритији Осман Хаџић. Исти за време рата сарађив'о са Дином Мерлином. Ја рече неким људима... „Па немојте то, убиће несретника...“ Јес'. Веле мени, не бој се, не разумеш ти ништа... како да вас разумем, кад сам Србијанац?

Кад је то навече нагрн'ло са свију страна... жене у синтетичким бљештавим мајцами из „Бебе“ подручило мужеве у пругастим одијелима рибља кост и кошуљами и са краватами. Све то неки борци па доб'ло мјесто у Нафтагасу. Или барем Опћини. Доста смо ми гин
'ли, сад ви мало трп'те. Ја мислио убиће несретног Османа Хаџића, кад оно оргало до зоре!

ПУ!

И сад ће г. Gavrić и Injac да туле о аустроугарском Вучићевом „српству“. Уз њих екипа бауштелаца нижег ранга. Можете босанчероском несвету који је хрлио на кафански концерт Османа Хаџића, мени не.

И, шта је онда нејасно што је другосрбијанска „Премијерка“ Брнабићка, са свим референцама које носи? Потомак Аустроугара, полуретардирана лезбача? Како си Гаврићу против „другосрбијанаца“ - па зато подржаваш Вучића – ако му је Брнабићка, тако несретна, „Председиник Владе“? Шта ти, јадни босански бауштелац објашњаваш? Да је боље да ти председник Владе буде усташа, него Србин? Али, ни то. Него неко ко је за затвор, да буде први лик Србије? А Вулин министар одбране? Па... ете вам га, нека тако способан брани Републику Српску.
 
Ако си пак против Вучића, онда си „рушилац“ и „страни плаћеник“. Ако нешто кажеш против истога, следи ти етикета „интернет патриоте“. Ако кажеш да је Коштуница помогао Републику Српску више него било ко други, онда си „досманлија“. Истовремено, сви знамо да се овакав пара-титоистички режим не може сменити никакви гласањем, као што ни Тита није могла срушити „ћорава кутија“.

Цитираћемо г. Гаврића:

„Немају ни толико мозга ни поштовања да провјере шта о свему томе мисле Срби из Републике Српске, њихов народ. Довољно је оно што им кажу амбасадори господари београдских „НВО“.“

Знамо све. Обавијестили су нас ваши дезертери.

У осталом, Вучић и Шешељ су Босанци.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА(2)
ЗОРАН ЂИНЋИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА„Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

И поред похвала кој…
45 ГОДИНА БЛОКА 45- ОД УТОПИЈЕ ДО ДИСТОПИЈЕ

Насеље Сунца

"Насељем Сунца" назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. - Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. - усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. - уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. - почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада …