ЈОШ ЈЕДНОМ ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ
ЈОШ ЈЕДОМ ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ
 |
| Миљевина Фото: Јадовно |
Миљевина
Миљевина у врх Дрине
носи старо Српско име
Миљевино јамо пуста
колика ти беху уста
Пунише те Павелићи
Наставише Брозовићи
Напунише комунисти
Душмани нам увек исти
Што прогута ти нејачи
Миљевино сад заплачи
Што прогута Србадије
Проклет да је Миљевино
Ком’ нејачи није жао
Миљевина јама пуста
не знају се њена уста
Напунише њу камена
изнад јаме пустог стења…
(Милорад Хаџи Лазић)
Знам да не вреди понављати говечету, али ипак, ради мирне савести наше, ево јопе'. Елем, поред свих срамота које нам нанеше Он и његова многомилијунска Дана, сад се Вук Видаков залаже и за "југославенски језик".
Нека, хвала, Србима ће бити добар и српски језик, а ти се Вуче Видаков от Миљевина, држи енглеског, те не мешај
грен мадр енд фрогс.
.......
Ђорђе Ивковић међу првима
упутио отворено писмо Вуку Драшковићу које је објављено у “Дневном телеграфу “
31. августа 1996. годинe:
ПРАШИНА САМОДРЕЖЕ
Славица Јовановић | Славица Јовановић | 04.04.2015.
 |
| Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу које је објављено у “Дневном телеграфу “ 31. августа 1996.године |
Ја сам ово писмо написао три године након што сам напустио СПО...
ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ
ПРАШИНА САМОДРЕЖЕ
На Видовдан 1990. године у порти цркве Самодреже на твој захтев пољубили смо земљу. То је била заклетва Србији. Од тада смо много пута били заједно... Био сам и у малој групи људи који су даноноћно на Тргу Слободе захтевали твоје ослобађање, док си премлаћен лежао у затвору. Нисмо хтели да се покоримо зулуму, а Ти си био оличење непокора.
Од тог времена, међутим, радиш наопако.
Одрекао си се својих ратника, и мртвих и живих. Ниједан Србин ти није добар. Ни Патријарх. Ваљају ти само сецикесе из Нове демократије - преко нас, нашим гласовима, изручио си власт титоистима. Ушао си у "тајну" коалицију са СПС и није те брига што због тога већини твојих старих присталица "уши горе" од стида.
Прошле године на Равној Гори, пред 50.000 људи, заклео си се да ћеш, ако усташе нападну, први кренути да браниш народ. Рече и порече. Сад знамо обојица да никуда нећеш полазити, ни први ни последњи. "Говедо се веже за улар, човек за реч", каже народ. Труо је коноп твоја реч.
Али, није теби то важно. Слађе је, узбудљивије, потајно се договарати око амбасадорских и министарских позиција са онима који имају моћ. То изазива слатку језу у стомаку, забораве се лако батине и народна мука.
Председник СПО је последњи човек на свету који себи сме да дозволи такво лицемерје.
Што се мене тиче, дража ми је прашина што сам је кусао у Самодрежи, од глиба у коме се башкарите Ти и мала група смутљиваца и шпијуна којима си се окружио.
На крају, ако нећеш да радиш како ваља, кумим те Богом, макар запертлај зепу, не срамоти нас више.
Ђорђе Ивковић
Објављено у "Дневном телеграфу" у суботу, 31. августа 1996.
Коментари
Постави коментар