БОБАН, РОБ БЛАГОГА

БОБАН, РОБ БЛАГОГА

Дуизбург, џамија             Фото: Welt

 

‘О, Аллах, подари побједу, част и моћ нашој браћи у

Јемену, Сирији, Ираку и по цијелом свијету.

Нека побиједе подмукле жидове и хришћане 

злонамјерне и непоуздане лицемјере’. 

Имам најсветије џамије за муслимане у Меки,

Абдул Рахман Ал-Судаис

Нема збора, некад се знало реда. Поготово док се рахметли Хитлер питао. Сад је у Европи други настао судија. Не зна се ко кога обљубљује, ни са које стране. Не зна се ни ко кога убија, ни са које стране; и то убијање је изгубило сваки цивилизацијски ниво.

Исламски фанатик се камионом залетео у масу на Божићном вашару у Берлину и покосио много људи. Епилог је дванаест мртвих и четрдесетосам повређених. Права касапница.

Застрашујуће је што је овај масакр само један у бесконачном низу бестијалних злочина у организацији фанатизованих мухамеданаца и што се простор њиховог убилачког деловања несметано шири, попут некаквог новог генерисаног вируса куге за који тајни лек алхемичари наше цивилизације још држе у ћупу. Само је питање када ће се обрушити и на нас, мале, најслабије и најнеотпорније, мада ништа нисмо криви.

Овај пут, брза полицијска истрага је дошла до ћелије организатора која је оперисала на линији Дуисбург-Дортмунд-Хилдесхајм. Изненађење је било што је вероватно главни координатор акције етнички Србин Бобан Симеоновић. Прво што се помисли је да је новац био главни Бобанов покретач. Међутим, није. Наше Србче које потиче, и нема разлога за неверицу, из добре породице, и био добро дете, миран и повучен, је затровано исламским фундаментализмом до разине јаничара „кога се сви боје“ и који је унутар организације уживао репутацију фанатичног радикала чак и по стандардима ИСИС-а. Како муслимани разумеју „благост“ сликовит је пример добровољни јаничарски потурица Бобан, који се прекрстио у Абдурахмана олити „роба Благога“. Благо гажење људи под точковима камиона, ето те благости. Колико је његова мрежа озбиљно схватала своју мобилизаторску улогу, показује и заједнички курикулум за младе који су креирали како би их наговарали да се придруже ИСИС-у. За своје поклонике су снимали видео снимке у којима Абу Валаа (нап: једини у хијерархији изнад Бобана) проповеда, при чему му се не види лице, због чега је и добио надимак "проповедник без лица". Бобанова/Абдурахманова улога је била и индоктринација, односно едукација новоизабраних екстремиста како да говоре, које термине да користе, како да мисле и живе у складу са радикалним исламским нормама. Као и неке друге џихадистичке мреже у Еуропи, средства за путовања у Сирију су добијали пљачком и подизањем лажних кредита. Бобан је био и гуру и кондициони тренер актуелном касапину Анису Амрију, и другима.

Бобанов отац „не може да верује“ и вели да му није дозвољено да прича, али тврди „да није баш све тако како новине пишу“. А да како је? И мештани Бобановог Шарбановца су у чуду. Да се пре неколико година појавила у селу „мистична утвара“, у то су сви лако поверовали. Кад се у селу појавио ИСИС-овац главом, брадом и са забуљеном женом, нико није веровао у оно што очима гледа.

Уистину, реда више нема, а „реда мора бити!“ за вакта је учио поменути рахметли Адолф Хитлер, лахка му аргентинска земља. У српским земљама под дуготрајним окупацијама знало се – ко је био ближи Источној капији, потурчаван је; ко ближи Пешти, мађаризован је; ко ближе Латинима, хрваћен је или црногорчен; ко ближе Бечу, немчарен је, макар му ципела бечка била и тесна и кратка. Али, да Србин буде потурчен и појаничарен усред Немачке, нити је до сада бивало, нити разум прима. Најлакше је из места рећи да су Срби дегени по „дифолту“, те да с тога нема места чуђењу и да закључамо радњу. Међутим, уз раме нашег несретног Бобана стојаху верни друзи "преображеници" Кристијан Емде и Силво Коблиц из Есена, док је немачки џихадиста Лемке био на челу немачких чланова ИСИС-ове сигурносне службе "Амнијат". Од куге нема рођењем заштићених.

На први поглед, куга се вратила кући, будући да су Немци са перфектном тачношћу током ратова „деведесетих“ штитили свом снагом интересе оних који даваху синове за муслиманске ЅЅ вафен дивизије - „Ханџар“ и „Кама“, и који им и у WW1 беху бескрајно одани. У срцу Немачке, ти исти потурчени српски изроди сад разарају наизглед неразориви немачки фундамент. Абид Подбичанин, Мирза Ганић, Елдар Кундаковић само су неки од познатих терориста из Рашке области који су на фалсификованим пасошима користили име “Бобан”. Њихови стари беху муџахедин-нацисти, врло верни рахметли Хитлеру, под командом Аћиф Бљута Хаџиахметовић – ефендије. Веле извори из добро информисаних кругова, Бобан је чест надимак, па је зато Бобан лажни идентитет који су користили и Албанци са Косова, а користе га и муџахедини из Санџака. Први и најпознатији Бобан је Лавдри Мухадџери, познати кољач Исламске државе који се појављује на видео урадцима Хајат продукције. Лажу, Бобан је најбољи роб Благога.

Свако зло почиње на изглед безазлено. Можемо ово показати на примеру Дуизбурга:

Настанак џемата Дуисбург:  У овоме дијелу града Дуисбурга живио је велики број муслимана који се познавао већ годинама и који је осјетио потребу формирања џемата и изнајмљивања просторија за џамију. Овај џемат је у почетку био пункт џемата Ессен и тада је бројао 23 члана.

Идеја о формирању џемата појавила се крајем 1986.године да би 23. фебруара 1987. године био потписан уговор за просторије у улици Фриедрицх-Енгелс бр.27, а потписао га је Рамић Хасиб који је заједно са Хабибовић Сафетом и Брчаниновић Омером био инцијатор формирања овога џемата. Само двадесет година касније у Дуизбургу је изграђена највећа џамија у Немачкој. За разлику од других њемачких градова попут Берлина и Келна, гдје је отпор градњи џамија био врло велик, Дуисбург је на своју изузетно поносан – бар се тако званично тврди. Њезина је изградња стајала 7,5 милијуна еура. У њој има мјеста за 1.200 вјерника, а предвиђен је и простор за сусрете с припадницима других култура. Изграђена је у османском стилу, минарет је висок 34 метра, а кров се састоји од пет испреплетених купола.

И, ту већ почиње да цвета нова генерација: Есма Грухоњић из Дуисбурга је припадница “студентске елите у Њемачкој”. Не, није атомски физичар, већ једна од 600 полазника исламске теологије у Münsteru (љуби је амиџа Сабахудин). Есма се жали на општи пораст дискриминације у Немачкој према муслиманима, али широкогрудо додаје...“Ја сам, кажем, из Дуисбурга, у којем је, можда, чак више Турака него Шваба и ту се не примијети овај тренд. Ми смо научили заједно да живимо и нико никога не посматра кроз одјећу, вјеру и остало...“... Па наставља: „Али, на све треба гледати с више страна. Ево, и сама могућност да се може студирати исламска теологија је велики знак, добар знак! Јер, то је државни универзитет, што значи да држава подржава да се учи о исламу, да се шири истина о њему, да се покаже онај прави ислам, толерантан, мирољубив, окренут увијек према другоме и другачијем. А то је огроман корак ка бољем разумијевању у цијелој Њемачкој.“

Да одмах пресечемо – Есма пресно лаже. Стање у Дуисбургу „где можда има више Турака него Шваба“, ни изблиза није тако идилично како га представља. Да је демантујемо, довољно је пар новинских наслова...

„Браћа с Косова ухићена због планирања а немачка држава хоће, напада на трговачки центар у Оберхаусену. Осумњичена браћа, 28-годишњи и 31-годишњи житељи оближњег града Дуисбурга ухићени су у петак у раним јутарњим сатима и тренутно су на испитивању...“ Или...“Дуисбург: Вичући ‘Алаху Акбар’ муслимански имигрант упао у цркву гдје се одржавало вјенчање...“

Потписник ових редова је прошао улицом поред поменуте џамије и мој „водич“ ми је описао да је то крај којим у опште није препоручљиво да се Немци шетају, поготово не Немице и нарочито не ноћу. И сам се једном приликом са друштвом једва извукао из врло претеће ситуације.

Дакле, ништа од Есмине Бајке из хиљаду једне ноћи.

Могуће је разумети да Немачка отварањем својих, државних, медреса покушава да „убразди“ надолазећи исламски цунами у своју колотечину, да преко студената који су обучени у државним установама (наравно уз помоћ моћног БНД), стави под контролу муџахире, уз добру наду да ће до краја дана већа риба прогутати мању. Прилично проблематично. Но, још проблематичније је што та немачка држава присиљава своју децу да се „упознају“ са исламом и уче их да клањају. Родитељи који деци не дозволе овај вид едукације, биће новчано кажњени.

Уз то, мали Немци не иду у православне цркве и не уче да је Немачка три пута у ХХ веку срамно нападала Србију. На против, пишу за Србе уџбенике у којима пише да су Срби мучили муслимане, и све друге около што су носили барјаке ЅЅ вафен дивизија.

Ханума Маја Гојковић,Speaker of Parliament оф Сербија

Наравно, једносмерна мултикултуралност не постоји, па би – ако се узме да је само превазилажење културних разлика у питању – оваква директива имала смисла само ако би у муслиманским земљама постојала идентична пракса да се мали муслимани уче туђим обичајима и законима у својим земљама. Ђавола, наша Маја Гојковић, Speaker of Parliament, прописно се забулила кад је ишла на кахву код наших арапских пријатеља, којима поклонисмо пола Београда, Саве и Дунава.

Обрнуто, Арапима не пада напамет да се одећом прилагоде земљи у коју долазе. Замислите Вучићевог најбољег друга из УАЕ, да је у знак поштовања земље-домаћина обукао брич-панталоне, опанке, антерију и са шајкачом?

Међутим, немачка држава, односно њено независно судство иде још даље.

Суд Бамберга (Баварска), разматрао је случај незаконитог (према немачким законским прописима) брака полузрелог арапског мушкараца са 15-годишњом девојчицом, избеглицом из Сирије. Након много мозгања над ситуацијом, суд је утврдио да су „младенци ушли у брачни савез уз пуно поштовање сиријских закона, након обављеног сунитског обреда, дакле, брак треба сматрати легалним“. На баварској земљи отворено су занемарени баварски закони у корист закона земље из које су избеглице побегле.

Само у Баварској за пола 2015. године забележено је 550 бракова, у којима је једна од страна непунолетна (реч је – искључиво о породичним везама, насталим између миграната). У 161 случају, невеста још увек није била напунила ни 16 година.

У регији Северна Рајна-Вестфалија – 188 бракова са 117 испод 16 година. Нема података из других 13 административних региона, али није тешко претпоставити на основу пропорције: само у Немачкој званично регистрованих бракова између ових новопридошлих муслимана закључено је 3000 до 3500 за шест месеци.

Статистика о полигамији, која је, према муслиманским законима, ствар нормална и природна, за сада није доступна штампи. Али, то не значи да полигамија не постоји у Немачка и да не напредује. Британски бизнисмен индијског порекла „таман на време“ покренуо сајт Secondwife.com, чиме је процес проналажења „додатних жена“ значајно олакшан. Нема везе што је идеја наводно британска – интернет нема границе.

Иста та држава, Немачка, која на сопственој територији гази своје законе зарад плезира муслиманима, са невиђеном бруталношћу Србији намеће „начин живота“ који је у дубокој супротности са српским етичким нормама, рецимо када су педери у питању, истовремено у опште не покушава да исте педерске „вредноте“ наметне било којој муслиманској земљи или муслиманима у својој средини.

Дакле, у питању је чиста политика, чак и преко дечије грбаче. Каква је то политика, неразмрсиво је питање.

А све је почело тако „безазлено“, од немачке гадљивости на физичке и прљаве послове за које су добри за „ауслендерске“ парије, не за „вишу расу“. „Физикалац“ на бетонској мјешалици, кућна помоћница олити бединерка, медицинска сестра која пере непокретне болеснике и слично. Али, колатерално, сваки Босанац или Турчин на мјешалици, свака Курдистанка као кућна помоћница (на особитој цени код Немаца због вредноће и педантности), као „колатералу“ доведу троје деце и још троје направе у Немачкој.

У случају Дуисбурга, све је почело од 23 „бауштелца“ (baustellen = герађевина). Пазите, 23 босанска полуписмена бауштелца vs. читав државни, идеолошки и цивилизацијски систем једне изузетно моћне државе. И гле сад! Есма из Дуисбурга „припадник немачке интелектуалне елите“, где су данас муслимани можда већина, по матрици класичне „такије“ (право муслимана на сваку лаж, ако је на корист вере) има пуно разумевање за немачку државу и подржава је у напорима да се уздигне и успостави мултикултуралност. Тероризам и верско силеџијство су, Боже мој, бенигне нус-појаве уз злонамерна тумачења. Ако се са те стране гледа, немачка политика је ћорава работа.

Немачка деца клањају - Извор "Србија данас"

Према статистици, у Немачкој на свака два сата једна особа пређе у ислам. Са оваквим трендом, Немачка ће до 2050. године постати исламска држава.

Управо то се десило Бобану. Рођен у Дортмунду. Док су тата и мама рмбали од јутра до сутра зарад шаке несретних марака или евра, он се дружио са вршњацима-муслиманима, негде на крају града. Отргнут од српске етичке парадигме, био је у адолесценцији лак плен муџахединских ловаца на душе. Тако су се стихови новокомпонованог српског гастарбајтерског песмуљка „и све што сам стек'о, потрошиће неко“, извитоперило у срамну хорор верзију, где се стечено троши на експлозив и муницију за убијање хришћана. У шта је жуљеве и крваво-знојаве кошуље утрошио несретни Србин, који сад смушено покушава да брани сина? Направио кућу? И шта ће му та кућа сада? Боље да се обесио, него што је први пут купио карту за Немачку.

Ако се пример једног града дигне на меру опште статистике, имаћемо формалну потврду да су људи на Западу сасвим побудалили.

Француској је број муслимана од 1970-их до данас порастао за 770%. Данас у овој земљи има око 5.000.000 муслимана. До овакве ситуације је дошло због великог броја миграната из бивших француских колонија.

Исти проблем постоји и у Великој Британији. Број муслимана у овој земљи се од 1970. године до данас повећао за 1200% и они сада чине заједницу која броји око 3.000.000 муслимана. Овај број непрекидно расте због миграната из Пакистана и Бангладеша који пристижу, али и због тога што Британци све више прелазе у ислам.

Од 1970. године, број муслимана у Немачкој је порастао за 450%, односно, у Немачкој данас има више од 4.000.000 муслимана. Недавно, било је периода када је немачку границу прелазило 19.000 избеглица дневно! Сваки дан једна дивизија. Избеглице, као што је толико пута објавила штампа различитих земаља, изразито су младе: мушкарци у напону снаге (до 30 година) и жене – још увек деца, испод 18 година. За муслимане само природан фертилни период. Знајући колико високом плодношћу располажу присталице ислама, није тешко замислити, колико брзо ће расти муслиманска компонента немачког становништва. А ако се томе дода тзв. свесно избегавање мајчинства рођених Немица, које рађају све касније и све ређе, постоји осећај да је крајње време да фрау Меркел не само алармира на узбуну, позивајући да се обрати пажња на ризик од апсорпције Немаца од стране Арапа, већ и да гради на граници утврђења типа Великог кинеског зида, како би се ублажио имиграциони цунами са Блиског истока. Немачка фрустрација је дакле у току, а нико озбиљан ту фрустрацију не би смео да релативизује.

Јасно је да је исламизација Европе постојећи проблем, а не будући, потенцијални ризик. Наши затуцани (у главном крипто-комунистички политички „аналитичари“) проблем региструју само из свог идеолошког брлога: “становништво европских земаља је све више забринуто за свој културни и историјски идентитет, који је скоро потпуно уништен захваљујући либералном глобализму.“ Такви наши „аналитичари“, не знају да прочитају ни јасне статистичке податке. Ево: недавно социјално истраживање, спроведено од стране Вестфаског универзитета, показало је да 47% немачких држављана турског порекла (најмногобројнија муслиманска дијаспора у Немачкој) живи у складу са законима ислама. При чему, ако се посматра по генерацијама, онда тај проценат код свеже придошлих расте на 57, а код имиграната у другој генерацији је 36%. Чак 90% муслимана који живе у Немачкој, кажу да им се свиђа живот у тој земљи, а 54% њих верује да никада неће постати део друштва немачке државе.

Суви подаци указују да ће се из генерације у генерацију рефјуџеси утапати у немачку културу са генерацијским полураспадом донетог верског кода. И да је свима добро у Немачкој. У пракси, прорачун каже да ће рецимо већина бити лојални и корисни чланови друштва, један значајан део – чему нас учи и муслиманска приврженост Немцима у WW1 и WW2 на Балкану, као и сличне добре савезничке ратне везе Немаца и Турака - бити захвално топовско месо. Но, постоји и један део од неколико промила муслимана који би да убијају по кратком поступку. То је на нивоу десетина милиона усељених муслимана, више хиљада терориста и маса "симпатизера". Изгледа да Западни стратези цене да њихови народи могу да истрпе тај терор зарад стратешког циља - Сибира?

Друга школа политичке памети, она муслиманско-фундаменталистичака, рачуна да ће преплавити Европу и потчинити је у славу Аллаха. Није без јасног резона. Ако је један град преумило 23 бауштелаца, шта је дакле Европа за милионе? Зато постоји осећање да ће немачко друштво врло брзо постати део (и не основни) много веће муслиманске државе.Отуда, као против-тежа, убрзано нарастају ултра-националистички покрети у Европи. Такви покрети имају и друго име. Свакако, ништа повољно по нас.

Не, муслимани не могу да покоре Европу. Али могу да јој крв на нос натерају. А Сибир је ипак далеко?! За сада - крвава пат-позиција.

Тешко је прозрети последњи исход...

Код нас, у Војводини, Есмин амиџа Сабахудин Динко Грухоњић и његов јаран, женсколики Недим Сејдиновић, раде на цепању Србије. Они, који бомбастично објављују ако неко спрејом на свињцу нацрта „четири С“, никад нису бринули због муслиманског терора, а страдање Срба им служи за спрдњу. Ни сада, од „дописника Слободне Европе“ речи нема о Берлинском масакру. Да је чудом исто урадио обрнути преображеник из муслимана у православца, то би им главна тема била. Булазне о „српском фашизму“, а муслимански фашизам не виде.

Шта је копча? Као и обично – новац и такија. И Есма и Сабахудин хране се халапљиво из истих валова.

Глобални исход нисам кадар да предвидим. Али, када је Србија у питању, како год, ја само црне змије видим.