ЛИЛИ БУРСАЋ
ЛИЛИ БУРСАЋ
Друже Тито, ти се нас не стиди, ми смо твоји нервни инвалиди.
Кувар Марко Орељ је избио у жижу јавности јер је спречио певање старе песме "Лили Марлен", држећи да је у питању нацистичка провокација немачких туриста. И, да не буде трунке забуне, заиста је био у праву. Не знате ви како се Немцима цакле очи кад са пева та песма. Заиста је била у питању немачка нацистичка провокација 1/1.
На почетку, "Лили Марлен" беше јебозовна борделска мамка, па је управо с тога била прихваћена у свих зараћених армија, све регрута и кадроваца.
Ханс Лајп је првобитно песму назвао "Девојка под фењером", међутим, званично је објављена под називом "Песма младог војника на стражи". Њен најкраћи и најпознатији назив је такође сковао Лајп, комбинујући име своје девојке - Лили, са именом пријатељице - Марлен. Композитор Шулце је одабрао Лале Андерсен, до тада непознату кабаре певачицу, да својим гласом оживи Лајпове стихове. Неколико недеља пред почетак Другог светског рата, песма је снимљена и убрзо је издата плоча. У том тренутку Лили Марлен није доживела неки нарочит успех, нити се по нечему истицала у мору сличних песама. Издата је у симболичних 700 примерака. Као и за многе ствари у историји, био је потребан рат да би се прославила.
Требало је милиони клинаца да дођу у апстиненцијалну кризу, да би се песма прославила.
Пред главном капијом,
Стајао је један фењер
И стоји још пред њом
Ако се поново будемо видели
Код тог фењера ћемо стати
Као некад, Лили Марлен
Као некад, Лили Марлен.
Наше две сенке
Изгледале су као једна
По томе је видео свако
Колико се волимо
И сви људи нека виде
Под светлом како стојимо
Као некад, Лили Марлен
Као некад, Лили Марлен.
А у то повиче стражар
И трубач засвира повечерје
То може коштати три дана
„Друже, долазим одмах“
Кажемо једно другом „довиђења“
А тако сам желео да одем са тобом
Са тобом, Лили Марлен
Са тобом, Лили Марлен.
Фењер зна твој корак
И твој лепи ход
Сваку ноћ он гори
А мене је већ заборавио
И ако ми се догоди најгоре
Ко ће код фењера стајати
Са тобом, Лили Марлен?
Са тобом, Лили Марлен?
ИТД.
Пошто је чујноност Радио Београда била импресивна, након емитовања "Лили", следила је колективна регрутна мастурбација на свим фронтовима.
Али, Лили Марлен је запечаћена као песма немачких војника.
То што је Орељ исправно реаговао у датој турбулентној ситуацији, међутим у опште га не преводи на патриотску страну. Нигде Ореља није било кад се насред Београда развило црно коло. Ваља знати да су Њемци тек на трећем месту по злочинима у Београду. Испред њих су неприкосновено Титови партизани, па "савезници", тек онда Њемци. где је био Орељ када су најгори злочинци оргали?
 |
| Београд октобра 1944. г. Козарачко коло у Србији над убијеним београдским “народним непријатељем” Извор: В. Сотировић |
Добре цокуле и електронска опрема да се глумац прода сендвич
Кога је то "ослобађао" шиљокурански "генерал" Пеко Дапчевић? Све једно, бесловесницима није много требало, и ево новог црног кола опадања...Коме се радују, над чијим костима урличу "Ој Козаро"? Онима што су побили десетине хиљада сународника и суграђана? Ма, брига их. Њиховој гузици је добро. Нико од страдалих у осталом није им ни био суграђанин. Рођени после клања.
Нисмо знали за страх, био сам са дедом министра Стефановића у борби - казао је један од учесника Београдске операције.
 |
Носим капу са три рога, и борим се против Бога. Исто као у Београду, само у Хрватској. Извор: Cropix / Autor: CROPIX / Željko Popović |
Јел'да да је прилично јасно?
Не. Титоистичка догма се вратила. Она је гора него икад и преуређује једине институције у које је народ имао поверења. Kао што је Тито преуређивао 1960их. То је либерална љубав за Тита.
"Они више знају да се "под Титом" (који сексуални израз, ал то нико не капира) "добро живело". Социјална и ментална заосталост су две стране исте медаље."
Та мантра је идиотска и она је корен свих проблема. Под Титом се НИЈЕ добро живело, чак ни економски. О животу иза решетака се не може говорити као о животу. Друго је истина и потврдиће је сваки психијатар. Она није корен расизма, наравно, али показује да у друштвима у којима се мозак не користи као падобран (што казе Френк Запа: Да је отворен), друштвена омеђеност јесте у директној корелацији са тупошћу и безнађем.
Kакви су партизани заиста, држим да може да се илуструје малим делом полемике на једном комуњарском сајту, у вези комунистичког игнорисања жртава. Навео сам само неколико примера, рачунајући да деца не могу бити ратни злочинци:
-Шајковић Фрања
Година рођења: 1932
Година страдања: 1945
Начин страдања: стрељан
- Арт Херман
Година рођења: 1938
Година страдања: 1946
Датум страдања: 27.03.1946
Начин страдања: стрељан
- Амбрози Рајнеолд
Година рођења: 1943
Година страдања: 1946
Датум страдања: 29.10.1946
Начин страдања: стрељан
- Лазичић Мита
Година рођења: 1934
Година страдања: 1945
Датум страдања: 10.06.1945
Начин страдања: стрељан Статус: убијен
Квалификација: лице означено као такво у изворном материјалу Колаборант – колаборант/агент
Колаборант-агент од једанаест година и народни непријатељ од три године. Неко је ту децу побио. На ове насумично наведене али свакако карактеристичне примере, једно гојно дете партизана је одговорило:
Hm,hmm…zovi popa, calni za opelo,trazi mu fiskalni racun i gotova prica ?
Замислите какви су били кад никаквог закона за партизанију није било.
Нема се шта додати, већ потврдити да је владика Атанасије Јевтић управу када изјави да је боље да смо остали окупирани него под овим ослободиоцима.
Орељ може да се дичи антифашизмом кад пљуне партизанима у лице.
Коментари
Постави коментар