Др. ВУК и Mr. ВУЧИЋ

Др. ВУК и Mr. ВУЧИЋ

Нисмо поставили слике главних актера приче да се читаоци не би сетили који су у питању. Заправо, наша прича је скоро супротна од оригинала, али се своди на исто. Обе су истините.

У оригиналној наивној причи надахнуће је једна подељена личност:

Истинита прича о шкотском бизнисмену Виљему Бродију (1741-1788), чији је синдром подељене личности надахнуо Роберта Луиса Стивенсона да напише чувени трилер о доктору Џекилу и мистеру Хајду.

Током дана, Виљем Броди био је успешан пословни човек, веран муж, одан отац и уважена личност у Единбургу. Оно што нико није знао, све до његовог јавног суђења и бизарног погубљења вешањем, је да се ноћу Виљем Броди претварао у коцкара, макроа, сексуалног манијака и маскираног вође једне од најозлоглашенијих банди Единбурга. Броди је читавог живота фасцинирао Роберта Луиса Стивенсона, па је 1886. године писац написао књигу о његовом животу, са елементима фантастике.

У српском римејку епског трилера, све је неупоредиво сложеније. Постоје два човека, који су подељене личности у себи. Подељени су на исти начин како је описано за цењеног г. Бродија, па се те две личности сукобљавају свака посебно у себи. Али, у српској иначици, та два поцепана човека који у оба поцепана дела исто мисле и исто раде, истовремено се за бјела грла хватају у борби на живот и смрт, свако са  сваким. О Хомере, притеци у помоћ Вишњићу, да настави где је стао... Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о мраморје? Ништа од тога, већ се Вук и Вучић прегоне виш Србије, по небу ведроме. Како су се грдно доватили, од страха су горски вуци излуђели.

Нема ту другог еликсира лудила до домаћег васпитања.

Два фина аустроугарчића. Успешни студенти. Један Шешу носио пиво, другог Бота гађао пепељаром. Тако се почиње. Није лако за рукије. Школско братство те малтретира и сексуално искоришћава. Мораш бити постојан кано клисурина. Упоредо са развојем политичке каријере, редају се потајне сексуалне перверзије и постајеш маскирани вођа београдске банде.

Али, наши јунаци имају деликатни политички рафирман... Сећа ли се неко Ђиласа, неприкосновеног Градоначелника Београда, с којим се штенац из Вукојебине не беше кадар ђиласати? А види сад! Сећа ли се још неко политички покојног Ђиласа? Јес' био ђидо, али му је хвалило рафирмана. Вуковима вучковићима не хвали тог префињеног рафирмана. Зато сад могу да се развлаче по полицијским станицама и београдским Малама, а да остану фини дечаци.

Вук пак има Вуну. 

Шта разликује ову двојицу вучјег соја? Један из УН пребацио Срце Србије на операцију у Брисел, други у Бриселу искључио апарате на којима је Срце Србије куцало.

Један "видео" Србију у ЕУ 2012., други је "види" у ЕУ 2027. То је разлика? Обе "визије" једнако блентаве и једнако штетне. Сачувај нас Боже лепо васпитаних визионара из вукојебина Бихаћке републике.

Па како је могуће да таква два изданка брлога постану избор Србије?

Може, зато што су се бабе и деде поцепале. Доктор Џекила, у Србији, представља сваки наизглед немоћни деда или бака, све док у њиховом присуству неко не пљуне по бившем режиму Тите или Слободана Милошевића. Истог момента, долази до језиве метаморфозе... Они постају Мр. Хајд... тако је покидано Срце Србије.

Али, те баке и деке поцепаних и свакако злих личности, у покорици београдске финоће, али са неугаслим зовом дивљине у себи, имају децу и унуке. Тако да домаће васпитање вукојебине полако превладава.