ПЕТИ БАНКРОТ

Дакако, реч је о српској схизофреној хистерији поводом избора Доналда Трампа за председника УСА.

Наслов написа нема директну везу са темом, већ је више у асоцијативним просторима празне главе без гравитације.

Најпре, број пет је магични филмски број који тајном Силом привлачи публику. Тако ћете лако наићи на филмове Пет, Пет лаких комада, Пети елемент, Пети талас, Пет чула, Најбољих пет, Пет година, Пет легенди, Чај у пет, Пет невести, Битка пет армија, Пет дана рата, Пет Герет и Били Кид... Што не би наслов могао бити Пети банкрот?

Друга важна ствар за наше виђење је мање позната стилска фигура која се зове „Словенска антитеза“, која се састоји из три дела: питање, застрашујући нетачни одговори и коначно тачан одговор. Дакако, ми смо наклоњени тројству, па се нетачни одговори углавном своде на „Или грми, ил' се земља тресе, ил' удара море о мраморје?!“. Али, у најважнијој нашој епској саги „Почетак буне против дахија“ Свеци су над Србију четири вргали прилике.

Доналд Трамп је четири пута банкротирао. И, ево га у Белој кући. Србљи се на четири светачка вргања прилика дигнут не смедоше, но пети пут се дигоше на устанак! Петокрака, знамо, има пет крака. Све се слаже! Елем, коинциденција је више него јасна. Ако се дода да је баба-Српкиња била nanny у дому Трампових, а да да је Меланија „српска мајка“ паметноме доста.

Али, не, ни ту није крај! Симпсонови као и Тарабићи, виђеше победу Трампову и промену света у љепоту. Па ред је био да Србљи Трампа, „Њујоршког војводу“, туре у десетерац.

***

Срби, имате ли милости према Србији? Шта булазните?

Што другосрбијански аутошовинисти рида због пораза нацистичке аспиде Хилари Клинтон, нормално је. Зар потурице нису плакали за Дахијама? Али, какве то супротне везе има са Трампом? За разлику од Клинтона, Трамп је заговарао копнену инвазију на Србију. То је сва разлика. Српкиња му чувала децу? Колико је Црнкиња чувало децу својих белих господара, биће да је то слугањство утицало на гео-политички став газде који је поштено, са пар долара, платио чување деце? А Словенкиња, уз то одметнута у амерички курварлук, је „српска мајка“? Сачувај нас Боже таквих мајки!

Најгори од најгорих су они што Трампа подржавају као „антисистемског“. Шта је ту „антисистемски“? Што је четири пута банкротирао, али тако да се не дира у његову личну имовину, и коначно на добром таласу таквог система постао мулитимилијардер? Е, тај - уверени су наши антисистемски макроцефалуси - ће да руши систем? Нема то везе. За Трампа је гласала побеснела „бела“ Америка, и то је њихово право у њиховој држави. QQQ је најжешће подржавао Трампа. За нас, међутим, није круцијално питање које је боје никаб. Какве ће Срби користи имати од нацистичких фанатика одевених у беле никабе? Шта мислимо, чему ли се надамо?

Ово блесаво антисистемско срљање у нас има богату традицију. Али и подлу логику, коју поштен свет једноставно не разуме. То је типична комунистичко-фашистичка езотерија. Ево примера: „Подсећамо...који се тога не сећају (а млади се свакако не сећају), да је иста оваква еуфорија владала у српској промилошевићевској штампи и електронским медијима и у другој половини ’90-их: Милошевићева супруга Марковић проф. др Мирјана је, у име Југословенске левице (ЈУЛ), тада прва честитала победу, како је рекла, својим “природним савезницима” Тонију Блеру, Жаку Шираку и Герхарду Шредеру, назвавши победе њихових партија “тријумфом левих снага у Западној Европи”… и на крају нас управо Баба-ЈУЛини “савезници” избомбардоваше! Мислите о овоме!

 

На крају крајева, и Бил Клинтон је по тој логици левичар (Демократска странка САД је партија левог центра).

И, беше након свега, Тони Блер Вучићев саветник!

Мислите о овоме!

Сећа ли се неко антисистемских Сиризе и Ципраса? Од српске халабуке и снажне подршке ниси до речи могао доћи. Ево, само што није, иде „Србиза“? И где су данас сви ти букачи? Шта пишу, шта објашњавају? Сириза постаде системска, како ни једна десничарска влада пре њих не беше! Ту су наши букачи, само више не помињу Сиризу као да им никада није било пуно срце те типичне левичарске лагарије и као да нису у очи скакали свакоме ко је покушао да брани здраву памет. Ево их, у новом антисистемском прегалаштву.

Десио се антисистемски Брегзит. Чусмо са свих страна покличе, готово је, распада се Империја! И, шта би несретници? Ништа. Буквално ништа. Управо дошао Мајкл Девенпорт да нас учи како је јако добро што се трудимо да уђемо у Европску Унију иако нас никад неће пустити унутра. И то је иста она ЕУ која његовој Великој Британији ништа не ваља. Још је дошао у маниру старог патка да нам очита на које све начине морамо да се понизимо како би дошли до закључаних врата ЕУ. И брине га „појачана националистичка реторика“. Са строгошћу мудром држао нам слово о врлини мира, и да нико никог не треба да дира. Свако има права да слободно живи, нико не сме тлачит оне што му нису криви. Шта је на крају било са жабама, знамо. Хуље лепо зборе, ал' нитковски раде.

Ево сад излудесмо због антисистемског Трампа. Да је то ђавоља работа знамо чим га црни мачак Шешељ тако халабучно слави.

Фото: РТРС/Искра

Кад год нам је Шешељ прешао преко пута, оплакали смо судбину клету.

Наш „Мајстор-Квариш“ (= Особа која се истиче савршеним кварењем свега што узме у руке, а поготово кварењем ствари које ви и поред највеће жеље не успевате да покварите. Анти-креативност је њихова највећа и најбоља вештина) Александар Вучић, стигао је да забрља „зато што је паметан“, што нико ни са четири разреда основне школе не би забрљао. Дао Клинтонки два милиона долара наше сиротиње да му среди руковање са Обамом, а можда и нешто више од тога.

Да ли је Трамп добра опција за нас, ја бих се добро замислио узимајући у обзир да истога свим срцем подржавају ултра-усташе попут „генерала“ Жељка Гласновића. Дакле, то је она врста хрватских усташа за којима плачу гасне коморе. Оно што је добро за њих, апсолутно не може бити добро и за Србе. Ту никакве релативизације не може нити не сме бити. А биће добар њима.

Да се надовежемо на још једну антисистемску опцију. Ево, једва чекамо да у Француској победи Мари ле Пен и њен Национални фронт. Да среће српске ако се и то антисистемско чудо деси. Притом нам у опште није важно што је тај француски Национални фронт слао фаланге својих добровољаца да убијају Србе по Хрватској. Битно је да је стари ле Пен Шешељев Buddy. Дакле странка ортака овога Шешеља који нама дође као црна мачка на путу или црни гавран над главом, све једно, треба да буде наше добро?

***

Поставља се питање а шта је бољи избор за Србе између Клинтонке и Трампа? Па то би неки сељак са југа Србије описао као избор који крај жарача желите да вам туре. Обе варијанте имају своје погодности и своје лоше стране. Например, 'ладни крај је угоднији, ал' жарач не мож' да се извлакује. Итд.

Наш излаз је антисистемски, али управо они који највише мрзе систем, су највећи противници антисистемске праксе. Каква је наша антисистемска пракса описано је у поменутој „Буни против дахија“

Па грађани устадоше Турци,;
На градов'ма отворише врата
Измеђ' себе дају зулумћаре,
Зулумћаре изјелице Турке,
Предају их у Србињске руке.
Боже мили и Богородице!;
Када Србљи докопаше Турке
Зулумћаре у бијеле руке,
Па их сташе Србљи разводити
Преко поља без свијех хаљина,
Без ћурака и без антерија,;
Без сарука, у малим капама,
Без чизама и без јеменија,
Голе, босе топузима туку:
"Море, баша! кам' пореза наша'"
У по поља Ђорђе сабљу вади,;
Зулумћарске одсијеца главе.
А кад Ђорђе исијече Турке,
Исијече Турке зулумћаре,
Онда Ђорђе у градове уђе;
Што би Турак' по градов'ма б'јелим,;
Што би Турак за сјече, ис'јече;
За предаје што би, то предаде;
За крштења што би, то искрсти.
Кад је Ђорђе Србијом завлад'о,
И Србију крстом прекрстио,;
И својијем крилом закрилио
Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,
'Вако Ђорђе Дрини говорио:
"Дрина водо! племенита међо;
"Измеђ' Босне и измеђ' Србије!
"Наскоро ће и то време доћи,
"Када ћу ја и тебека прећи
"И честиту Босну полазити."

Пошто Србљи неће ни да чују за те Карађорђеве антисистемске мере, очекује нас тај коначни, Пети банкрот.