НИМБУСОВ ПОДРУМ

    Од RTS 1999. до брадате сеча и безбрадих евроћелавaca ГРОК: Недавно ми је један читалац послао оригинални меморандум студената из Крагујевца и замолио ме да направим најстереотипнији могући проглас у стилу RTS-а из 90-их и 2026. године. Оно што је почело као обична вежба у стилу брзо је ескалирало у потпуни стилски рат. Показаћу вам како један исти текст може да се „преведе“ у три потпуно супротстављена, претерана и стереотипна дискурса која и данас доминирају српским јавним простором. Оригинални проглас Студената у блокади : Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз јединствене воље. 1. Косово и Метохија су неотуђиви и саставни део Републике Србије Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини....

Београд, Октобар 1944.   Освета    "Заклео сам се још као скојевац, да ћу кад дођем у Београд и упаднем у ове виле буржоаске, ових експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са све чизмама својим партизанским и личким блатом на њима - лећи и преспавати."  - Мајор ОЗНА Милан Трешњић, Шеста Хрватска (личка) дивизија [1] Титоисти су мрзели србијанску интелигенцију једнако као и србијанског сељака. Београд је таргетиран као фашистичко гнездо које треба потпуно очистити.  Није то био Загреб, него Београд. Београд је претрпео три страшна разарања  —  најпре, на почетку рата, од Немаца, зато што није хтео да се покори нацистима; затим 1944. од "савезника" зато што није хтео да се покори комунистима; и коначно од комуниста, зато што је био "центар колаборације"и "великосрбијанског хегемонизма".   Ово, последње, комунистичко разарање...

  Па има се, брате, и у кући шта видјети. Није да нема. Хвала Богу, (поново почне да се крсти, прекине се) хвала нашој влади и да не чује зло што се ја овако хвалим, да куцнем у дрво, има се свега. Ха, ха, нико ми у мом селу Обљају под Грмечом не би вјеровао: у Пепе Бандића два нова, новцата кревета ко два брата близанца. Правила их буржуазија за себе, па западе мене да ја своју старку (показује на тур) метнем у госпоство. Вала, кад би ми било до неке силе и бијеса, могао бих ја да се стрпам у један а ова моја ждријебица у други па да се ширим ко какав гроф. ... Јесте, имам свега и свачега: добре душеке и покриваче, два стола, столица, двије фотеље, књижетина, ормари, гвозден шпорет, имам сјекиру... Ево имам и двоје слике. Погледајдер, на овој насликани другови ловци, како на друговима коњима... (прекине се, увиди да је погрешио) на обичним коњима ловци угледни – они одозго више нас – јашу и гоне дивљег вепра, гледај Бог те твој. А на овој усликана нека другарска к...

  Србоцид  „ Они нису идеалисти, нити историјски материјалисти, већ волунтаристи, утописти и манијаци, који са научним социјализмом имају исто толико заједничког колико неписмени са азбуком“. - Милица Ђурић Топаловић : „ Социјалистичка џунгла“, 1966. „ Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ - Сведочење "У камеру" једног остарелог партизана Отправник послова америчке амбасаде Харолд Шанц, посматрајући...