НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Завршен је конкурс кратке приче "357", карактеристичан по томе што је једино ограничење да прича има тачно 357 речи, ни једну реч мање, ни једну више. На почетку кандидовано је 236 радова,  Knjizevne vertikale 2. јануар у 13:25   · Драге наше ауторке и драги наши аутори, надамо се, заправо очекујемо од свих вас да сте се у леденој новогодишњој ноћи лепо провели и да нисте навукли какву прехладу или грип те да сте орни да с пуном снагом и добром енергијом уђете у 2026. годину, у чему, надамо се некима од вас даћемо добар ветар у једра. Дакле, у ужи избор слектовани су радов и следећих ауторки и аутора: Данијела Божичковић-Радуловић – Кораци Dejana Milijić Subić - San o snu Jovana Grujić - Pahulja u proleće Ђорђе Ивковић – Куси dr Marjan Urekar – Stara se godina nikada ne vraća Svetlana Cvijanović - Dosije „Z“ Стеван Срејић - Фиктивне издаје чиновника Петрофа Željko Ivanji - Važno je da je prevoz danas besplatan Ана Цагић – Дезертери Aleksandar Đorđević – Magla Гордана...

    Слободан Антонић, Вучићев академски маснокопитар, ламентирао је над продајом српског образовање Западу, за шта су заправо, по његовом мњенију, сви криви.  Влада је толико тихо провукла амандман на сопствени предлог измене Закона о уџбеницима да то чак 13 дана нису приметили ни посланици који су за то гласали, ни опозициони новинари. Тако су наши колонијални господари још једном показали своју моћ. У Србији странци контролишу 87% тржишта уџбеника   —  Слободан Антонић : "Баш Колонија" ...Заправо се ништа није променило. Какви су нам национални уџбеници били од 1945. до данас? Коју смо историју учили? "Седам офанзива" и сличне булазни. Шта смо морали читати за лектиру - а ко је био забранит? "Тито нам је отац и мајка". Ту умоболну спрдачину су деца бубала од забавишта. Дечји мозгови су трпани литерарном сплачином Зоговића, Костића, Давича, Куленовића... Преживели су крајишки кафански приповедач Ћопић, покатоличени Десница, и, још увек изнад сви...

  Година 2025. одлази тихо. Тихо – као заклана. Грубан Малић, антихерој из романа Херој на магарцу Миодрага Булатовића, касније Хашки оптуженик, вратио нам се као жива метафора за 2025. Славан по томе што је Хашки трибунал расписао потерницу за фиктивним ликом, био је и остао икона механизма колективне дехуманизације: кажњавања читавог народа под видом „правде“. Данас, међутим, Грубан више није само лик — он је тешка, оловна сенка над свима нама. Ове године смо видели како се Грубан множи. Множи се, ждерући нас изнутра. Народ се претвара у чудовиште које само себе прождире. „Будуће генерације ће наше схватање патриотизма гледати као на болест“ , рекао је Борислав Пекић пре пола века — а 2025. је то потврдила. Ипак, чак ни он није био довољно велик пророк. Данашњи млади на патриотизам гледају као на шугу или тифус — нешто прљаво, заразно, од чега треба бежати главом без обзира. А они други, прави „трипераши“ са шодер-листа, патриоте су само док грме хитове и млате заставама. Патри...

  Јоја Зивлак чита домаћи задатак О бршљанима који су закоровили српски песнички простор.   Јован Зивлак је важан је зато што је неважан. А заступљен.  Као безнадан истраживач српске књижевно-политичке историје, фасциниран сам како се удвориштво провлачи кроз векове, претварајући песнике измећаре. Лутајући по беспућу наше интелектуалне збиље, некидан се саплетох о једног типичног у шипражју удворичком  — Јована Зивлака — песника чија каријера савршено илуструје прелаз од ревносног хвалоспеваца режима до каснијег "критичара" истог. Материјал нудим сиров, базиран на цитатима других аутора, и служи као огледало за механизме који су обликовали југословенску књижевност. У наставку, кроз прозни наратив, истражујемо његов рад, са додатим сликама за визуелну илустрацију. „У контексту новије српске поезије име Јована Зивлака највише се веже за тзв. групу постмодерног метафизичког естетизма. То, међутим, не даје јасну представу о Зивлаковој поетици...