ШКОЛСКА КАСАПНИЦА

 

 

Слободан Антонић, Вучићев академски маснокопитар, ламентирао је над продајом српског образовање Западу, за шта су заправо, по његовом мњенију, сви криви. 

Влада је толико тихо провукла амандман на сопствени предлог измене Закона о уџбеницима да то чак 13 дана нису приметили ни посланици који су за то гласали, ни опозициони новинари. Тако су наши колонијални господари још једном показали своју моћ. У Србији странци контролишу 87% тржишта уџбеника 

 — Слободан Антонић: "Баш Колонија"

...Заправо се ништа није променило.

Какви су нам национални уџбеници били од 1945. до данас?

Коју смо историју учили?

"Седам офанзива" и сличне булазни.

Шта смо морали читати за лектиру - а ко је био забранит?

"Тито нам је отац и мајка". Ту умоболну спрдачину су деца бубала од забавишта.

Дечји мозгови су трпани литерарном сплачином Зоговића, Костића, Давича, Куленовића... Преживели су крајишки кафански приповедач Ћопић, покатоличени Десница, и, још увек изнад свих, неприкосновени, двадесет пута кандидовани за Нобелову награду, Мирослав Крлежа - коме се иначе Енглези спрдају као писцу. Нигде није цењен. Само је у Србији остао величина.

Али, зато су били забрањени Јовановић, Васић, Божовић, Краков, Велмар‑Јанковић...

Још горе — забрањени су били и писци светских вредности Џорџ Орвел, Александар Солжењицин, Борис Пастернак, Милан Кундера, Владимир Набоков, Езра Паунд, Т. С. Елиот, Албер Ками... и толики други.

Ко је писао "Енциклопедију Југославије"? И како?

Све го франковац и усташа.

Све је то пролазило партизанско-усташку цензуру.

Генерације и генерације Срба се буквално интелектуално касапе. (Тиме и последично и национално пропадају, будући да глупи и необразовани, етички деформисани "националиста" се претвара у своју супротност, у штеточину свог народа). Није то "преобликовање", "изградња нове свести", то је ментална касапница. Срби су тако већином постали циркус наказа.

Добили смо, као интелектуалну бисекрису XXI века, упростаченог и фаличног, бенастог у подлачини огрезлог, Пепа Бандића III у тесном оделцету и шимикама.

Таквима, свуда распрострањеном гелиптерском "фином друштванцету" националних душебрижника, бранитеља Србије од свега што излази из оквира умјетничког опуса Баје-Малог Книнџе и Јандриног јата, и, као шире интелектуалне подлоге, Аце Лукаса и Џеј-Кеј Карлеуше у пластичним гаћама, није никада засметала толика количина поусташеног и осакаћеног образовног програма. Како би им и сметало кад нису имали свест да постоји нешто ван програма вечерње школе.

Ови данашњи босанчероси навласти и не хају за шта ђаци уче у школама. 

Они би најрадије да историја почиње од њих. На аустријску кнуту су им још ђедови огуглали, тако да сматрају да је та кнута за све добра и унапређујућа.