Узвраћеност Љубомира Живкова
Међу онима који су се представили као студентски лојалисти обрели су се и
случајеви као што је грађанин-професор Ломпар Мило, коме припаде част
да говори на
покојном Тргу покојног и однесеног из гроба Димитрија Туцовића, насели
су, студенти, на професорову глагољивост и препреденост, али да је
Европска унија благовремено стала уз студенте, можда би се на говорници
указао и неки великодостојник Европске уније, можда бисмо на Славији
слушали и симултани превод са енглеског, а не само мудролије о српској
слави, српским светим територијама и о Српском Свету.
На Пешчанику се води интензивни окршај памфлетима њених аутора који су ЗА EU и оних који су ПРОТИВ Србије. Што му, окрени — обрни, на исто изађе.
Наравски, то је типично глуматање "супротстављања мишљења".
Ко је за оно, а ко је против овога.
Тим јаловим лапрдањима се хоће приказати да на Пешчанику влада живо слободоумље, и да је Пешчаник једна бујна "оаза нормалности", како себе одликују разне дружбе шизофреничара попут "Бетона", "Слободне Војводине" и друга опскурна буњишта.
Како је познато, Пешчаник уређују, ево деценијама, две бабетине, "освајачице слободе", чувене "две Цеце" — Светлана Лукић и Светлана Вуковић, заостале из Титовог Блока 45. Читав свој памфлетски живот те две бабетине нису макле из Титине ћораве кутије, по којој освајају слободу и као парафинске куглице чувају кутију од мољаца и црва.
И тако, пола Пешчаничана сад, по опробаном удбашком рецепту, подржава став EU да се подржавају протести јер је то грађанско право — док су ненасилни". Другим речима, EU великодушно даје студентима (и осталом потлаченом народу у Србији) улогу пустињских керова — лајте кере, ал` каравани има да пролазе.
Друга половина исцурелих Пешчаничана разуме став EU што подржава Вучића, "јер једино са њим у Србији може да се послује".
Ни једни ни други неће ни случајно приметити да EU беше одушевљена украјинском пронацистичком побуном са непатвореним нео-нацистима Бандеровцима у првим редовима, и прогласише је за демократски џихад. Па оценише: "Еуромајдан и Револуција достојанства имали кључни значај за развој Украјине, друштва и нације." Супротно, политичке халтере у Бриселу "забрињавају демонстрације у Србији јер попримају националистички карактер", који се огледа у понекој државној застави, те пароли "Нема предаје" и слично. Зато им је, како кажу, дражи један кардинални аутократа, насилник и дрипац, од студената који из очаја верглају бициклима три хиљаде километара да од њих, бриселских халтера, замоле подршку.
Из овог привидног парадокса без по муке се мора извући закључак о нацистичком хабитусу EU. Поготово би такав непорецив закључак морали из свег гласа обнародовати Пешчаникови декларисани антифашисти.
Али, они то не чине. Зато што лажу да су антифашисти.
И зато што су абоненти на јаслама EU.
И зато што су лажни антифашисти на јаслама EU, сада на Пешчанику воде полемике зашто је Европа "успавана" и којим смо ми све националистичким неподопштинама допринели њиховом мртвилу.
У том лажљивом, квази-антифашистичком дискурсу, Љубомир Живков је преузео на себе мучну улогу ђавољег адвоката, који треба да покара EU.Да је човек, Љубомир Живков би уместо свог, горе наведеног, бљузгавог памфлетића написао једну поштену реченицу:
"Опростите што сам срао целог свог живота."
Ако још увек 48% студената подржава улазак Србије у ЕУ, то је поражавајуће.
У овом нашем случају који траје ево годину дана, ЕУ је показала своје одвратно лицемерно лице. На сваку рупу им цури цинизам, похлепа, мржња.
Живков то сматра дукчије — оних 52% студената који су против огавне EU, има право на свој став, без обзира што не ваља.
ТЗВ "опозиција" коју Живков чешка иза ушију и другде, која је склепотина којекаквих дегенерисаних титоида и лефтарда, подржава Вучићев режим. Заправо, та левоскренута и ситнозуба булумента, је и довела до овог ћорсокака упорним учествовањем у "парламентарном" животу. Да су одмах вратили мандата у Скупштини Вучић би био сатеран у ћошак.
Овако, он дао ЕУ све што иште од Србије, до послење капи воде ("светиње" је најогавнија реч, те је стога не помињемо, из поштовања према цењеном сајту Пешчаник и њиховом систему вредности), па га бриселски Statthalteri чувају, е да би одржавао лабилократију у Србији, која им, за њихове планове најбоље одговара. Левичарска лумпен-опозиција га курвањски подржава, е да би уз помоћ ЕУ добили још мало масла за на главу. И буљу, поједини.
Ту је и партизанска СПЦ, коју, да је организовао рахметли Алојзије, не би је овако грдну саградио, е да би гонили бембаре.
Али, од свега, мученог Живкова највише жуља Мило Ломпар!
Да склонимо Ломпара и још десетак преосталих звијука, па да процветамо?
То је решење чвора по Живкову.
Није то решење.
Као што није решење да Живкова убацимо у контејнер за ђубре. Није решење, али би ваљало.
И не само њега, већ све те Пешчаникове лефтардиране мудросере
Коментари
Постави коментар