"УБИЈ СРБИНА!"

У току је Европско првенство у фудбалу.  Тако је усуд хтео да се сударе репрезентације Хрватске и Албаније.

Ту је немогуће било одлучити се против кога да се навија.

Утакмица лоша, Хрвати израубовани, Албанци боље да хркљуш играју.

И догодило се неминовно... и сасвим очигледно, те су уследили коментари на угледним грађанским медијима.

Жива Велицки, Данас:

...Средином првог полувремена „навијачи“ обе репрезентације су склопили „примирје“ и „ујединили“ се против Срба.

Више од једног минута са трибина стадиона у Хамбургу орило се „Уби Србина“ и „Србе на врбе“.

Наравно, Фудбалски савез Србије је реаговао, упутио протестно писмо у ком захтева од УЕФА драконске казне.

Те „драконске казне“ су заправо новчане – Хрвати и Албанци су већ кажњени, први са 87.875 а други са 37.375 евра. Наравно, кажњен је и ФСС са 14.500 евра.

УЕФА, ФИФА, МОК… се (као) труде да спрече мешање политике у спорт, али им то баш и не иде од руке.

Јер, према неким Савезима (државама) се понашају као мајка а према неким као маћеха (не мислим само на нас)...

Патологија на трибинама

Драган Марковина, "Пешчаник"

"То је прије свега тужно и ружно, а онда је и гротескно, али је посљедица структуралног национализма у којем одрастамо сви на овим просторима већ скоро четрдесет година и који се најотвореније манифестира на ногометним стадионима. "

Типичан.

Аутор као објективан, али опет натегне на хрватску страну.

Елем, ако 30.000 некаквих навијача Хрватске и Албаније скандира "Уби Србина", дакле изражавају се према народу који нема везе са утакмицом, ту нема ни "Н" од национализма већ је то флагрантан пример КОЛЕКТИВНОГ И УКОРЕЊЕНОГ ШОВИНИЗМА.

Није то хулиганизам. То је ментални склоп.

Тај укорењени шовинизам се на хрватским стадионима изливао још 1922. и о томе имате сведочанства у аутобиографији Михаила Андрејевића Андрејке, легенде југословенског фудбала. То њихово шовинистичко изливање никада даље није ни престајало. Прва навијачка група у континенталном делу Европе је основана у Загребу 1954. као хрватски државни пројекат. То је фамозна Хајдукова "Торцида". Када су стигли из Загреба у Сплит, дочекала их је војна музика. Торцида је позната од свог настанка као хулиганска и изразито национал-шовинистичка. Све до деведесетих немате у Србији хулиганско/националистичко/шовинистичке сукобе и скандале какви су били редовни широм Хрватске. Дакле, то је тај генерацијама укорењивани шовинизам који се одиста најлакше детонира на стадионима.

Питање је зашто се Хрвати и Албанци у Немачкој тако комотно понашају у свом шовинизму? И, одговори су једноставни:

Прво, зато што су сигурни да неће бити санкционисани и да неће таквим понашањем направити никакав проблем својим "репкама". "Казне" које је ФИФА изрекла, потврђују такву сигурност.

Друго, на немачким улицама Хрвати и Албанци се осећају удобно, јер знају да су код својих. Стари су то савезници.

 

 

Дакле, имамо институционализовани нео-нацизам као  доминирајући валер владајуће западне супер-цивилизације, покривеног смоквиним листом "европских вредности". Без обзира на сву мимикрију, суочавамо се са нацизмом.

Посебно је мучно гледати како србијански тзв. грађански кругови на сваки начин релативизују очито нацистичко иживљавање, све чврсто се држећи левом руком за Титове мошнице и призивајући фантомско братство-јединство. Не могу наши урбани бушмани да сакрију, просто избија из њих плахо узбуђење док слушају хрватску химну "Лијепа наша" и не могу да задрже своје ноге да не цупкају док гледају како шиптарски терористи и немачки полицаји играју Шоту. Но, и на ту мучнину смо већ навикли у давно окупираној Србији.