УМЕСТО НЕКРОЛОГА "СТАЊУ СТВАРИ"
 |
Крај рада „Стања ствари“
Драги сви,
„Стање ствари“ престаје са радом крајем јануара 2024.
Надамо се да ће остати база текстова.
Хвала свима што су били свих ових година уз нас!
И даље важи – како радили тако нам свима Бог помогао!
ВАЖНА НАПОМЕНА: Не шаљите, молим вас, никакве прилоге више, ни новчане ни текстове!
Александар Лазић је објавио да "Стање Ствари", чији је власник, овога месеца престаје са радом. Гаси се. Разлози су магловити. Лазић не наводи јасан залог своје одлуке, али видно очекује телеграме подршке. Тако је гашење једног позерско-патриотског или полу-патриотског или филтрирано-патриотског или уравнотеженог патриотског или политички коректног патриотског гласила усмерено у патетично бугарење. Чини ми се да су он и његови сарадници арогантно мислили да њих, из неког волшебног разлога, неће дирати. Годинама, што год има родољубивог гласа гушено је једно по једно. Одакле им дакле идеја да на њих неће доћи ред? И као што су упозоравани (нећу рећи ко их је упозоравао), мечка заиграла и пред њиховом кућом.
Да ли је у питању директна претња, сајбер-напади од којих не могу да се ратосиљају, финансијска слабост (нисмо видели код њих превише рекламних огласа, ако их је у опште било, тако да финансијско одржавање свело на слабашну подршку читалаца), или људски "замор материјала", није коначно ни важно. Да је држава нормана, не би било притисака и напада и било би финансија довољно да се људски материјал не замори. Овако, остале су алтернативе: да схвате Његову визију и побосанче се попут Видовдана (или аутори Слободан Антонић и Зоран Ћирјаковић) и Новог Стандарда, или да "умру", попут одличног сајта Шабачког академског центра или Србијанског гласа, или и једно и друго, попут новосадског Српског културног клуба. Могу и да вегетирају у полумртвом стању као некад вредан страхопоштовања НСПМ. Може све, само да не мирише на Шумадију и Поморавље.
Остало је још неколико скромних сајтова негде у андерграунду (који су, не бих да скрећем пажњу).
Сада се Лазић јавља с тазе информацијом да се УДБА љути, што се гасе. Скоро да и то може бити тачно. Није ни "дубокој држави" баш у интересу да све поравнају. Ни балије нису из Сребренице протерали све Србе, већ су оставили једну сенилну бабу за показивати је новинарима - "Ева бака-Јоке, ми се старамо о њој као да је наша, иако је Српкиња!". Можда је службеницима УДБА тако исто дошло жао људи, и у том сажаљењу рекоше "Немојте људи, ево ми ћемо помоћи, ваше је само да будете паметни"! Ко зна. Све је могуће, не бих да набадам.
Ја сам им преко ФБ послао поруку да се не бринем за њих, и да ће они већ негде испливати у новом оделу.
Тако ми се чини. "Како буду радили, тако ће им и Бог помоћи".
За крај, реемитујем један мој чланак са "Стања Ствари", из доба док ме још нису бановали.
Ђорђе Ивковић: Поуке зарђале кашике
Србима се намеће стигма геноцида. Споља најинтензивније од оних који своје геноциде не окајавају, изнутра од другосрбијанске елите. Што та елита прокуне речима, то карикатуриста Коракс нацрта.
Кораксов фетиш је зарђала кашика. Он зарђалу кашику драматизује као
све-српско зло по друге. Упорно намеће плеханом есцајгу смисао и значај
„свастике“, набеђујући тако Србе да су нацисти. Покушајте код Коракса,
иначе заклетог салонског левичара, да нађете неко друго значење зарђале
кашике, нећете успети. „Ко једе плеханом кашиком , нациста је!“ – као да
скандирају Коракс и дружина. Кашике које користе ови левичари, међутим,
не рђају. То је нечија стара сребрнина...(наставак)
Немојте тако оштро
ОдговориИзбриши