БАНДО ЦРВЕНА

Суштинска разлика између Милошевића и Вучића је што је први као своју базу видео комунисте. Дакле, његова агенда је била дефинисано идеолошка. Милошевић није разумео колико је комунистичко уверење у маси лабаво. Комунизам је лепо име за пљачку, зато им је Тито драг. Вучић се ослања на своје кркане. Код њих је трибални рефлекс заједништва, чопора уосталом, јачи и од националне и идеолошке свести.

Како се чини по извештавању јавних сервиса и изјавама релевантних политичара, Србију поново, после тридесет година, растржу силе хаоса и безумља.

Тако, "силама хаоса и безумља", Милошевићеви чауш су звали народ који се није мирио са његовом страховладом и преварним изборима. Наравно, хаос и безумље је био сам Милошевић, али народ јесте био, бар повремено, моћна сила.

Док је народ био сила трговима се орила парола "БАНДО ЦРВЕНА!". Сада се чита "Домовина се брани реком!". Ко се не сећа, у добу социјалистичком крилатица беше "Домовина се брани лепотом!" Колико су ти лепи били заиста орни да бране отаџбину, знамо. И сад поново, исте дебилне ганге: ономад "братство-јединство" сада "српски свет"; ономад "одбрана домовине лепотом", сада рекама. Само се лепотани с места и власти не померају, док све около се руши.

Ово, сада што гледамо, није сила. Није ни народ. Не кажемо да међу тим раштрканим групицама мазних десперадоса нема понеког са мушком снагом, но то су изузеци. Изузеци који су надрљали. Нису схватили где је споразумна граница револуције. Умиљати бунтовници немају снагу народа јер не желе да буду народ. Они су грађани. Грађанин Покорни.Да нису покорни не би им ушло у легитимацију. Фини. Вечито у фази ослобађања од страха. Они су борци за екологију. Борци за легализацију марихуане. Борци за вредности. Они су борци за којешта, само не за Србију. Они су "црвени" "зелени" и "жути". Речју, папагаји.

Слободан Хомен, дменонстације 1996. "Владавина права, стоп насиљу"
Слободан Хомен двадесет година касније: "Језив одговор државе"

На својим протестима не носе српске заставе, да случајно не дође до какве забуне.

Где су им заставе? Заставе Србије!

Док буду обезличени "грађани" могу да левитирају свемиром без тежине и масе, али да направе преокрет, НИКАДА!!!

Они не откидају на фуш, треш/шуфт, шуферице/шлемове, митове/легенде, јефтине флоскуле и сав тај екс и ретро.

Они дижу устанак каквог нико у Срба од праискона до ових дана није дигао - еколошки устанак. (sic!) Шаљу ултиматум Вучићу. Плаше мечку екологијом.

Некога лажу шарадом, али тај кога покушавај да заведу за зелену Голеш планину, није Вучић.

*

Повода за устанак има превише. Биће народно је као никада животно угрожено.

Режим је донео погубне законе. Ти закони нису правда, они су наменски алат. Грдни Закон о експропријацији, грђи Закон о референдуму. Вучић мора да испуни што је обећао - да растури Србију. Избуши је. Зато му требају накарадни референдуми.

---
Наменски закон подразумева да се доноси закон који неће уредити једну област у складу са системом који треба да постоји, него ће се донети закон који одговара одређеној интересној групи. Богате и јаке корпорације, које имају своје интересе и којима је циљ да те своје интересе остварују тамо где могу трпети најмању штету (нпр. штету од санкција), бирају државе попут Србије.
---

Тешко је и смртно српско небо. Видимо како се једна за другом вргају прилике. Оде Косово, оде Метохија, одоше нам реке и рудници, оде република Српска, оде све... Отићи ће и ОН. Чак ће и он отићи. После њега, остаће нам опустошена долина и кркани.

*

На еколошком устанку видели смо "Цикотиће". Цикотићи беху у Црној Гори балавандери који су одмах после рата прилазили таргетованим угледним људима и провоцириали их. Кад се човек изнервира и безобразном пубертетлији прилепи шљагу, притрчавају велики скојевци и премлате човека зато што спроводи насиље над децом.

Напредњаци се понашају идентично као скојевци 1946. Овакве ствари се понављају и понављаће се до год потпуно не демонтирамо систем наметнут спољном крвавом силом 1944.

Контра-митинзи су изум овдашњи. Народ демонстрира? А шта смо ми? И ми смо народ! Ми смо први народ, а не страни плаћеници! И онда се организовано приведе свесни народ да изрази мирни фанатизовани протест против страних плаћеника и сила хаоса и безумља. Тек онда видите право лице аутошовинизма. Још кад милиција почне да штити јавни ред и мир, научите дубински смисао комунизма.

 

1996. Учесник контра-митинга СПС,
пре него што је пуцао у главу присталици Kоалиције "Заједно".
Није познато да је злочинац и један дан био у затвору.

Милошевић је ипак релативно кратко владао, без обзира масу обожавалаца и државну силу којом је располагао. Са Вучићем режимом је друкчије. Суштинска разлика између Милошевића и Вучића је што је први као своју базу видео комунисте. Дакле, његова агенда је била дефинисано идеолошка. Милошевић није разумео колико је комунистичко уверење у маси лабаво. Комунизам је лепо име за пљачку, зато им је Тито драг. Вучић се ослања на своје кркане. Код њих је трибални рефлекс заједништва, чопора уосталом, јачи и од националне и идеолошке свести. Уз подршку из иностранства коју има због велеиздајничке и колонијалистичке политике коју води, то стање га чини неупоредиво опаснијим противником. Такав противник се не може победити мимикријом црвене и зелене и жуте патке екологије. Промотери таквих типова отпора су заправо срасли део режима.

Комунизам, односно титоизам, мења лице али наличје никада. Када се учинило да су Титићима и Цикотићима поломљена крила, разлетели су се снажнији него што су били. Одговор нове Титине државе на бунт био је језив.

Саша Чодрић (Тадићев) 2010. Саша Крстић (Вучићев) 2021.

Вучићев Саша (Крстић) је данас јурио НАШУ децу, и европска Србија се згражава.

Њихов (жути) Саша (Чодрић) је јуче (2010) јурио НАШУ децу, јер "Мој Београд си дошао да ломиш?!"

Тако, све бранећи Београд од наше деце, дотераше нас црвени/жути/зелени до Вучића, Вулина, Брнабићке, Чомићке... посвећених бранитеља Београда и пристојне Србије од наше деце.

*

Очи нас не варају:

Видимо богате и лење левичаре. Десничари су скромни људи.

Левичари су порочни, облапорни, бахати и вулгарни. Десничари су породични људи.

Левичари су "лепи и паметни". Десничари су "ружни и неписмени ћириличари".

Левичари краду. Коруптивни су. Воле туђе куће, туђе есцајге и тепихе. Десничари се боре.

Левичари се сликају за телевизију, Десничари иду у затвор и страдају јер се боре за Србију.

Можете волети левичаре а презирати десничаре. Можете се начелно не слагати са десничарима. Није то проблем, десничари различито размишљају. Можете сами бити левичар учити своју децу да буду левичари. Али, ствар поправити нећете.

Горе: Горан Давидовић, десничар. Доле: Ненад Чанак, левичар

Коначно, десничари разумеју истину у свим њеним димензијама.

СКОЈЕВЦУ: ..."Лепота је предност": тако Латини. Својим наличјем ова латинска изрека каже да је телесна и душевна ругоба, закинутост, аномалност нешто што је по себи пропасно. Оно обратно од предности. Вулин је наказа: у сваком смислу. Алекно још већа. НакА гомила ресентиментисаног меса, која осећа, да осећа, потребу да се с гротескним "либералима" и "грађанистима" надмеће у оном гадном спорту који се зове "ко је модернији". Јебе ми се за то. Или чак не - не јебе ми се за то, већ ми је довољно да само то видим, па да знам да ми је пред очима ништарија. "Београд, балкански Њујорк" - само ова, давна, кратка сентенца овог радикалског пуноглавца, мени говори с ким имам посла, какве су жеље овог дрипца, његови влажни и суви снови, његов духовно-душевни хоризонт. Ви комунци сте се увек потајно ложили на америчку формулу модерне, тј. "прогреса", "еманципације", нихилизма. Јебени Маркс и Енгелс уосталом били су строго вестерноцентрични, неслучајни резиденти Енглеске. Мајаковски, Гастов, па и Стаљин, осећаху снажан афинитет према Америци, или бар извесним а битно прогресистичким аспектима америчког начина. То није случајно: сви ви откидате на Американце. То вас опет никако не омета да глуматате "америчке непријатеље", фасцинацији "локомотивом напретка" тек придодајући свој робовски сентимент, то јест робовско осећање "правде" - позив на "једнакост", "изједначавање", "мир" - заправо завист на оно јако и племенито, мржњу на аристократску културу и сувереног боголиког човека. То је ваш прави садржај: поравнати, елиминисати врхове, оно свето, божанствено, надљудско, е да би проловски и грађанерски олош Совјетија, Америка, Гологузија, ето могао добро да се осећа у својој битијној беди и оскудици. То је још Достојевски знао: о вашем соју. Он вас је добро описао. Сву беду либералног "грађанства" и још горе "праведничеке", "робовске" "комуњарске", "народољубиве интелигенције" која цепти од жеље за осветом и ма каквим нихилистичким намирењем за јад и беду својег бивства. Ту ти припадаш. Ту Вулин, Алекно, Шешељица, као и сви ти Кропоткини, Бакуњини, Бројнштајни, Лењини, Тчеови, ти изрјадна суклато мајмунолика.