ГЕНЕАЛОГИЈА ВУЧИЋЕВИХ ХУМАНОИДА

 

 


Лажне сузе Друге Србије

Иза велике медијске кампање и наводне борбе за права несрећних вијетнамских радника не налази се алтруизам већ очајнички напор за промовисањем антикинеског сентимента

А шта су Вучић-Дачићеви хуманоиди - потомци љотићеваца, четника, монархиста? Да: кад би се зезали . . . Цела наша политичка класа, уз једва неколико врло усамљених изузетака, својом генеалогијом, уверењима, стилом, својим циљевима, укусом, патосом, у суштини је потомак једног истог - крахираног југословенског социјализма, у овој или оној варијанти.

Дачић, Вулверин, Шешељица, или Спрудовичка, Брнаба, Bitche  - у суштини, и у коначном исходу, то се своди на нешто веома тугаљиво. Да кажем у параболи: сви они цене, штују, одликују - Марину Абрамовић . . . Kоја је и сама комуно-чобаница у служби Екумене. То исто су, дакако, и они - сви од Вучића и Гљиве па до Латинке, од Шешеља до комичног Ђинђића, од Слобека, Мира-Маре и Сенте до Ивана дебелгузог Ивановича и дебилог Зорана Kесића. Од Чуте до Туте. Њихове разлике су валери: једног истог и отужног. И то је "цела та ствар". Цео политички, социјални, економски спор који смара Србију - спор "прве и друге Сорабије". Скоро ничега осим тога. У том "скоро ничега", разуме се, и лежи наш основни, суштински проблем - у томе је разлог наше свеукупне посрнулости, наше духовне и битијне оскудице. Наша елита је та оскудица: и прва и друга.

Недостаје појава кнежевског бивства, надмоћно самообликоване елите, потврдних апосолутних налога и истоврсног зрачења у свему: од уметности до политике: недостаје сублимни човек; као елита, као политичка сила, као опипљиви и блистајући стил. Недостаје оно пресудно . . .

Не, не: није то никаква бласфемија: и један и други су лево, деца удбаша и партизанских кадрова, и један и други у бити издајници, а о штетности, тј. размерама штетности било првог - Војислава Шешеља, било другог - Зорана Ђинђића, њихових непоправљиво лоших политика, њихових гротескних уверења и представа, збиља и не треба нешто посебно да говоримо. Да не трошимо време. О Шешељу - само ово: он је санкилотски "патриот" и - џукела. То је довољно да га дисквалификује. Радикали, Шешељ, Алекно - апсолутно паразитски организам у срцу националне Србије. То срце је болесно: између осталог - и због њих.

Фото Србија-данас

Уосталом закључак радикалског патриотизма испоставља се у Вучићу. Вучић је његова сума; његов коначни "плод" . . . По чему тај плод "није издајнички", или је "мање издајнички" од грађаниста, његова политика, уверења, укус, од оне отпалости која је "либерализам у Срба", која је сума такозваног другосрбијанства, остаје веома магловито и неизвесно, што и потврђују интерпретативна "довијања" оних међу српским патриотама који подржавају овог слузавца политике и, разуме се, настоје да га одбране и придају му неки "патриотски обол"; неки "отаџбински плашт". То је довољно речито по себи: зар не? Само се сетите Цвијановића; Цвијановићевог "пропагандног жонглирања". - Елем, никакве суштинске разлике између Вучића и "радикалског патриотизма" и омражене издајничке агенде жутих пернатих гракала и остале демократске перади. Они су ближе једни другима, но што су Вучић или Шешељ или Бокан блиски оној јединој десници која у пуном смислу те речи заслужује поменуто име. Мислим на Љотића, на Милана Стојадиновића, на Црњанског, на Владимира Вујића, на Велмар Јанковића и на Кракова. И на Милана Недића. Шешељ, Вучић и екипа под руку су "Слобом Слободом", а сви скупа под руку са грађанистима попут Бичке, Брнабе или Борке. Што и није чудно: они су из истог, комунистичког легла, извили своје ружне главе. Дошли - да би остали. Да би заувек, заувек бранили своје "свете истине"; своје несвете лажи . . 

ТУЉАНИН

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА