РЕЛАТИВНИ ТЕРОРИЗАМ
РЕЛАТИВНИ ТЕРОРИЗАМ
 |
| Хотел Краљ Давид, Јерусалим, 1946. Фото:АП |
На светској мапи тероризма Срби се котирају високо. Ево нас неких 5600 недеља одприлике, већ смо изгубили тачан рачун, у врху листе терористичких народа, од када је Гаврило Принцип упуцао Фердинанда.
Јуче, 28. августа, у БиХ је обележаван други напад на Маркале. Тога дана су Срби, према налазима истраживача Хашког трибунала, минобацачем, из шуме, паметним самонавођеним минама које су заобишле солитере, побиле много људи на пијаци. Истина, има војних експерата који тврде да је тако нешто немогуће, већ да су експлозије подметнули домаћи муслимани да би НАТО имао изговор за војну интервенцију против Срба. Овом приликом НАТО на челу са УСА, лучоношом борбе против тероризма, је сасуо више од 4,5 тона муниције са осиромашеним уранијом на циљеве, што је изазвало тешке и дуготрајне последице. Тако су Срби поново остали записани као терористи и покошени.
Истина је да смо једини европски народ тако курате среће да га од тероризма лече уранијумским терапијама. За околне народе и пара-народе, слични протоколи никада нису били у функцији. Но, запитаћемо се, како та ствар стоји са најцивилизованијим малим народима (за велике народе нема нарочите бриге)?
У Јерусалиму - пример узимамо као најупечатљивији - 1946. екстремистичка ционистичка паравојна формација ИРГУН извршила је напад на хотел Краљ Давид, британску административну и војну базу, којом приликом је погинула 91 особа.
Две године касније, паравојне формације ИРГУН и ЛЕХИ (или Стерн ганг, у жаргону "крмена банда") напали су палестинско село Дир Јасин (Deir Jassin), и убили/погубили између 117 и 254 особе, село опљачкали, неке заробљене сакатили или силовали, велики број наге развлачили по Западном Јерусалиму, након чега је опет било убистава.
Напоменућемо да су чланови ЛЕХИ себе са поносом називали терористима и да су било чврсто орјентисани на сарадњу са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом све до пред крај Другог светског рата, када су своју идеологију прогласили за национал-бољшевизам.
Није то био једини такав успешан напад ИРГУН, ЛЕХИ и сличних на палестинска насеља. Поједини израелски историчари сведоче о систематској владавини терора, спроведеној ради изазивања бега Палестинаца из земље. Забележен је 31 масакр, од децембра 1947. до јануара 1949. Kао резултат тога, скоро сви палестински градови брзо су напуштени, а 418 села уништено.
Радили су све против чега се боре.
Нападом на место Дир Јасин командовали су вође поменуте две организације Менахем Бегин и Јицак Шамир.
Шта је после било?
Поједине куће у Дир Јасину адаптиране у за потребе душевне болнице. Куће које су биле поприште клања њихових становника постале су стационар за велики број преживелих из Холокауста који су патили од менталних траума.
_in_Petah_Tikva_Isr.JPG/250px-PikiWiki_Israel_20290_Lehi_(Israel_freedom_fighters)_in_Petah_Tikva_Isr.JPG) |
| Споменик ЛЕХИ у граду Петах Тиква Извор |
ЛЕХИ је дигнут споменик, а бивши припадници Стерн ганг могу са поносом да носе ленту државе Израел због заслуга за стварање јеврејске државе.
Јицак Шамир био припадник МОСАД, председавајући Кнесета, министар спољних послова, премијер Израела. На овој функцији заменио је саборца из политичког подземља Менахема Бегина.
Менахем Бегин, након што је 1977 изабран за шестог премијера Израела, добио је 1978. Нобелову награду за мир. Године 2005. проглашен је за "највећег израелског вођу" са 32,8% гласова.
Јевреји генерално свој тероризам не доживљавају као злочин. Наш Иван Ивањи ће рећи: Јесте Бегин подметнуо бомбу у хотел Кинг Давид, што Британци доживљавају као тероризам, али Бегин је и добио Нобелову награду за мир. Тероризам је дакле релативан.
Министарство спољних послова Израела 2008 године није дозволило званичнику Уједињених нација Ричарду Фалку који је именован да истражује израелско-палестинска људска права да уђе у земљу, након што је остао уз коментаре упоређујући Израелце са нацистима. Ричард Фалк је требало да преузме своју дужност у УН Савет за људска права у мају, али је Министарство спољних послова саопштило да ће одбити Фалку визу за улазак у Израел, Газу и Западну обалу. И, никакве штете по Израел.
Тај Ричард Фалк је раније био члан Независне међународне комисије Kосова, која је предложила независност Kосова. Сам Фалк се касније посипао пепелом, одлука комисије, вели, “није била савршена због чега се осећао нелагодно” и признао да је рад његове групе била вежба колико међународно право "може да се растеже". Признао је да може врло много, скоро до бесконачности, јер је "атмосфера била веома критична према Србији", да не кажемо да нас је Запад мрзео, што је и раније чинио и што чини.
Срби на ову одлуку нису смели да писну. А да су писнули, тешко би пострадали.
Истовремено, светски политички посленици и глобалне медијске куће бришу непријатна сећања из почетака стварања јеврејске државе. За Јевреје није било несавршених одлука, нити се ико осећао нелагодно.
Срби одоше у Хаг, па на доживотну, други у Осло по Нобела.
Ко је крив Србима што се у тероризму вечито налазе на погрешној страни. Увек насупрот корпоративних тирана.
С обзиром колико је теорија и пракса релативних тероризама разграната и суптилна, допунићемо горњи текст примером незапамћеног био-политичког тероризма, какав по морбидности и комплексности чини се да није забележен у светској историји...
ОдговориИзбриши****
... „Косовска кампања“ се по нечему разликује од свега до сада виђеног у ратним страхотама. То је трговина органима отетих Срба.
Проблем са извађеним органима је што их није могуће продати ако немате унапред обезбеђеног купца. Тај купац је из најбогатијих земаља и добиће свој нови и скупо плаћени орган у некој врло престижној клиници, где ће даље бити под лекарском контролом. Надаље, свеже извађени орган не можете на магарцу преносити преко врлети у избегавању граничних контрола, већ морате најбржим могућим начином, дакле авионом, да га испоручите наручиоцу. Превише је све то компликовано и превише је људи укључено у ланац овог јединственог трафикинга, да се немогућност хватања и кажњавања свих укључених злочинаца може правдати искључиво „омертом“ шиптарских фисова. Ако се сведоци ликвидирају на Космету, у западној Европи има их на претек.
Укратко, да се подсетимо:
Све се знало још 2002 године. Мартин Граф, члан Парламентарне скупштине Савета Европе и посланик Слободарске партије Аустријеје рекао: „...Они (Срби) су, што је застрашујуће, коришћени као складиште резервних делова“.
Шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику на косову и Метохији Хозе Пабло Барајбар је 2003. доставио Савету безбедности УН поверљиви извештај са доказима о овим злочинима.
Шеф УНМИК Бернар Кушнер, лекар без икаквих граница, најпре се ругао на помен трговине људским органима, да би се затим клео да о томе ништа није знао.
Хашки трибунал окончао је брже него што је започео истрагу о трговини органима на Косову. Докази су нестајали током УНМИК, КФОР и Еулекс управе на Косову. Трибунал имао детаљно описане чињенице, али да се докази нису могли извести без имена сведока, као и због тога што је крајем 2004. Савет безбедности УН наложио том суду да оконча све истраге.
Известилац Савета Европе „О нехуманом поступању и трговини људским органима на Косову“ Дик Марти између осталог констатује: „Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу Ослободилачке војске Косова, или ОВК, као герилске војске која се витешки борила да одбрани право свог народа да насељава територију Косова.“. Затим све сумње о злочиначком понашању ОВК потврђује као сасвим основане. Констатује да ни МКСЈ ни УМНИК, нити канцеларија албанског јавног тужиоца, нису спровели никакве даље детаљније испитивање, након обиласка „Жуте куће“ и тамо пронађених доказа. Напротив, напомиње, албански истражитељ је пожурио да хладно изјави како заправо никаквих трагова нема.
Прикупљене физичке узорке на лицу места МКСЈ је касније уништио након што их је фотографисао, што је Мартију у писму потврдио садашњи главни тужилац МКСЈ. "Морамо себи дозволити да изразимо запрепашћење што је такав један корак предузет", констатује Марти. У разговору са Карлом дел Понте 2009. бивша тужитељка ме је (Дика Мартија) уверавала да би поменути материјал требало да се чува у архивама МКСЈ и да је просто незамисливо да је уништен. Једнократном згражавању се придружио и Серж Брамерц.
„Наравно, једна је ствар уништити, односно деградирати празне бочице лекова и други материјал пронађен у 'жутој кући', који по оцени истражитеља нису могли представљати довољне доказе, али добити, а онда изгубити, уништити или прећи преко навода сведока који упућују на тако озбиљне злочине - било би нешто много озбиљније”, рећи ће о овом невероватном скандалу Џефри Најс, бивши тужилац МКСЈ коме Хашим Тачи дугује 500.000 евра.
У извештају Дика Мартија се вели „Наслеђе Унмика нам је живописно представљено као '300.000 збрканих страница'”. Овом опаском дискретно се указује какве су перспективе да злочини буду санкционисани...
НАСТАВАК...
ОдговориИзбриши***
...Затим на сцену ступа амерички истражитељ Клинт Вилијамсон, што је сваком човеку здраве памети сигуран сигнал да ће све бити заташкано. Њему и његовом тиму од тридесетак тужилаца и истражитеља било је потребно три године да покушају да прикупе доказе о трговини органима и о другим злочинима Ослободилачке војске Косова по окончању НАТО бомбардовања. И не чуди што са закашњењем од деценију и по Вилијамсон тврди да има доказа за само једну и то здружену оптужницу, ако се зна да су докази о тим злочинима систематски нестајали током УНМИК, КФОР и Еулекс управе на Косову. У извештају швајцарског сенатора Дика Мартија, након чијег усвајања у Савету Европе је ЕУ одлучила да под Еулексом формира истражни тим на челу са Вилијамсоном (СИТФ) нашироко је образложен процес правних и других вакуума који су омогућили нестајање доказа. Mеђународна заједница је, по Мартију, током управљања косовским структурама, зарад стабилности на кратке стазе занемарила задовољење правде.
После је стигла исто дика америчког независног судства Дејвид Швендиман, па њега мења најновији тужилац, адвокат Џек Смит, који каже да ће му „требати годину дана да се упозна са процедурама и предметима“ .
Овај најгрознији и непојамни злочин са трговином људским органима је „тачка прелома“. Злочин са убијањем Срба и шверцом органа је случај удруженог глобалног злочина без преседана. У извршењу злочина годинама су учествовали НАТО пакт и лекари, нарочито они „без граница“ и најпрестижније здравствене установе - од Турске, преко Холандије, Немачке и Велике Британије, до Бразила. Уједињене нације, „Међународни суд правде“, бирократија ЕУ, УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС, „хуманитарне организације“, аеродромске контроле, тајне службе и информативни сектор; министри и генерали, нобеловци и „борци за људска права“; авијација и морнарица... Злочинци нису кажњавани, већ богато награђивани. То није цивилизација, то је пакао.
Ми садашњи Срби прихватили смо у том паклу улогу резервног складишта. Ми смо резерва за органе, резерва за допуну памети, резервно тржиште нездраве хране, резервни банкарски робови, екуменска папина резерва, педерска резерва, резервна естрада пропалих певача и умјетничких шмираната, резерва за територијално намиривање већих рачуна.