ПРОДАВЦИ СРПСКОГ СМОГА

 ПРОДАВЦИ СРПСКОГ СМОГА

Примећује се убрзање западног решавања балканских међународних питања. За Србе, више није актуелан ни принцип решавања "све за ништа", већ се од нас очекује да прихватимо формулу "све за још горе". Све што непријатељским народима у окружењу треба ми смо дужни да испоручимо. Испорука о нашем трошку да буде брза и тачна. За узврат ћемо морати да прихватимо западно пријатељство чије коштање није наведено, али знамо да је скупље од живота - у новцу, крви, аргату, земљи и води. Иста се "агенда" спрема за Србију (без Косова и Метохије), за Републику Српску, за Црну Гору и Македонију, која нас се неоправдано мало тиче. Ваља назнаћити и снажно подвући да је "модерна европска агенда решавања западног Балкана" у длаку идентична стаљинистичко-енверхоџистичком концепту решавања истог питања. Окрени -обрни сударамо се са нечим што може изродити само нацистички обликован ум.

Кога смо ми Срби делегирали да се супротстави како зна и уме овом отвореном налету бруталних освајача? Поштено речено, најпробраније наше продавце магле. Рачун је ако су добри у паланачком варању, да се исто важи на светској политичкој тржници. Губитнички је то рачун, али тако се народ определио.

Црногорци за премијера изабраше Здравка Кривокапића, за кога један од лидер опозиционе групације која је одрала табане по литијама борећи се против Мила Ђукановића каже да је "у изборну трку ушао изјашњавајући се као Србин да би у циљ утрчао као 101% Црногорац?!

Зар нису у опозицији знали каквог човека бирају за свог фронтмена? Зар нису могли неког поузданијег да изаберу међу собом? После свих преговора, мудрости и утаначивања стратегија, нису знали ни какву ће владу скројити Кривокапић? Ако нису, што су се у опште разметали и истрчавали?

Било како било, сада треба очекивати да врло сумњива Влада, унапред ослобођена било каквих обавеза промена спољне политике, дакле у кључним политичким правцима чврсто на Миловом путу, "помера брда", што ће рећи демонтира Милов режим у фундаменту?

Цела та дружина, која је до могућности да нешто промени на корист Срба и православља дошла мукотрпним  литијама, данас као брат близанац личи на пропалу грчку Сиризу после првог суочавања са реалношћу управљања банкротираном државом.

Владу Црне Горе можемо звати Црна Сириза.

У међувремену, Одлазећа администрација у Црној Гори протерала је амбасадора Србије Владимира Божовића јер се "меша у унутрашње ствари Црне Горе". Ту одлуку неће изменити ни после скандалозно "помирљивих" потеза српске владе, која је реципрочно протерала црногорског амбасадора Тарзана, па је затим повукла одлуку о протеривању. Чак и у српској чаршији влада уверење да је Божовић направио дипломатски гаф јер се похвално изразио о Подгоричкој Скупштини од пре сто година, чије одлуке је Милова влада поништила (?!) јер је тада "укинут дотадашњи суверенитет Црне Горе, њена територија присаједињена Kраљевини Србији и насилно детронизован краљ Никола Петровић Његош".

Супротно је међутим. Црна Гора овим бизарним накнадним поништавањем одлука Подгоричке Скупштине тешко увредила Србе, своје ослободиоце, који су јој ослобођењем 1918. спасли и част и образ. Иначе, Црна  Гора је кукавички капитулирала 1916. године а краљ Никола је убјежао под 'талијанске скуте, уместо да се са војском повуче пут Албаније скупа са србијанском војском. Сад своје ослободиоце и спасиоце части и образа дезертирани "српски спартанци" проглашавају за окупаторе а Црногорце који нису пристали на Николину дезертерску политику за "домаће издајнике". Нису издајници "гаеташи" који су марширали са Мусолинијевим фашистима, већ су издајници и окупатори Срби.

Тешка је то увреда, која је, по ко зна који пут, лако прошла и у Србији и у Црној Гори, са старом и новом владом, све једно. У сваком случају, ничем добром немамо са Брда да се надамо.

У комшилуку, у Босни и Херцеговини, одржани су локални избори који у нијансираним али видљивим назнакама показују ерозију српског народног корпуса.

Тројица политичара са српским именима обележили су овај изборни циклус. Први је ратни дезертер и грлати антиратни профитер Милорад Додик који "грми али врло слабо сијева". До њега је Драшко Станивуковић, класични "гузоњин син"; босанска варијанта Белог Прелетачевића, али у de luxe изведби са позлаћеним патосом у кући, који је Додика "изуо" у Бањој Луци. Трећи је Богић Богићевић, професионални Бошњак, дакле класични потурица што се по орвелијанском новоговору каже "Србин грађанског опредељења" и несумњива идиотска штеточина. Сада се кандидовао за градоначелника мултиетничког без Срба Сарајева, па ће са те угледне позиције да растура српско што још није изровао.

Рајко Петровић је ових дана у кратком напису дао инвентар одлика и врлина Срба из Босне. Када би и занемарили овдашње Босанце под претпоставком да их је Србија искварила, питали бисмо г. Рајка где је он у Босни видео такве одличне Босанце? Тројица који се ево врло истичу по вољи бирачкој сушта су супротност назначеног идеала.

Републици Српској се спрема одлучна и скора ликвидација. Већ је у најавама и нови модел функционисања БиХ у којој ће Срби имати статус отрока са нескривеном поруком од окупатора оличеног у Бењамину Калају ма како се у новом животу звао, Инцко или некако друкчије, да могу полако да се чисте из Босне поносне јер су реметилачки фактор и геноцидни крволоци.

Потписник ових редова је био међу малобројнима који су још 1995. године упозоравали да је Република Српска "монтажно решење" за кратку употребу, али слабо ко нас је слушао. Тако, ево двадесет пет година, Срби, а нарочито Босанци, тумарају као гуске у маги тражећи своју државу.

И ко ће и како сада, када је крај толико близу, да брани републику Српску - један похлепни буздован, до њега јебиветар, за њима змија у недрима?

Главна магаза за сабир све шверцоване робе коју крчме српски продавци магле је свакако у Србији. Чиме стварно тргују назиремо кроз кратке вести које промичу јавним простором. Незапажено, као нешто неважно. Једнога дана промине наслов "Држава ускратила гаранције Србијагасу за 'Турски ток'", другога дана "високи Вучићев изасланик" са председничким благословом клечи у Вуковару, ономад Гордана Чомић најавила усвајање Закона о истополним браковима, од 14. децембра 2020. Север Косова постаје део Електропривреде Велике Албаније...

Тако, корак по корак, миц по миц, Вучић и његова квислиншка котерија испуњавају задатке које им редовно испоручују окупатори са запада. Признање "Косове" биће тек мала непријатност, коју ће режим лако превазићи са неколико прича о невиђеном економском развоју Србије, уз пропратни плач и ридање због Косова.

За узврат, обећани пријем у ЕУ сада већ ни са западне стране не крију да је шарена лажа. Отворено нам говоре да од тога нема ништа, али да су спремни да нас за сва наша понижења награде лажном надом. То нам је нова "европска агенда". Комплетна Вучићева стратегија тиме доживљава морални колико и економски банкрот.

И ником ништа! Магле и смога ће бити увек довољно за недужне Србе.

Коментари

Популарни постови са овог блога

БЕЗМУДИ ЂАВОЉИ АДВОКАТ АБУ-ЋИРЈАК