ПРИЗЕМЉЕЊЕ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСА

ПРИЗЕМЉЕЊЕ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСА 

 

 АУТОР: МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА

 
Авиони Монтепркно Ерлајнса су били место првих, несигурних корака црногорске приградске сељаније у свет.
 
У њима је агресивни приградски елемент спознавао размере своје историјске победе. Димензије своје моћи и дражи афирмације унутар система диктатуре кој им је омогућавао ту скупу сељачку забаву за џабе.
 
Ја сам, живећи у Београду у време експлозије црногорског пројекта, био сведок нарастања нове класе и сазревања нове националне самосвести Црногораца.
 
Имајући превише слободног времена, дочекивао сам на аеродрому и развозио подгоричке викенд јебаче, српске политичаре, динарске партизановце, "навијаче зазвијезду", бизнисмене, делове црногорске административне булументе.
 
И моју мајку, са њеног последњег боравка у Лиону, код Вијалових.
 
Да и ја, као необавезно, провучем да је моја мама ишла за Француску и назад.
 
Авионом.
 
Има још један детаљ, који је антитеза описаној провали самопоуздања у Црногораца.
 
Наиме, моја покојна мама, после поздрављања и стављања пртљага у кола, је рекла, најпре, "Хућ", а онда реченицу због које је ушла у ову скаску-"Ми смо стока."
 
Рекла је то мирно, као човек свестан да је век вековао на маргини цивилизације, са свим шта шта та јадна позиција носи.
 
Београд, жртва најпре црногорских партизанских битанги, бивао је наново освајан новом хордом победника транзиције, посленицима међународног шверца цигарета и наркотика, наследницима приморског камењара који су то наслеђе претворили у тренутак самопоуздања, нову вредност или у једнократно, једном за увек, курчење у казину.
 
Тако сам ја нову црногорску стварност видео кроз једну кондензовану, готово филмску или театарску слику. Сажетих, али перфектно јасних контраста и финих преливања.
 
Још једна слика са дочека авиона из Подгорице и Тивта ми је остала у сећању.
 
Један мој интимни пријатељ, особа са највишом, бриљантном социјалном интелигенцијом, чврсто решен да, у животу, буде и остане малограђанин, потпуно имун на историјске ломове и превирања, укотвљен у својој животној агенди као крпељ, долетевши из Подгорице, неко време после отцепљења Монтепркна, пролази аеродромску контролу, и пре поздрава ми каже - "Три авиона џабалебароша, сви путују џабе, нико не зна због чега путује!"
 
Нема упечатљивије и чистије слике фингирања, изигравања државе, од опсервације једног потпуно незаинтересованог опортунисте о томе да је у питању масовна опсцена, на граници лудила.
 
Разумљива је сета нове црногорске класе за временом и местом њеног историјског узлета.
 
Авиони Монтенегро Ерлајнза су били место кулминације доживљаја, интеракције са утицајнима, поприште интрига, личних промоција, брушења специфичне културе комуникације, долче вите која се, за многе од путника, никад неће поновити.
 
Црногорски сан је у рукама малобројних.
 
Њихова деца су домаћа на великим светским аеродромима, у већим и бољим авионима, са косооким стјуардесама.
 
Остатак је заглибљен у тужној стварности распада црногорског Дизниленда.
 
Утваре другачије мислећих и другачије делајућих им ускачу у канцеларије, укидају им ситне лоповлуке, оговарају их и одједном су курчевити и нељубазни.
 
Пролазна је слава света.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!