Пређи на главни садржај

КАД ИМПЕРИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ

КРАТКА СТУДИЈА СЛУЧАЈА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ БАКА-ПРАСЕТА 

Нацистички копљаници, нису јутјубери
Не, нисам очекивао да се континуирано бавим феноменом Бака-Прасета. Написао сам шта сам имао у датим ситуацијама, и негде тамо је требало ставити тачку.

Међутим.

Тренутно је у току процедура гашења Јутјуб канала Бака Прасета са неизвесним исходом. Све је праћено препознатљивом негативном кампањом, халабуком и "навлачењем" надобудног али политички неискусног јутјубера у медијске замке којима није дорастао (нпр. гостовање на ТВ Прва).

Непосредни повод за коментар је чланак Динка Грухоњића "Нове деведесете – Бака Прасе, Левијатан и Фирер", са филозовским поднасловом "Пржење мозга: Лоша бесконачност".

Уважени професор са Филозофског факултета у Новом Саду, Катедра за журналистику, који би морао будуће новинаре да учи објективном и етички чистом новинарству, не пише "Србија" него "српија". Већ ова једна реч све говори о морално профилу уваженог професора. Да нисам овако пацифистичких светоназора већ некакав левијатан, јавило би ми се да се професорова граматичка грешка може поправити једино тако да га се тресне даском по лабрњи довољно пута док се не описмени. Но пошто нисам агресиван, сматрам да у регуларној процедури треба да му се одузму све јавне фунције (лустрација), те да му се одузме држављанство и испратити га назад у Бања Луку, па нека се тамо тако шовинистики бахати. Ако му дозволе. Сваки имигрант из Сирије се понаша са више поштовања према Србији од овог босанског имигранта, кога је та, по њему "српија", нахранила.

У свом журналистичком галиматијасу, Грухоњић се напреже свим силама да покаже како је Богдан Илић (= Бака Прасе) директни продуктсрпског клеро-фашизма "деведесетих". Крунски доказ је што  Горан Давидовић има симпатија према  групи за заштиту животиња "Левијатан", а ови су били Бакини гости, тако да је, по Динку, све јасно. "Паметноме доста", како би се казало.

Динков анорексични опсесивно-конвулзивни урадак би лако завршио на депонији журнализма, да у чланку није поменуо и Дојче Веле. Укратко, појавила се такорећи ниоткуда извесна Дојче Веле Академија у Србији, и захтевала од балканских јутјубера да направе серију критичних песама у спотовима, тзв. дистрејкове, против непристојности на Јутјуб сцени. Неки су пристали, неки не. Чињеница је међутим да они који су пристали нису ништа бољи од оних које нападају. И чињеница је да су плаћени за тај едукативни рад. Чињеница је да је исту понуду добио и Бака Прасе, али је одбио да пева Дојче Велеу за 500 евра. Пошто је одбио пристојну понуду, прозван је као простак и злостављач деце од дојучерашњих  другова "балканских јутјубера", који су показали већу прилагодљивост Дојче Велеу, те су за неке паре кренули да подижу моралну свест деце у Србији. Не и у Немачкој.

Дојче Веле Академија је неспорно поткупила неколицину јутјубера са балканске сцене да нападају Бака Прасета, као и да стратешки пласирају садржај који се односи на скрнављење хришћанства.Овај клип, који  се неспорно руга хрићанству, има нешто има преко 2,5 милиона прегледа, тако да је профитабилан. То су и рекламе. Све исто, само њега нема. А пошто није ту има сиса DW.



Млади јутјубер је - преносе медији -  у једном свом видеу саопштио да је ДW Академија и њему нудила пословну сарадњу, као и извесну своту новца, али да је он то одбио јер не жели да блати веру и српски народ.

Шта каже наш имигрант Динко (недоказано Сабахудин), који мени лично никада није одговорио на читко питање да ли је Грухоњића било у усташама? Односно, да ли су му усташе са тим презименом, које са покашто налазио у некаквим списковима, рођаци? За шуцкор, генерацију раније, није питање):
Бака Прасе био је, наравно, и у посети „Kосову и Метохији“, о чему су медији известили божмепрости к’о да се Вучић лично указао. Тамо се срео са „унуцима“, како назива своје пратиоце на јутјубу. „Унуци“, то јест публика, активно учествују у међусобним препуцавањима јутјубера. Заузимају таборе, а количина мржње која се у тим препуцавањима „унука“ излива уме да буде заиста језива. 
Тако смо дошли до кључне тачке. Тачно тако: Влогови Бака Прасета са Космета - то је оно што је покренуло окупаторску машинерију.

Можда је Богдан стварно умислио да "има мисију". Можда је Отац Ненад заиста сматрао да ће син "Богдан учинити више за српски народ него он". Можда су они у породичном кругу стварно прижељкивали некакву такву мисију, али је сигурно да нису били свесни са каквом хоботницом треба да се боре у таквом случају.

За такав сукоб из свог грађанистичког дискурса нису спремни ни дорасли.

Вечити проблем је наше суицидно југословенство. У јутруберском жаргону то се зове "балканска сцена". Зато и омладина која је ушла у Јутјуб-биз, има проблем да разуме да су људи из Србије увек на посебном нишану ако издоминирају на широј сцени, шта год то значило. Има пар месеци како се шашавко јутјубер Јанко пожалио публици како се нешто чудно дешава и да му са Јутјуба "падају" клипови, са тим и зарада. Звао друге познате наше јутјубере, иста "искуства". Само нема клипа у врху листе. Како, зашто, питај тамо у подруму. Овде чак није у питању било шта националистичко, политичко или анти-еуропско, већ, просто, клепање по глави ако је мало дигнеш.

Бака је тако мислио да може да ради шта хоће, док доноси гомиле пара и себи и Јутјубу. Синовац, није све у парама, био си у заблуди. Може, одиста све може, и да клинце од 10-12 година ложиш на њихове "ниске страсти", али све мора да остане у лимесима "дебилане". Док заглупљујеш омладину и оне што чак и нису још омладина, никоме нећеш бити на сметњи.

Онога часа када је Бака-Прасе искочио преко жилет-жице политичке коректности, Империја му је узвратила ударац.

Какав се обрт десио?

Најпре, Отац Ненад Илић, отац Богдана Илића, политички се дефинисао, стајући на страну грађанера против Вучићевог режима. Исправно је бити против Вучића али није часно бити на страни грађанера. Но, свакако, ту је већ дошло до оштрог трења. У некаквом контексту, можда и зато што људи нису дводимензионални, нећемо пакосно спорити искреност Бакиних клипова које без наводника називамо Први пут с оцем на Косову. Сматрамо да је тих пар урадака најбоље што је урадио. Потпуно су ван свих клишеа продукције јутјубера олити инфлуенсера којом се затрпавају деца. Ваља ово нагласити, да не кажемо, признати.

Како је Бака-Прасе отишао на Косово и Метохију, истог часа је ставио главу на пањ. Шта је мислио, чему ли се надао? Европским вреднотама?... У тим клиповима он, Бака, је чак врло фин, веома уздржан. Отац Ненад није иступио из својих грађанистичких светоназора, те је у косовско-меохијским Манастирима тулио о "владиваини права" која мора претходити косметском расплету.  Али, био је у свом приказу отворенији од сина.




Ми оба видеа топло перпоручујемо за гледање зато што су добри. Не жалите време, корисно ћете га искористи...

И наравно, после свега Империја је узвратила. Најпре су му мало скидали клипове са Инстаграма. Затим је понуђено да пева како му они свирају за 500 евра. Да брани "вредности". Пошто је одбио, реакција је уследила. Како видимо, та некаква ДВ академија има моћ да затвора Јутјуб канале у зависности од политичке подобности. Да пробамо ми да угасимо такав ДВ? Ма какви, централа Јутјуба би остала тупа на наше захтеве да се фашисти уклоне, макар нас било десет милиона.

Наравно, имамо довољно искуства, тако да смо резервисани по питању коначног исхода. Богдан је лепо васпитан и размажен младић који није научио да живи као вечито полугладни унутрашњи емигрант. То је врло тешко. Зато не искључујемо болни компромис на обострано задовољство. Или емиграцију на Запад. Не нагађамо, само морамо да направимо резерву. Не можемо да одредимо кладионичарску квоту да ли ће Богдан остати на почетној позицији.

Чак, ако он остане чврст, остаје наук за остале.

Одеш на Косово, прекрстиш се у манастиру, и разапну те европски чувари људских права.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3)ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију.
Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.
Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.
Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и цени се као увреда када се …
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРАИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ
"Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913.
У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи.
Путопис карактерише поетски тон имеланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману.
Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препозната као једно од најважнијих прозних дела српске модерне и као један од најлепших путописа српске књижевности. ...


Исидора Секулић је типичан представник &…