СУРОГАТ БУНТА

СУРОГАТ БУНТА

АУТОР: ЈОВАН РАНИСАВЉЕВ

Ја немам шта да додам. Много пута смо били на истим местима у исто време, али се нисмо упознали. Генерацијски јаз. Јован је рекао истину.

*** 

Синоћ се вратих из Београда. Одлично друштво београдских генијалаца, али у кафани. Погледам пред спавање објаве и пита ме једна фејсбук пријатељица, да ли сам СНС-овац, други потврђује и каже нажалост јесте - вероватно због последња два статуса у којем критикујем опозиционо-левичарско-сорошевске демонстранте.

Не - нисам, нисам био, и нећу бити никада!
Моје становиште је српско и државотворно.
Нисам никада био на буџету, на државним јаслама, никада у талу са државом по било којем основу (посао, намештени тендери, од-орање државне земље итд.).
Прођох синоћ поред демонстраната у Београду, звиждање уши пробија, гледам оне омладинце и сетих се својих дана:
- са 13 година 9. марта 1991.
- са 14 година на Видовданском сабору - сам побегао од куће,
- са 15 година када су ухапсили вука 1. јуна,
- са 16 година када смо се бунили због блокаде на Дрини,
- са 19 година на протестима против крађе коалиције Заједно,
- са 21. годином на Преображењском митингу,
- са 22 године рушим Милошевића у запаљеној скупштини.

Нико ме није водио, сам о свом трошку сам одлазио до Београда, од новца добијеног за славу, рођендан, од бабе, деде, касније студентски џепарац.

Сетим се да сам од 12-13 године до 5. октобра прочитао све живо што се штампало о политичким темама у Србији. Имам неколико хиљада примерака ВРЕМЕ-на, НИН-а, Српске речи, Демократије, Наше Борбе, Статуса, и свих повремених часописа који су излазили и гасили се.

Сетим се уласка у просторије СПО-а у Суботици (моје искрене младалачке наде и љубави из 1991. и 1992.) са већ више од 20 година. Стева из Новог Жедника председник ОО СПО-а седи са подигнутим ногама на столу, око стола његови другари у истом издању (касније су се сви распоредили по ДС-у, ЛДП-у). Дувају траву. Просторија смрди, ходник у старој згради општине дијагонално од хотела Патриа у самом центру Суботице - вуче тај дим и цео спрат заудара. На том неком вишем спрату су биле смештене просторије свих опозиционих странака ДС и ЛСВ. У просторији слика престолонаследника, оснива се Отпор, дим од лоше вутре издиже се на слику престолонаследника. Сећам се те сцене као сада да гледам. Стеви нелагодно када је видео мој поглед, видно се уплашио, устаје и каже: имамо овде постере и налепнице Отпора, па то треба поделити и лепити, има шаблон Отпор, па можеш да црташ црвеним или црним спрејем - како ти воља, црвену или црну песницу. Гледам ону песницу и питам га, зар са песницом као симболом да гинемо? Излазим напоље. Горчина нека у стомаку. Сузе ми у очима. Зар је ово за шта сам дао 10 година свог живота? То није моја Србија. Да ли да уђем и да отмем слику престолонаследника, или да их изударам том сликом и рамом по глави. Размишљам да ли оваквима да препустим победу над Милошевићем, кога смо ми 10 година рушили, да би ови дошли на готово и од свега направили левичарско-глобалистичку револуцију. Сео сам 5. октобра у бус Ласта, платио кондуктеру 10дм, и отишао сам у скупштину. Иако политички свестан свега, ипак смо били изманипулисани.

Она дечурлија од синоћ је најблеђа могућа копија нас. 

Пароле из деведесетих, фразе отрцане, више тамо има Стева из Новог Жедника, него Јована Ранисављева, и све је лоша копија Клинтонових Сорошоида на антитрамп демонстрцијама.

Када је изашао снимак рушења паноа са страдалима на Косову, Бог ми је сведок нисам помислио да су то неки Сорошоидни идеолози са Вице и Пешчаника, ма нема шансе! 

То су само површна деца као са овог постера доле. Хипстерај без икаквог напора да сагледа целу слику. Не верујем да је Вучић послао своје ботове да цепају пано са сликама несталих са Косова, али чак и да је тако, та омладина која је уз керебечење и церекање посматрала то рушење и цепање, навијала, и није спречавала, није звиждала нити негодовала, е то је права слика тих људи и уверења. Нису они ни видели пано, нити схватили о чему се ради. Вероватно огромна већина није ни изашла на изборе. Није имао ко да их организује за демонстрације за слободније медије и равноправну предизборну утакмицу, да им објасни злоуптребу церемонијалне председничке функције, да им објасни предности канцеларског ситема, ако не желе монархију, да им објасни да и опозициони лидери маштају о таквој злоупотреби и самопромоцији странке и лидера, да им објасни да се за изборне услове демонстрира ПРЕ избора.

Активисти ДС-а су имали друга посла.

Левичарство, марксисти, Че Геваре, маштање о социјализму, тотална индиферентност за праву Вучићеву критику - социјализам у економији, социјална давања, ураниловка, Бриселски спорзум, јавни сектор и партократију, ММФ палица у влади, итд.

Њима су то шпанска села, они би и левље са још већим социјализмом. Идеолози демонстрација који би на друштвеним мрежама да изигравају арпска/балканска пролећа се не буне због Шредера на бини, него на лош избор Шредера, јер они су бољи саговорници за њега.

Ови моји локални антивучићевци не знају ни за Сороша, нити су било какви идеолози. Они га мрзе јер им је узео државну земљу Карађорђева коју су на муфте радили и обогатили се, а славина пресушила и у рукама Арапа.

Не, уз СНС нећу па макар ми растурили све што смо урадили као нестраначка група грађана бавећи се волонтерским радом на славу Бога и Српства, али са песницом, црном или црвеном - не хвала - више никада!