ГРИГОРИЈЕ, БИСКУП У ТРАПЕРИЦАМА КОЈИ ВОЛИ ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛИЦЕ

ГРИГОРИЈЕ, БИСКУП У ТРАПЕРИЦАМА КОЈИ ВОЛИ ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛИЦЕ

Намеравао сам да напишем само краћи осврт на једну проблематичну изјаву бискупа херцеговачког Григорија, и тако уђох у Тамни Вилајет из кога свакако неокаљан, без муке и штете није могуће изаћи.

Најпре, нисам случајно поменуо „бискупа херцеговачког“ Григорија, јер тако се самопрозвао. Званично, у хијерархији СПЦ, наречени је Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски, владика Григорије. Може неки пуковник Српске војске себе да назове сатником, дивизијаром, колонелом или оберстом (што ништа у ова времена не би било изненађујуће) „јер је све то исто“, али бисмо одмах знали да имамо посла са издајником. Једнако, Григорије би требао бити отпадник, јер му је милије туђе него наше*.

(* Израз “bishop” користе православни епископи у иностранству, али користити израз “бискуп” на домаћем терену и језику за православног владику за вернике представља својеврсну провокацију и увреду обзиром на крваву историју српског народа и римокатоличке цркве коју српски народ сматра највећим злом због њихове подршке усташтву и улоге Ватикана у ратовима током деведесетих година.)

Међутим, bishop Григорије формално није отпадник, већ има имиџ корифеја са визијом и мисијом. Одрекао се бискуп Захумља и Далмације. Не би писало да је Владика и Захумски и Далматински, да није потребно тако, и записано од давнина. Сад је бискуп Григорије јачи од свог српског и православног Записа? Ја не могу да замислим да неко иде на исповед „православном сатнику“ какве год му се визије јављају, и да такав држи литургију. Ако Владика понижава нашу Цркву и памћење, како ја, лош, слаби и грешни мирјанин, да их браним? А куд можемо без Православља? Куда bishopе, јади те знали?

Бискуп Григорије вели да воли да носи фармерке, и да га не брине што је „различит“. Па није толико питање гардеробе, већ шта му је ближе, оно што му је у души? Која је квота да се удобније осећа у фармеркама него у мантији, колика да је обрнуто, а колика да је нерешено? Отприлике се квоте крећу као за дерби Партизан – Звезда.

Бискуп Григорије такође „воли фудбал“. Па фудбал волим и ја, али бејах фудбалски тренер, а не Владика. Но, шта је Григорију драже, шта му је ближе срцу – да игра фудбал на голиће или обилази јаме-безданке и друга српска стратишта? Да чува и теши душе мученика, и оно мало мучених наследника што је претекло? Да сабира, храбри, јача љубав, веру, наду? Како стоје ствари, отаљава обавезу на „округле датуме“, уз механичко изговарање бљутаво испразних, отрцаних фраза.

Довољно је прочитати само неколике, ад-хок прикупљене „визионарске“ изјаве бискупа Григорија, и лако се дође до профила покондирене аустроугарске „Феме“ у мантији. Тај угурсуз од бискупа је више духовне своје снаге жртвовао флертовању са католичким клиром неголи јачању православља у онемоћалом народу. Нико није од владика имао тако искрену подршку ауторасистичког самозваног „аналитичара религије“, пок. Мирка Ђорђевића, за живота малог од кужине Сабахудина Грухоњића, до Григорија:

- У праву је Григорије за владику Артемија и његово самовољно понашање. У праву је и за то да нам није требао тако велик и скуп светосавски храм који се гради као “Скадар на Бојани”. И питање лустрације међу свештенством је право питање, о којем СПЦ није хтела ни да чује. Ако је лустрација могла да буде спроведена у бугарској или руској цркви, зашто не би могла и у српској, пита Ђорђевић.

Бискуп Григорије: Срби се много љубе, ту треба наћи неку меру. (Што да се не љубимо? Претерано три пута? Два пута је пристојно? Не сметају педери што се ради содомије жвалаве пред храмом Светог Саве, већ сметају Срби јер се љубе у образ три пута? Треба то свести на умерена два цмока, је л' тако? Тако је. Да будемо као сав нормалан свет. Као католици или протестанти. Згодан пример како се ђаво крије у детаљу.).

Бискуп Григорије верницима: Не плашите се Деда Мраза (А ко се то плаши рекламе за Кока-колу? Да је српски Владика, не би бранио рекламу поквареног потрошачког друштва, већ штитио памћење на Светог Николу).

БИСКУП УВОДИ РЕД Григорије: Кафанџије претвориле Требиње у шабачки вашар (Поменути проблем нема ама баш никакве везе са Шабачким вашаром, али има везе са демонтираним менталитетом локалне средине, коме је бискуп дао лични допринос, како се на фотографији види. Слободоумни бискуп у траперицама и распојасане кошуље "блеји" на тераси неког кафића. Или, можда би било подобније да су кафанџије претвориле Требиње у Октобер-фест? Анимозитет према "сељачкој" Србији вири. Свакако, Шабац је далеко, а Владо Шегрт, жив као зомби, ту пред носом, али добар Григорију).

ПУТ КА ЈЕДИНСТВУ ЦРКВЕ Бискуп Григорије: Сусрет патријарха Кирила и папе Фрање је Божја воља. (Бискуп у улози Весне Ривас). ПАПА У САРАЈЕВУ Бискуп Григорије предводи представнике СПЦ (Православни шуцкор). И још:
Бискуп Григорије: Папа је показао да је слуга и човек, да ничим није издвојен од других
Како да разумемо Григоријеву жељу помирења са католицима, који се не стиде геноцида над Србима, већ, насупрот, Степинца, примаса над више од хиљаду фратара који су активно уништавали Србе и друге не-католике, хоће да произведу у „Свеца“? Хоће „екуменизам“ са папом Фрањом, који је тренутно заузет преправљањем Божјих заповести? Хоће љубав са Станиславом Хочеваром, који не љуби Светог Саву, и гади се српског православља због истог „херетика“? Још Станислав курчевито тврди да „католици у Србији робови док не дође папа“?! Нису робови док се признањем и покајањем не очисте од злочина учињених у њихово име, већ док папа крваву српску земљу не опогани својом црвеном ципелицом?

Међутим, наше питање без одговора је логично – ако је српски православни Владика тако навро да се мири са онима који су убијали и насилно католичили Србе, и знамо да се крви нису још довољно напили, као тог истог Владику храњеног љубављу према ближњима ништа, ама баш ништа, не инспирише да се мири са владиком Артемијем или Зилотима, који бар никога нису убили? Њихова је оптужба да се СПЦ крипто илити тајно, скривено, подмукло католичи, и "новотарењем" убија веру у народу. „Мања се река улива у већу“ - рече нам у беседи Патријарх Иринеј. Само нам не рече јесмо ли у тим рекама мање рибе? Како то: што више католици убијају Србе, Владике их више воле?! А својих се боје као ђаво крста? Ја то друкше нисам кадар да рационализујем до владичанском неизмерном похлепом.

Бискуп Григорије извређао је у суботу, током обележавања славе цркве Светог Архангела Гаврила у Требињу, председника Србије. - Николић је бена - рекао је владика пред окупљеним верницима. (Тако ли се говори у цркви, на Слави? Замислите да поп дође код вас у кућу и каже вам да сте бена? Или, уђете у црву ето као у своју духовну кућу, а bishop вас ишутира напоље? Искрено, лично размишљам да ли још да ризикујем, док ми се не гарантује безбедност). Није се Григорије задржавао само на лајању у храму, већ је правио „клечке“ несретном Николићу, но ко ће улазити у све те политичко-црквене ујдурме. Григорије има јасан идеолошки став, те горљиво милује Тадића и дух Ђинђићев, такође и, гле,  Вучића,"Који исказује огромну љубав и бригу за Србе у Херцеговини", а не морате погађати како је гледао на Коштуницу, који је бдв помагао Србе у БиХ више од свих претходно побројаних, поготово од Вучића. И не треба да збуњује што Григорије покадшто у јавним наступима вербално брани српске вредности, ако наспрам себе у полемици има каквог муфтију. Григорије је вишеслојна појава. Поручује нам: "Не гледајте шта радим, већ слушајте шта вам говорим". Заправо, "виша математика" је јасна - Григорије је екуменац, крипто-католик и заправо као највеће непријатеље доживљава православце, па затим пирамидално све друге који сметају Curia romana. Григорије је архи-куријалиста, ултрамонтанац, понизни епископаписта. Отуда, у неким моментима Беба Поповић не би оштрије делао од Григорија. Чеда Јовановић или Иво Вејвода се само у реторичком стилу разликују од Григорија, не по визијама. Или обрнуто. Колатерална штета је што Срба више неће бити.

Бискуп Григорије: Срби из Босне су најбољи Срби. На сваку рупу бискупу херцеговачком избија аустроугарштина - онај пречански притворени аутошовинизам. И ту се поставља кључно питање: Ако Синод СПЦ овог одвратног аустругарског гелиптера поставља за бискупа херцеговачког, шта ћу ја ту? Ако сам као човек мање вредан од Срба који су у значајној мери изгубили српски православни идентитет? Шта ће ту сви нишчи, изгубљени у Православљу?

Сазнао сам на тежи начин да нису сви Срби једнаки, већ су на врху блавори, кукавни гуштери без ногу, или на милом им екуменском латинском Ophisaurus apodus, који слатко православље посисаше из потаје. Тек негде најдоње у тој пирамиди биће да сам ја.

Ако је уопште потребно, покушаћемо да видимо шта је са изјавом аустороугарског православног bishopа. Та изјава је наишла на овације лево-поманитале титолике Србадије:

"СВАКА ЧАСТ!
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Не градите толике цркве а болнице нам се руше, деца умиру!

Бискуп херцеговачки, владика Григорије, осврнуо се на стање у друштву, истичући да не треба градити толико цркви, када постоје други, већи проблеми. “Више пута сам рекао да не треба градити толико цркви, јер имамо болнице у којима нема пешкира, нема папира, где је све запуштено, тешко је гледати све то, јер и то је на неки начин одраз наше цркве”, рекао је владика Григорије у интервју за ТВ Храм."

У питању је неколико кратких реченица, језуитски демагошких, деструктивних и анти-православних. Зато су се тако добро запримиле.

Особито се Григорије острвио на градњу храма Светог Саве у Београду. Чему то бацање пара, пита се. Синан-паша се баш потрудио, а Срби опет некоме терају уз нос, па дижу за инат храм у Престоном граду ево скоро сто година. У заблуди верују да ће Храм чувати српско памћење две хиљаде година, а Григорије само што кредом не напише да нам памћење више неће требати за двадесет година.

Па да размотримо.



Биће да је социјализам био бољи? Ми уопште нисмо имали за време Тита државу социјалне правде, већ аустрофашизам. Нешто што је најдубље србомрзачко и селективно у привилегији. Само смо лагали себе по скрипту "стокхолмског синдрома".  Најбоље огледало је здравство, о коме потуљени Григирија тули наизглед као да му је блавор памет испио. У Новом Саду имали смо медицинске „кардио-васкуларне“ центре који су били светски врх, равни васионским бродовима. Истовремено, Дечија болница у Новом Саду беше подрум пакла. Ужас. По невољи, имао сам прилике да се суочим са патњама деце у том мини-паклу, а и са оним васионским бродовима. Јесам беснео због таквог гејачки бахатог комунистичког иживљавања и бездушности. Али, деца њихова буџованска ми рекоше: Па шта ти је, нормално је да стари људи брину о себи. Елем, нормално је да се деца пате као Исуси, пошто највећа жеља буџована и директора, старе партизаније, у чијим су рукама биле наше паре, беше да живе двеста година, као Рокфелер, те су угађали кардио-центре. Болесна деца су вишак! Буквално! Ко им је крив што су мали и слабашни. Титоидна еугеника у суровој пракси. Али своје ђубре нам оставише.
 
Дечја болница у Новом Саду у новије време,
стање непромењено од промена 2000. Фото: "Ало"


Шта је веза са изградњом цркава које жуљају bishopа Григорија? Па, у та доба ни једна православна црква није изграђена, већ су многе рушене. Отуда, лакше је нама са Шегртом, јер он бар није крио да је неписмени кољачки изрод, већ се дичио што је неписмен узнапредовао до министра. Али, шта да радиш са ђавољим шегртом, који навуче мантију, испод мантије траперице, испод тога шарени шортс, у памети није макао од Шегрта, а лептирићи у стомаку му заиграју до небеских висина кад види папине црвене ципелице?

У најновије доба, потомци титоида покрадоше, разграбише и издадоше све што им дође под руку. Има држава пара да испуни реалне потребе својих поданика. Али, не може, ако корумпирана котерија све офуља. Да се цркве не дижу већ новац да за лекове, и то би покрали. (Заборависмо, ето примерице, како је Др Кон куповао некакве вакцине три пута скупље од тржишне цене, па после све бачено, уз додатни трошак због еколошке заштите?). Како Григорију не сметају режимске лопине што и од болне деце узимају, те ту дечицу лечимо СМС порукама, а буџовани не знају колико имају и увек им мало?

Или, да погледамо из другог угла. Кад је толико прагматично-хуман, да ли је Григорију икада пало напамет да мало сузбије свој луксуз, да се одрекне неумерене раскоши и скупих аутомобила па да се помогне болеснима? Због таквих као Григорије, наш Патријарх Павле се једом приликом горко нашалио: "О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!" Да ли Григрије са презиром размишља о ципелама патријарха Павла, ако му у опште дођу такве беспослици на ум бар када се увече покрије поњавом, не знамо. Да тако нешто на своју свету ногу није назуо, знамо.
 
Бишоп Григорије који брине о болницама, Фото: БН
 
Другим речима, стање у болницама је такво какво је због мањка вере и превише безбожника (атеиста, како себи тепају) и лупежа међу нама, не због превише изграђених цркава. Не само здравство, већ културу, образовање, култ одбране народне оличене у војсци, све српско, све су безбожници упропастили. Међу њима, најистакнутији управо идеолошки фаворити бискупа Григорија. Да ли је икада Григорије назвао Тадића и Вучића бенама и хуљама зато што толико краду и зато што су архи-велеиздајници? Сличан се сличном радује. Какво уопште добро можемо чекати од Србина у коме се вера распала? Како мисли бискуп Григорије да се народ обнови, а да се не обнављају разорени храмови и подижу нови тамо где је потреба?

За мене је била немогућа мисија да дођем до сазнања колико у опште ми имамо манастира, колико цркава, колико рушевина, тзв. "манастиришта". На изненађење, моје незнање је опште незнање.У Патријаршији нису сигурни ни колико имамо манастира и колико је активно. Шта  је тек са црквама?

ШИРОМ Србије и региона расуто је 405 манастира Српске православне цркве, а њихови темељи постоје на још 205 локације. Само на Косову и Метохији забележени су трагови чак 2.500 хришћанских светиња, од којих је највећи део нестао у бурној прошлости. - ПРВИ систематизовани регистар српских манастира и број храмова на овом простору изненадио је чак и патријарха Иринеја, који је признао да на том списку има манастира за које није знао ни да постоје.

У "Независној држави Хрватској" за време Другог светског рата, уништено је више од 450 православних храмова. Током ратова последње деценије прошлог века, само на подручју БиХ, порушено је и "оштећено" скоро 300 православних цркава и још преко 130 пратећих објеката, парохијских домова и слично. На Косову и Метохији, као вечитом стратишту, у времену надисторије XXI века, страдало је преко 160 цркава и манастира, три пута више него за време фашистичке окупације у Другом светском рату. А ни комунисти се нису "обрукали" у питању "асанације" "Западног Балкана" од православља. Колико ми, дакле, треба да градимо - не за себе, већ за наше бивше и наше будуће, јер ми смо само трен пролазни - да поправимо што је за вечност, па и за нас дизано? Ово што поменух је хиљаду, не некаквих кућерака и "домова културе", већ храмова.

По логици бискупа Григорија, пошто је намастир Девич пет пута паљен до темеља, а шести пут, "за сваки случај" рушен и пљачкан од арнаутских банди, биће да су Срби бацали паре шест пута на "нове" манастире, уместо да паре уложе нешто "хуманије"?

А не, није ту крај. Да све предходно гурнемо у крај, опет се појављује питање: А зашто бискупе, ниси позвао на опште уздржавање од изградње богомоља? Јер, православци имају најмање верских објеката, поготово ако се разуме да су историјски већина на овом простору. Или су други отпорни на болести? На 230.000 мухамеданаца у Србији (ван Косова и Метохије) има 190 џамија. Сразмера овоме би било да у мом селу има три православне цркве, а ми једну градимо ево 30 година. И то, као против речног тока. Инжињер рече једноме који је покренуо да се у комунистичком селу гради црква " Шта ће вам арматура Фи 12, кад је довољна Фи 6?". Одговор: "Кад је буду цркву рушили, да им буде теже!".

Па ни ту није крај. СПЦ има најмање свештених лица, најмање монаха у односу на број верника. Обука свештенства кошта, и држим да ту најмање треба жалити јер су вероучитељи и образовано свештенство потребни као хлеб. Али, по концепцији Григоријевој, сасвим смо ту добри. Поготово што катедре држе унијати. Нађите ми који ће се "Григорије" осврнути на жртву.
--

Погибија ПреосвећеногЕпископа бањалучког

Његово Преосвештенство Епископа Платона је рат затекао у Бања Луци. Одмах после проглашења НДХ и доласка стожерника и повереника за Врбаску бановину Др. Виктора Гутића, Епископ Платон је добио један акт (Каб. бр. 529) од 27. травња 1941. године следеће садржине: "Доставља це у препису декрет са жељом и препоруком да Госп. проту Мачкића Душана поставите Вашим Архијерејским замеником. Уз тај акт приложен је и овај декрет: "Декрет којим постављам проту Душана Мачкића, пароха и архијерејског намесника, за повереника испред хрватске државне власти у пословима бањалучке епархије, која ће епархија одласком епископа Платона као пореклом Србијанца остати упражњена." Одговарајући на предњи акт Његово Преосвештенство Епископ Платон је између осталог написао: "Част ми је саопштити стожеру да поменутог његовог предлога не могу прихватити, и то из ових разлога: "Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за Епископа бањалучког и као такав обавезао це пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, истрајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, вежући нераздвојено живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све време докле ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као "пастир добри, који душу своју полаже за овце своје". На то сам це заветовао и заклео примајући епископски чин и преузимајући под своју управу епархију бањалучку, и тој својој заклетви остајем веран и непоколебљиво доследан, докле год ми буде могуће да самостално одлучујем о своме држању и да дајем израза својој вољи.
--

Верује ли неко да би Григорје био спреман тако пострадати за веру прађедовску? А уз Платона, пострадало је још 600 свештеника. Ма, не. Григорије се љуби с онима који убише Платона.

А што се политике тичи, не меша се Црква православна у политику, већ обрнуто. И нека нам је Бог у помоћи. Није Григорије дошао по верској и/или националној линији, већ политичком ујдурмом.

Читао сам негде, како једна остарела усамљена монахиња усамљена мотком брани један од заборављених манастира од банди арнаутских. Истовремено, братственик и земаљак Григоријев Саво Јањић са својом дружином, лепо живи у "држави" Косова, као њезин "грађанин". Опет, читам негде како су београдски свештенеци врло углађени, шик, са стилом, и штуцованих брада. Онако, баш европски налични. За разлику од сељачких попова који су замашћени, мусави и нештуцовани. Ја питам, да ли је то иста Црква, или смо сви у лудило пали? Што, на опште добро, не промене позиције?


Па добро, најлакше је рећи „Збогом“! Могао бих и да поручим бископу Григорију да залуд фантазира о папиним црвеним ципелицама, никада их назути неће, јер блавори нога немају.
Но није све то тако лако. Чујем ја мог Животу како ме са ледених Албанских планина последњом снагом дозива и опомиње нашим Светим Николом. И чујем благи глас нашег Патијарха Павла.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА