Пређи на главни садржај

ШУМАДИЈСКЕ "ПИЦЕ ЛАГАНИЦЕ"


Да ли сте срели икада у друштву три жене да ћуте, сем ако не прислушкују шта неки други причају, па да то после да изанализирају? Ја нисам. Чешће сам наилазио да торочу у глас.

Но, наиђох на сајт лепога назива "Глас Шумадије". На жалост, одмах пада у очи: какав је то глас Шумадије на латиници? Још горе, чим уђете на сајт, дочека вас мило лице недефинисаног Недима Сејдиновића. За њим Динко Грухоњић. За овим Златко Јелисавац, босански кукавни дезертер који је пустио да му кућа у Босни изгори а он се уподобио у ортодоксног војвођанера. За сву тројицу одговорно тврдим да мрзе Шумадију толико да нема ничега што постоји да могу више да мрзе. Поред њих, ту је још гомила других моралних разваљотки попут партизанског дезертера пуковника Стојадиновића или типичног малограђанина Кулачина, кога можете познати и као ТВ-лика Чваркова, са Пејића салаша. "Глас Шумаије" или септичка јама, шта је?

Шта паметно има да каже Шумадији Динко Грухоњић, који има судско решење да се не зове Сабахудин, и ми то са судске стране поштујемо, али који потписнику ових редова није одговорио на директно питање да ли су му рођаци Грухоњићи на које сам налазио у неким списковима усташа? За шуцкоре, да, да, оне из Мачве и Поцерине, и не треба питати.

Шта паметно може Шумадинциа да порући Динко, недоказани Сабахудин,  који не пише Србија већ "српија"? На његовом сајту "Аутономија" могло се прочитати да су Србијанци раса кривих носева и ниских чела", и многшто дугиф квалификација. Дало се прочитати:

"Па смо тако сазнали да у Шумадији, “срцу Србије”, одакле је ваљда и гореречени премијер, постоје капиталне групице обожавалаца Kју Kлукс Kлана - KKK. Kукуљице, зиг хајл и остала иконографија наводе на оправдано питање: зашто нас је председник братимио са Охајом, кад се види да су нам менталитетом ближи Алабама, Мисисипи са Мисуријем, Вирџинија… Али, KKK у Чачку, јебо те!"

Динко никада није написао да је видео написе "Нож, колац, Јасеновац!", или "Нож, кука, Бања Лука!". Никада ништа слично није написао за Сарајево, где су Србе клали па бацали на градску депонију, ни за сва друга стратишта.

Шта је бре ово? Толика концентрација оних који у Шумадији никада нису препознавани другачије већ као окупатори, није виђена.

У штуром импресуму "Гласа Шумадије" пише:

Glas Šumadije je portal novinara koji ne žele da ćute i koji smatraju da nema te istine koju moguće sakriti od građana. Pokrenut je uz pomoć prijatelja koji su davali savete, pripremali pravnu dokumentaciju i učestvovali u izradi tehničkih i grafičkih rešenja.

Odgovorna urednica: Jovanka Marović

Novinarke: Elizabeta Jovanović i Marina Minić

Са одвратношћу одбијам да србизујем наречене шумадијске новинарске калаштуре. Оне, кажу, неће да ћуте. Као да се не види шта кучке лају.

Шта мислите, флундре, да ли се може сакрити истина да у Шумадији  промовишете усташе?

У Србији је ин за емигранте мала привреда под називом "Пица лаганица", па ето прилике да поштено зарадите, не да се бавите новинарским курвањем.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3)ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију.
Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.
Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.
Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и цени се као увреда када се …
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРАИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ
"Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913.
У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи.
Путопис карактерише поетски тон имеланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману.
Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препозната као једно од најважнијих прозних дела српске модерне и као један од најлепших путописа српске књижевности. ...


Исидора Секулић је типичан представник &…