НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Милош Ивковић, у старијем добу Овај запис потиче из породичне хронике коју је 10. јануара 1932. забележио Петар Ивковић, потомак Милоша Ивковића из Друговца, срез Смедеревски. Рукопис је вођен мастиљавом оловком, писаним словима (отуда понешто теже читљив), у свесци са родословним напоменама и сведочанствима о породичним и политичким догађајима с краја XIX и почетка XX века. Тон записа је усмени, мешавина сећања, казивања и преношених прича, са сачуваним језиком и ритмом народног казивања. Запис сведочи о времену кад су се страначке поделе и личне мржње преплитале са судбином домаћинстава, а клетве и завети имали снагу јавног документа. У њему се препознаје и живот једне породице која је из сиромаштва стигла до угледа, али и цена коју су за то плаћали људи „између власти и неправде“. * ...Милош је почео озбиљно да напредује али му умре жена и син Живан. Једва је нашао, после дугог времена, другу жену - Савку. Почео је куповати имање и задуживати се. Радио је и са свињама и ускоро...

  „Nur das Vergessen kann das Böse vollenden.“  „Само заборав може да учини зло потпуним.“  — Karl Jaspers, The Question of German Guilt, година 7455. (1947)  О "Пустари"   Писмо намернику (нађено уз последњу свеску „Пустаре“)   Ако си стигао довде, вероватно си већ прошао кроз маглу Пустаре. Не тражи у њој причу која ће ти нешто доказати. Ни мени није. Све што се овде збива — јесте покушај да се не заборави. Свет је можда исти, само су имена другачија. Али понегде још стоји дрво које памти. И под њим, увек неко стоји — још жив, још непомирен. Ова књига није позив на буну. Ни на мир. Само на то да не пустиш да ти душу избришу као креду са црне табле. Јер ко пристане на заборав — већ је изгубљен. Ако си и ти један од оних што још гледају изнутра, препознаћемо се — и без речи. Ђорђе Ивковић

  На Пешчанику је објављен памфлетски чланак Драгана Марковине "Правда за АВНОЈ" , у коме он иницијативе да се Одлуке АВНОЈ и званично укину назива "трагикомичним". Колико је аргументован и убедљив Марковина који рекреативно манипулише изразима "историјско право", "равноправност народа" и слично. Марковина је, резимирано навео све флоскуле и шупље популистичке тираде комунистичке пропаганде која не посустаје од 1924. године. Ако се његов чланак прочита уз труд и употребом средњошколске разине функционалне писмености, Марковина је само дао потврде да Одлуке АВНОЈ заиста треба укинути. Ми ћемо се укратко позабавити само једним питањем  — директним последицама Одлука АВНОЈ по НДХ, односно Хрватску и Хрвате. Често се говори о томе да ли је Хрватска после Другог светског рата сносила било какву „казну“ за усташке злочине, пре свега за Јасеновац и масовна страдања Срба, Јевреја и Рома. Ако се пажљиво погледају границе, демографија, економија и политичк...

  "Ствари се одвијају толико добро да црвена прелази у пурпурну." - Кинеска пословица  Архива Бр. 26.  Први пут објављено :25-09-12. Ствари се у Србији, међутим, одвијају толико лоше да је све црвеније. И месец добија крвавију боју. Што у таквој ситуацији србомрсци шире крила, њима скоро није ни замерити. Такви су, знамо шта хоће. Готово. Невоља је са Србима који се приказују као велике патриоте, али просвећене, узвишене, далековидеће. Они са презиром гледају на нас јадне патриЈоте, који сем што пијемо пиво, ништа не знамо и све забрљамо. Ту узвишену врсту можемо назвати Пурпурни Срби . Пурпурна боја је симбол аристократије, узвишености и надмоћи. Технички, то је црвена боја комуниста у коју се смућка мало светло плаве небеске боје. И, да, наравно, ради се о најобичнијим дефетистима, „троловима“, „црвенима“ који су умочени у мало плаве боје. Да се Власи не досете. Њима је „троловање“ пасија или занат, скоро је све једно. Битно је да поткопавају и омет...

„Ово није пораз, ово је обредни распад једне фудбалске илузије.“ Ово писање није анализа, није контемплација, није ни фикција — иако садржи све то. У пет лекција, кроз фудбалску симулацију, ритуалну тактику и филозофски отпор, архивирана је нова школа: Српска школа фудбалске субверзије. Овде се не игра фудбал — овде се фудбал разлаже , преправља , и памти . Чини небеским. Свака лекција је и чин и чинодејство. А ако ништа од овога не би помогло против Енглеза — помоћи ће против заборава. Лекција 1 — „Играч више као концепт“ ( Српска школа фудбалске субверзије) Тема: Како увести додатног играча без кршења духа игре, уз кршење слова правила. Кључни појмови: Невидљиви креатор VAR као митски антагонист Тактичка паранормалност Фудбал као симболички простор отпора Циљ лекције: Разумети како се прекорачење правила може претворити у стратегију, а стратегија у културни чин. Хипотетичка симулација: Србија са 12 играча против Енглеске. Тактичка поставка: • Стандардна 4-3-3 + ...

  Сувише млад за тако велико и тако болно искуство. Са непуних деветнаест година Александар Јоцић пред читаоца износи своју исповест, сведочанство о чуду опстанка, али и о борби која тек почиње онда када се у болничкој соби отворе очи. Његова књига Између бола и наде је аутобиографско дело, али и много више од тога: то је белешка о људској издржљивости, о љубави родитеља, пожртвованости медицинског особља и о стрпљењу које траје годинама. И опет, више од тога — о дубљем разумевању живота. Са четрнаест година Александар је доживео несрећу која га је ставила пред границу живота и смрти. Лекари су говорили да је исход готово немогућ  —  „један у милион“. Он је био тај један. Мали дечак, склупчан у срцу таме — умотан у бол као у повесмо. Тако је почело. Слушао је гласове око себе, али није могао да говори, ни да се помери. У тим данима, када је једина граница између њега и неба био прашњави плафон болничке собе и пригушено плавичасто светло неонке, родила се од...