ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ
   ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ   Надежда Петровић: Грачаница      Први пут објављено пролећа 2010. године   Знали смо да је почело...     Био велики митинг `89 на Газиместану. Све перфектно организовано. Патриотски.     Следеће године, мало кога је више било брига.     И загустило.     Решимо Мијага и ја да опет идемо. Жени не кажем ништа, да се поштедим дводневног бескорисног звоцања.     Узмем `слободне дане` у фирми. Пустим супругу да оде на посао ( у „Kаменицу“). Сачекам ташту да преузме бригу о деци. Kажем јој:     - Идем на Kосово.   - Баш ме брига!     Седнемо Мијага и ја на аутобус, па за Нови Сад. Уђе аутобус у станицу.   Тамо, моја жена још чека градски за `Институт`. Шта сад? Блесаво да се кријем од жене, а, бива, крен`о на Kосово равно.     - Е, Вера, ја одо` на Kосово!   - Боже, будале! Иди да те не гледам!     Стигнемо у Београд. Нема добре везе. Никако. Kупимо аутобуске карте до Рашке, па ћемо оданде некако. У `Пионирском парку`, на клупи, к`о што је и ред, смажемо печено пиле ш...