ШТА НАС ЧЕКА У 2016. ГОДИНИ

ШТА НАС ЧЕКА У 2016. ГОДИНИ

Без сумње, Александар Вучић није ишао први пут с оцем на јутрење. Није у опште ишао на јутрења. Види се. Ако је у цркву ушао, беше то из политичке нужде.

Објаснићемо, само најпре мала дигресија.

Живимо у златном добу срања. СРАЊЕ, као што је филозоф Harry Frankfurt написао у својој књизи из 2005. “О срању”, није исто што и лаж. У случају лажи, лажов зна да оно што говори није истина. У случају срања, сератора једноставно није брига је ли оно што говори истинито. "У недавној проведеној студији, тим истраживача под водством др. Gordona Pennycooka са свеучилишта Waterloo, позабавио се посебним, али уобичајеним обликом срања – псеудо-дубокоумним срањем или “наоко импресивним опажањима која су представљена као истинита и значајна, али заправо су испразна”. Псеудо-дубокоумна срања налазимо на сваком кораку, а посебно у расправама које нису утемељене на рационалном расуђивању." Да скратимо, што су људи/народ глупљи, боље прихватају срања. И ту смо.

У својој новогодишњој "посланици" у виду ауторског текста, Александар Вучић нам је још једном уздигао протестантску етику као нешто чему треба сложно да тежимо уз велику муку и рад. Тај ауторски текст се базира на револуционарној концепцији досад невиђеној у српској историји "Србија улази у нови век рада без чаробних штапића и рата". Затим прави увод објашњавајући протестантски став пема коцкању, различит од других религија: "Протестантски је био, донекле, и на први поглед, зачуђујући. Били су против коцке, јер се на коцки "може добити". А таква врста добитка, по њиховом мишљењу, заустављала је човека у његовим најважнијим активностима. Усавршавању и раду."

Даље наш Велики Вођа наставља у том стилу, цитирајући многе умне људе. Са тим највећим светским мудрацима хоће Вучић да се надмеће: "Време је новац, рекао је Бенџамин Френклин, један од америчких очева нације, и зато ја хоћу да будемо још бржи."

Шта нам то прича трипут венчани и два пута за сада развенчани Алек? Зар он заиста мисли да у Србији људи не умеју да разликују муда од бубрега, па ће свима лако продати свој ауторски текст и великог себе?

Александар Вучић у свом протестантском заносу губи из вида разне друге варијанте добитака без усавршавања и рада. На пример, зеленаштвом и лихварењем, на које протестанти у опште нису гадљиви. Међутим, ту је и организована државна пљачка других народа, позната као колонијализам. Историјски, нема спора да се до тада просечна у светским размерама западна Европа политички наметнула свету и обогатила не због  протестантске етике већ због снажне војне експанзије и "радне етике" наслеђене од Викинга, Алемана и сличних.

Питање може и обрнуто да се постави - ако се на раду може изгубити, а може, вреди ли радити и усавршавати се? Наш народ не говори "ради к'о протестант", већ нам је узречица "ради к'о црнац". Не говоримо ми тако јер мислимо да су црнци особито вредна и пословна раса, већ се алузија односи на робовски или врло тежак рад за бедну надницу, у корист оних са "етиком".

Наш Велики Визионар је ноншалантно прескочио још неколико питања или, пре, контрадикција.

Зашто земље са истом том етиком с којом нам Вучић проби главу (Норвешка, Данска, Исланд), беже од Европске уније као од куге, или хоће да побегну, али их ЕУ држи у медвеђем загрљају (Велика Британија, Француска...), а његова влада безглаво срља у ту провалију, повлачећи читав народ за собом?

Што се, у визији превазилажења кризе или "кашњења у развоју", не поведе за искуствима оних који су у томе већ успели? Исланд би био солидна инспирација. Ако се сагледа шта су радили - све супротно од онога што тули Вучић!

Kод Исланђана је у основи свега национална себичност. Произведи, извези (обори "вредност" домаће валуте у односу на евро), купуј домаће(!), чувај своје, не "увозу капитала", ММФ-у врати дугове пре рока и кажи им "здраво и збогом". (Што, код нас, замало да уради Војислав Kоштуница, али хај' објасни неком..).

Вучић је, напротив, национално несебичан.

Истина, ми немамо море да ловимо рибу као Исланђани, већ имамо плодну земљу. Међутим "а по реци риба плови, нема кој да лови". Па помози, државо. Односно, помози Александре Вучићу (држава, то је Алек). Али помози тако да се човеку исплати значајно више да покрене малу производњу на парлогу, него да смрди у канцеларији о државном послу. Не помажи новокомпонованим велепоседницима, како сада радиш, да би они за узврат помагали твоје визионарске пројекте и визионарске дворске бароне, па ако почнеш да се нешто пренемажеш, дотерају своје "Џон Дирове" пред Скупштину да те опомену чији си.

Морао је Алек да прескочи још неке врло поучне исландске примере, јер су инкопатибилни са његовим визијама прескакања цивилизацијског амбиса између "нас" и "њих".

Замислите да је Вучић у својој посланици препоручио женама да штрикају џемпере?! Забога, па нисмо толико ниско пали. А и да је поменуо, ту је корективни фактор у виду НВО сектора, које би га моментално прогласио за ретроградног клерофашистичког женомрсца. (Замислите "Жене у црном" да штрикају шарене џемпере?!) А како пак Исланђани приступају том питању: "Kриза је донела и неке мање очигледне промене у друштву. Од 2008. су сви постали луди за плетењем, открива Рагнејдур Ериксдотир, која младима држи курсеве плетења. Ова мода лако је видљива на улици, где су ручно плетени џемпери с традиционалним мотивима неупоредиво чешћи од робе из текстилних ланаца."

 Међутим, у истој сури исландског концепта опстајања малог народа, уводи се се јебање. Ноћи су дуге на Исланду, па Исланђани, шта ће, куд ће, не може ни телевизија без престанка да се гледа, у'вате те прве децу. "Рагнејдур је и стручњак за сексуалне односе, и води ТВ емисију и пише књиге о тој теми. Шта ће друго Исланђани да раде кад зими ноћ траје цео дан, примећује она. На Исланду свака жена роди у просеку 2,2 деце, што је највише у Европи, а структура популације је другачија од оне у остатку западног света - половина од 320.000 становника млађа је од 35 година. Чак 90 одсто деце иде у вртић, а 78 одсто жена између 15 и 65 година је запослено, што је највећи удео на свету. Укупна запосленост је 80 одсто. Чињеница да су људски ресурси у оволикој мери искоришћени још један је од разлога због чега је упитно би ли исландски потези успели негде другде.

Бићу дрзак, па ћу написати да је "структура популације" на Исланду идентична структури популације у Србији пре сто година. Не треба непрекидна хладноћа и мрак, може и звездано небо и вајат. Што? Пишем нешто чега се с радошћу не сећамо?

Буди ти храбар Вучићу, па препоручи тај сигурни концепт националног опоравка, макар га не назвао враћање традиционалним породичним вредностима (што јесте тачан назив), јер се на такве дефиниције наши жути, до ономад црвени проеуропљани грозе, већ протестантским животним стилом.

Али, запитаћемо се, са безусловним захтевом за одговором, који ће арогантно бити одбијен  - шта је важније: број новорођене српске деце која ће извесно бити писмена, или број неписмених, којих ће извесно бити све више увозом по диктату ЕУ? Kакве дакле има везе број писмених у Енглеској из Посланице са нашим невољама?

Ништа рад и усавршавање не вреде без економије. Овај појам, "економија", познат је већ 2.500 година и означава "добро управљање домаћинством". Није наше питање с тога оно о чему пише Вучић, јер геополитички контекст се, бар што се Србије тиче, није пресудно променио. Ту смо, где смо. Главно наше питање је зашто је српски папирни Динар за време Др. Лазе Пачуа вредео више од своје златне подлоге, а са економским просветитељским гигантом Вучићем смо се задуживали 120 евра у секунди, па је након затезања каиша и превођења још 20% народа у сиротињу, задуживање сведено на 100 евра у секунди. Оваквим вођењем економије само лапот над пензионерима, здравственим и просветним радницима, незапосленима и неинклузивном сиротињом, а прављење деце да буде привилегија више класе, довео би државни биланс у позицију да се издавањем државе у аренду некој мултинационалној корпорацији или арапским пријатељима може довести у равнотежу.

За добру економију треба домаћин. Александар Вучић није добар домаћин, већ деструктивни идиот. Написаће "И обећао сам да ћемо се одважити и скочити. Зато што то јесте амбис преко којег морамо, а моста нема. И нема никог другог до нас, ко то може да уради."

Да ли, поштовани читаоче, разумеш шта је корумпирани идиот написао? Да прескачемо амбисе без мостова? Али тако што је најпре сам преко моста прешао пун к'о брод наших пара, па га срушио.

Срби, сачувај нас Боже скакања у поноре како нас Вучић зове.

Kада је то Србија веровала у "чаробне штапиће"? Kада? Нису у те штапиће веровали чак ни лумпен-лупежи који су окупирали Србију 1944. него су наследнике спремали за друго, кад пропадне Титина држава, а знали су да ће пропасти, само да не буде српско.

И још "без рата"! Kада је то свет функционисао без ратова? О, примамљиво звучи, али у реалном свету не бива, сем ако је Вучић капитулацију дефинисао као прву и једину тачку свог програма. Да, у том случају визија му је функционална. Шта он зна и шта га брига како се Србија брани?

Мало ћемо још да цитирамо кретена: "Србија, просто, мора да пређе ту провалију. Немамо куд назад. Уосталом, по Волтеру, само бедни народи живе од историје. И то тако што је измишљају"... И још... "Да коначно почнемо и да верујемо у себе и у то да можемо исто што су могли и други. И то је једина прошлост која нам је потребна."

И, ту је кључ. Неће Вучић за углед Србију која је била напредна, успешна и победничка. Неће да зна за такву Србију. "Историја је за бедне народе!!! Срби измислили своју историју!!!" Хоће да прави "новог човека" по узору на своје претходнике. Да ослободи Србина историје, памћења и православља. Kакав је и сам расрбљен, те није бедан. Kако што га видимо. Мука му је од тамјана. Шта зна свиња шта су бисери. То су само терети који ометају Србина да постане хомо-фабер који ради к'о црнац.

Шта нас чека у новој, 2016.-тој години? Зло и горе. Но, ко има Вучића за домаћина, ни пакао му неће тешко пасти.